euprava.gov.rs

Програм Тачка повратка - као нови канал комуникације између дијаспоре и Србије – ради са идејом да повратницима пружи информације о свим начинима ступања у контакт са Србијом, могућностима за пружање помоћи, као и циркулацију информација релевантних за појединце који желе да се врате у земљу.

Са причама успешних повратника можете да се упознате путем подкаста Тачка повратка.

Уколико желите да се повежете са неким ко је кроз поступак већ прошао, односно ко се вратио у Србију, пишите наinfo@tackapovratka.rs.

Уколико би Вам било најкомфорније да се, за почетак, негде привремено сместите на пар недеља или месеци док не пронађете трајније решење, препоруке и савети повратника су доступни на платформи Тачка повратка.

Корисне информације о куповини непокретности доступне су на Порталу еУправа.

Уколико немате регулисан статус држављанина Србије, то не мора да буде препрека за куповину непокретности. Више о праву странаца да стичу непокретности у Републици Србији прочитајте овде.

У Републици Србији се сматрате страним држављанином све док, у складу са Законом о држављанству, не стекнете српско држављанство по неком од основа и не будете уписани у књигу држављана Републике Србије.

Као страни држављанин, након уласка у Републику Србију на вас се примењују одредбе Закона о странцима, којим је прописано да на територији Републике Србије можете боравити на краткотрајном боравку, боравку по основу визе Ц или визе Д, привременом боравку или сталном настањењу.

У зависности од држављанства које имате, потребно је прво да утврдите да ли вам је за улазак у Републику Србију потребна виза или не.

Све информације о актуелном визном режиму који важи за странце који улазе у Републику Србију налазе се на веб презентацији Министарства спољних послова.

Ако вам за улазак у Републику Србију није потребна виза, на територији Републике Србије можете боравити на краткотрајном боравку до 90 дана у периоду од шест месеци, односно број дана колико је билатералним уговором Републике Србије и земље чији сте држављанин прописано за краткотрајни боравак у Републици Србији, што је такође наведено на веб презентацији Министарства спољних послова.

Уколико вам је у складу са вашим држављанством, за улазак у Републику Србију потребна виза, обратите се дипломатско конзуларном представништву Републике Србије у иностранству, где ћете добити информације везане за поступак издавања визе.

Након уласка у Републику Србију потребно је у року од 24 сата извршити пријаву вашег боравишта.

Боравиште странца је пријава места и адресе где је странац смештен, након уласка у Републику Србију.

Пријава боравишта странаца врши се на прописаном обрасцу (Образац 1-Пријава боравишта странца) на један од следећих начина:

-Уколико долазите у хотел, хостел, пансион или други угоститељски објекат, пријаву боравишта за вас ће извршити објекат који пружа услуге смештаја на основу података из ваше путне исправе.

- Ако боравите у смештају на приватној адреси, власник непокретности где сте одсели је дужан да у року од 24 часа од доласка у посету изврши пријаву адресе вашег боравишта, одласком у полицијску станицу која се налази на територији непокретности где сте одсели.

Такође, пријаву адресе боравишта власник непокретности може извршити и електронским путем преко Портала еУправа.

Уколико не користите услуге смештаја и не одседате на приватној адресу код физичког или правног лица, дужни сте сами извршити пријаву боравашита у надлежној полицијској станици на чијој територији сте смешттени, у року од 24 часа од доласка на адресу.

Више информација о пријави боравишта странаца као и Обазац 1-Пријава боравишта странца можете пронаћи на на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Привремени боравак

Странац који намерава да у Републици Србији борави дуже од 90 дана од дана уласка, односно дуже од периода који је билатералним уговором Републике Србије и земље чији сте држављанин предвиђен за краткотрајни боравак у Републици Србији или дуже од периода боравка по основу визе, потребно је да за време законитог боравка поднесе захтев за одобрење привременог боравка по неком од прописаних основа.

Привремени боравак у Реублици Србији може се одобрити из следећих разлога: запошљавање, студирање, спајање породице, научно-истраживачки рад, стручна обука или пракса, лечење и нега, поседовање непокретности у Републици Србији, или из другог законом прописаног разлога.

Захтев за одобрење привременог боравка подноси се код територијално надлежне организационе јединице Министарства унутрашњих послова за послове странаца, према пријави адресе вашег боравишта у Републици Србији или може се поднети и електронским путем на Порталу еУправа.

Више информација о подношењу захтева за одобрење привременог боравка, адресама надлежних организационих јединица за послове странаца, основима привременог боравка као и потребној документацији можете пронаћи на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Стално настањење

Захтев за стално настањење може поднети страни држављанин који у тренутку подношења захтева, има одобрен привремени боравак у Републици Србији и који непрекидно борави на одобреном привременом боравку у континуитету пет година, по неком од законом прописаних основа. Непрекидним боравком сматра се ефективни боравак странца на територији Републике Србије, са могућношћу вишекратног одсуства из Републике Србије до десет месеци или једнократног одсуства до шест месеци.

Међутим, од овог општег правила, законом су прописани и посебни случајеви одобрења сталног настањења. Наиме, захтев за стално настањење може поднети странац који има непрекидно одобрен привремени боравак у Републици Србији три године по основу брачне или ванбрачне заједници са држављанином Републике Србије или странцем који има одобрен привремени боравак, односно стално настањење се може одобрити малолетном странцу чији је један од родитеља држављанин Републике Србије или странац са одобреним сталним настањењем као и странцу који је пореклом из Републике Србије.

Више информација о подношењу захтева за одобрење сталног настањења, адресама надлежних организационих јединица за послове странаца, основима сталног настањења као и потребној документацији можете пронаћи на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Пребивалиште је адреса на којој трајно живите, односно место где се налази центар Ваших животних активности. Важно је да та адреса буде тачна, јер ће Вам сва званична документација стизати поштом на ту адресу.

Пријаву пребивалишта подносите организационој јединици Министарства унутрашњих послова по месту у коме сте се настанили са намером да у њему стално живите. Уз попуњен образац пријаве неопходно је да ставите на увид Вашу важећу личну карту и доказ о правном основу коришћења стамбене јединице са адресе на коју се пријављујете тј. уговор о купопродаји стана или уговор о поклону стана или правоснажно оставинско решење или уговор о коришћењу стана или власнички лист или решење о кућном броју, итд. Уколико пријаву пребивалишта вршите на адреси туђе стамбене јединице, потребно је да ставите на увид и личну карту власника стамбене јединице, односно његову писану изјаву да је сагласан да се пријавите на адресу те стамбене јединице.

Пријаву пребивалишта малолетног лица подноси родитељ, односно старатељ или други законски заступник, а уколико родитељи имају различиту адресу пребивалишта за пријаву пребивалишта малолетног детета потребна је сагласност оба родитеља.

Уколико поседујете важећу личну карту са чипом нисте у обавези да подносите захтев за издавање нове личне карте, већ ће Вам податак о новој адреси пребивалишта бити унет у чип важеће личне карте. У случају да поседујете личну карту без чипа у обавези сте да поднесете захтев за издавање нове личне карте, којом приликом сте дужни да извршите уплату накнада за издавање личне карте.

Уколико се у спроведеном поступку утврди да не живите на адреси пријављеног пребивалишта надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова ће Вам решењем пасивизирати пребивалиште, након чега нећете моћи да поднесете захтев за издавање личне карте, путне исправе или возачке дозволе, односно да региструјете моторно возило, док не пријавите пребивалиште на адреси на којој стварно живите.

Више информација можете пронаћи на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Уколико треба да извадите нову личну карту или пасош а пунолетан сте држављанин Србије, можете преко Портала еУправа заказати термин за себе и до 4 члана уже породице, и тако избећи чекање у реду на шалтеру. Термин за малолетно дете заказујете на своје име. Термин се заказује до 30 дана унапред, што значи да можете заказати термин и пре него што стигнете у Србију. Списак подручних полицијских управа у Србији које су обухваћене услугом еЗаказивања доступан је на Порталу еУправа.

Више информација о процедури издавања личне карте је доступно овде, а информације о процедури издавања пасоша су доступне овде.

Да бисте у Србији остваривали грађанска права у пуном обиму морате бити држављанин Републике Србије. Зато је подношење захтева за пријем у држављанство један од логичних корака у трајном регулисању статуса у Србији. Захтев се подноси лично полицијској управи или станици по месту пријављеног боравка, или преко пуномоћника по месту његовог пријављеног пребивалишта, односно боравишта или у дипломатско- конзуларном представништву у иностранству. Више информација о процедури за пријем у држављанство можете наћи на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Држављанство Републике Србије може се стећи по различитим правним основима у складу са Законом уз испуњење услова прописаних Законом:

-Страни држављани српског порекла

Пунолетан припадник српског народа који је пословно способан, без пребивалишта у Србији, има право на држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако поднесе писану изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

-Стицање држављанства пореклом

Држављанство Републике Србије пореклом стиче дете (1) чији су родитељи држављани Републике Србије, (2) чији је један родитељ држављанин Србије, а дете је рођено на територији Србије, и (3) дете које је рођено у иностранству, чији је један родитељ држављанин Републике Србије, а други је непознат или без држављанства.

-Стицање држављанства браком

Странац који је најмање три године у брачној заједници са држављанином Републике Србије и коме је одобрено стално настањење у Србији може бити примљен у држављанство ако поднесе писану изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

-Стицање држављанства на основу боравка

Пунолетан страни држављанин који није у браку са држављанином Републике Србије и има одобрено стално настањење, може постати држављанин уколико достави отпуст из страног држављанства или поднесе захтев да ће отпуст добити уколико добије држављанство Републике Србије.

Да бисте остварили своје право на пријем у држављанство, потребно је да поднесете захтев полицијској управи према месту пребивалишта ако сте у Србији (или дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије ако подносите захтев у иностранству), са пратећом документацијом и плаћеним таксама.

Уколико поседујете возачку дозволу којој је истекао рок важења, процедура је објашњена овде. Ако је претходна возачка дозвола издата на период краћи од 10 година, или ако имате преко 65 година старости, уз захтев за издавање возачке дозволе прилаже се уверење о здравственој способности за управљање моторним возилима и скуповима возила оне категорије за које се захтева издавање возачке дозволе и које није старије од 6 месеци. Наведено лекарско уверење издају здравствене установе које су овлашћене од стране Министарства здравља.

Уколико се возачка дозвола издаје због промене пребивалишта или личног имена (презимена), документација коју је потребно да приложите у случају промене пребивалишта је наведена овде, а у случају промене личног имена овде.

Под одређеним условима могуће је и електронски поднети захтев за замену возачке дозволе на Порталу еУправа, као и њена достава на адресу пребивалишта у Републици Србији.

Уколико поседујете инострану возачку дозволу, исту можете заменити за возачку дозволу Републике Србије. Уколико сте страни држављанин, потребан Вам је и доказ о одобреном боравку дужем од шест месеци. Све информације о замени иностране возачке дозволе за дозволу Републике Србије можете наћи на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Као повратници из иностранства, можете увести своје моторно возила за личну употребу. Пре доласка у Србију, предлажемо Вам да се обратите Управи царина и Агенцији за безбедност саобраћаја, које су надлежне за поступак увоза нових и употребљаваних возила из иностранства.

У зависности од старости возила, моторна возила се деле на две категорије приликом увоза: нова возила (до 6 месеци од датума прве регистрације) и употребљавана возила (старија од 6 месеци од датума прве регистрације). Увоз употребљаваних возила подлеже строжој контроли, првенствено у циљу осигуравања безбедности Вашег возила и усклађености са еколошким прописима. Више информација у вези са увозом нових и употребљаваних моторних возила можете пронаћи на веб презентацији Агенције за безбедност саобраћаја. Информације о спровођењу одговарајућег царинског поступка приликом увоза , како нових, тако и употребљаваних моторних возила могу се наћи на званичном сајту Управе царина.

Пре доласка, важно је да се добро информишете о самој могућности да се Ваше моторно возило увезе и региструје у Србији. Посебну пажњу обратите на Потврду о саобразности (енгл. Certificate of Conformity) како бисте се уверили да је Ваш аутомобил усклађен са еколошким и другим прописима који су на снази и да је стога могуће увести га и регистровати у Србији.

Уколико сте у иностранству радилинепрекидно између две и десет година, у Србију можете унети покућство у вредности до 20.000 евра без плаћања царине, а уколико сте у иностранству радили непрекидно преко 10 година, не постоји горња граница, односно можете све личне предмете да унесете у Србију без плаћања царине. Треба напоменути да се ове олакшице не односе на увоз аутомобила и других моторних возила која потпадају под посебан режим увоза.

Ипак, како бисте искористили ову олакшицу, односно, како бисте се ослободили обавезе плаћања царине, потребно је да пре него што стигнете у Србију прибавите доказ да сте радили у иностранству. Потврду може да Вам изда амбасада или конзулат Републике Србије, Ваш послодавац, или можете да приложите исправу о плаћеном социјалном осигурању током рада у иностранству, преведену на српски језик (оверени превод). Приликом ослобађања треба да приложите и детаљан списак ствари које уносите, па ако имате доста покућства, најлакше је да пописујете док се будете паковали. Детаљнија упутства можете прочитати на веб презентацији Управе царина.

Лица која се из иностранства враћају у Републику Србију, тзв. „повратници из иностранства“, могу да буду обавезно здравствено осигурани у Републичком фонду за здравствено осигурање на један од следећих начина:

1. Лице које се у Републику Србију враћа из државе са којом је закључен међународни уговор о социјалном осигурању, а за област и обавезног здравственог осигурања, може да се здравствено осигура у складу са овим међународним уговором (нпр. инострани пензионер државе са којом је закључен међународни уговор)

2. Лице које се у Републику Србију враћа из државе са којом није закључен међународни уговор о социјалном осигурању, а за област и обавезног здравственог осигурања, може да се обавезно здравствено осигура у Републичком фонду за здравствено осигурање као:

- запослени, предузетник, лице које за обављени посао остварује уговорену накнаду, пољопривредник, корисник домаће или иностране пензије и др. (сопствени основ осигурања)

- члан породице носиоца обавезног здравственог осигурања (када члан породице нема сопствени основ осигурања)

- незапослено лице чији су месечни приходи испод прописаног материјалног цензуса, лице у вези са лечењем од одређених болести од већег јавноздравственог значаја, корисници новчане социјалне помоћи, односно корисници смештаја у установе социјалне заштите или у друге породице и друго, ако су држављани Републике Србије под условом да немају сопствени основ осигурања или не могу да буду осигурани као чланови породице преко носиоца осигурања

- по основу укључивања у обавезно здравствено осигурање за лице које не може да буде обавезно здравствено осигурано по једном од напред наведених основа. Код укључивања у обавезно здравствено осигурање лице само плаћа допринос за обавезно здравствено осигурање које за 2022. годину износи 3.180,64 динара месечно. Информација о промени износа доприноса по основу укључивања у обавезно здравствено осигурање објављује се на веб презентацији РФЗО.

На основу утврђеног основа осигурања и издате и оверене исправе о осигурању (поступак издавања и овере исправе о осигурању објављен на веб презентацији РФЗО) по плаћеним доспелим доприносима за обавезно здравствено осигурање осигурано лице има право на коришћење здравствене заштите у прописаном обиму и садржини и начину и поступку на терет средстава обавезног здравственог осигурања.

На веб презентацији РФЗО налазе се телефони и мејл Контакт центра и адресе филијала/испостава РФЗО којима се према месту становања можете обратити ради добијања детаљних информација о обавезном здравственом осигурању у сваком конкретном случају.

Нове технологије и дигитална повезаност трансформисале су одређене професије и створиле нову категорију радника, тзв. „дигиталне номаде“, којима су поуздана интернет веза, комфор у земљи у којој бораве, култура, клима, безбедност, инфраструктура и приступачност људи кључни критеријуми за избор дестинације са које раде. Србија је препознала ову промену, али и прилику да постане привлачна дестинација за рад на даљину, па је увела изузетак од плаћања пореза на доходак за дигиталне номаде који проведу до 90 дана годишње у Србији.

Србија и Београд су препознати као једна од најпопуларнијих дестинација за дигиталне номаде на свету и то од стране светски познатих портала као што је Nomadlist. Уколико сте спремни за нови почетак и посао Вам то дозвољава – а нисте сасвим сигурни да је трајни повратак прави избор, можете да искусите живот у Србији на период који сами одредите, као дигитални номад. Платформа Тачка повратка посветила је раду од куће засебну веб страницу –Work from Home, на којој можете добити прегршт информација и додатног садржаја релевантног за оне који раде на даљину.

У зависности од земље из које долазите неке од ових категорија ће бити веома сличне, неке вероватно исте, али може се десити да има пореских обавеза које су доста другачије.

На дневном нивоу, приликом куповине робе и услуга, сусрећете се са порезом на додату вредност (ПДВ, енгл. VAT - Value Added Tax). Малопродајне цене у маркетима, продавницама и шопинг центрима у себи имају урачунат ПДВ, а у рачуну који добијете након куповине јасно ће бити назначенокоји је износ ПДВ-а плаћен у оквиру износа који сте потрошили. Највећи број робеи услуга опорезовано је са ПДВ стопом од 20%, док је за храну, лекове, и превоз путника, примера ради, стопа ПДВ-а 10%.

Приходи (доходак) које остварујете као физичко лице или добит који остварујете као правно лице (компанија) опорезују се порезом на доходак грађана (енгл. Personal Income Tax), односно порезом на добит правних лица (енгл. Corporate Income Tax). За компаније овај порез, односно порез на добит правних лица износи 15% на добит остварену на годишњем нивоу која се плаћа кроз месечне аконтације, до 15. у месецу за претходни месец.

Порез на зараде запослених се обрачунава и плаћа месечно, од стране послодавца по стопи пореза од 10%. Уколико имате примања на годишњем нивоу која превазилазе троструку просечну годишњу зараду у Србији плаћате и порез на тај екстра доходак (годишњи порез на доходак грађана), по стопи од 10%, на износ до шестоструке просечне годишње зараде, односно додатних 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.

Уколико планирате да постанете власник стана или куће (непокретности) у Србији, сусрешћете се са неколико врсти пореза. Приликом куповине стана, постоји обавеза плаћања пореза на пренос апсолутних права, или пореза на додату вредност (ПДВ). Ако стан купујете од инвеститора који је изградио нову зграду или објекат, постоји обавеза плаћања ПДВ-а у износу од 10%. Уколико купујете стан од некога ко је био већ власник непокретности, онда сте дужни да платите порез на пренос апсолутних права по стопи од 2,5%. Такође, правило је да се ПДВ и порез на пренос апсолутних права (који се плаћа када стан купујете од физичког или правног лица који није инвеститор) међусобно искључују, па један купац никада неће доћи у ситуацију да плати оба пореза. Ослобођење од пореза на пренос, односно повраћај ПДВ-а (до одређеног износа) је омогућен српским држављанима са пребивалиштем у Србији који постају власници своје прве непокретности. Услови које купац треба да оствари су:

· да је пунолетни држављанин РС, са пребивалиштем на територији Републике Србије;

· да од 1. јула 2006. године до дана овере уговора о купопродаји на основу кога стиче први стан, није имао у својини, односно сусвојини стан на територији Републике Србије.

Након што постанете власник непокретности, настаје још једна обавеза, а то је порез на имовину (енгл. Property Tax), који се обрачунава као годишњи порез за власнике станова, али се плаћање врши тромесечно, тј. четири пута годишње у ратама (у фебруару, мају, августу и новембру сваке године).

На крају, уколико сте у Србији наследили имовину или је добили на поклон, платићете порез чији износ зависи од вредности имовине и од тога у каквом сте сродству са особом од које примате поклон или наслеђе.

Ако сте имовину добили на поклон или наследили од родитеља или супружника ослобођени сте плаћања пореза на наслеђе, односно поклон, а ако сте наследили од других сродника или особа са којима нисте у сродству порез износи од 1.5% до 2.5% тржишне вредности имовине, у зависности од степена сродства.

Процедура признавања (нострификације) диплома је значајно поједностављена и успостављена јеАгенција за квалификације као институција надлежна за признавање основног, средњег и високошколског образовања стеченог у иностранству.

Да бисте уписали децу у школу, потребно је да документацију предате лично у Агенцији за квалификације или да је пошаљете препорученом поштом. Упутство за признавање основног и средњошколског образовања у иностранству можете прочитати овде. На истој страницису Вам доступнии контакт подаци, те би могло било корисно да се консултујете са Агенцијом и пре повратка, како бисте знали шта треба да припремите од докумената док сте још у земљи из које долазите.

Код основног и средњошколског образовања јепретходни контакт са надлежном школском управом и Агенцијом за квалификације посебно битан због другачијих система који у различитим државама функционишу, а који могу захтевати прибављање документације или потврда које нису неопходне у земљи из које дете долази.

Поред државних школа које омогућавају обавезно основно и средње образовање, у Србији већ дуги низ година функционишу и различите приватне школе.

Процедуру нострификације дипломе са основних, мастер или докторских студија можете обавити потпуно електронски, дакле и пре доласка у Србију.

Пријава за упису предшколску установу се може обавити електронски, преко Портала еУправа. Том приликом не морате достављати документа, јер се подаци из матичне књиге рођених и Централног регистра обавезног социјалног осигурањааутоматски прибављају. Уколико је један одродитеља страни држављанин, пријавасе обавља путем овог линка.

У неким градовима се може догодити да јавна предшколска установа у коју сте пријавили дете нема довољно капацитета и не може да упише Ваше дете. У случају уписа детета у приватну предшколску установу, право на рефундацију трошкова боравка детета можете да остварите у градовима или општинама који су донели одлуку о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у верификованој приватној предшколској установи. Како бисте сазнали да ли је рефундација могућа у вашем граду или општини, информишите се на веб презентацији свог града или општине.

Да бисте остварили право на ову накнаду, потребно је да прибавите потврду (одбијеницу) да дете није уписано ујавну (државну)предшколску установу због недовољних капацитета. Поступак за издавање овепотврде се покреће подношењем захтева предшколској установи.

Захтев се може поднети:
- електронским путем или
- непосредно у предшколској установи.

Електронским путем, захтев се подноси путем електронске услуге на националном Порталу еУправа. Коришћењем ове услуге, на основу података унетих у захтеву, запослени у предшколској установи електронски достављају тражени документ подносиоцу захтева или непосредно у предшколској установи.

Поред државног система предшколских установа и приватних вртића, у Србији постоје и интернационални вртићи.

Пре свега, неопходно је да Ваш кућни љубимац буде чипован и прописно вакцинисан.

За унос, односно некомерцијално кретање кућних љубимаца из земаља чланица ЕУ, Андоре, Швајцарске, Фарских Острва, Гибралтара, Гренланда, Исланда, Лихтенштајна, Монака, Норвешке, Сан Марина и Ватиканаљубимац мора да има и пасош који издаје ветеринар, а за долазак из других земаља потребно је да поседујете сертификат који издаје надлежни орган земље из које долазите. Унос љубимца је уз уредну документацију могуће обавити на сваком граничном прелазу, под условом да се ради о некомерцијалном кретању.Информације у вези са спровођењем одговарајућег царинског поступка приликом некомерцијалног кретања кућних љубимаца преко државне границе, могу се пронаћи овде и овде.

Више информација, услови који се односе на земље које нису овим обухваћене, пример сертификата и контакт телефон за недоумице можете пронаћи на веб презентацији Управе за ветерину. О самом уласку и повезаним формалностима можете прочитати више на веб презентацији Управе царина.

Можете изабрати и да овластите пријатеља или члана породице да поведе Вашег љубимца у Србију.