Информације
Брак и породични односи обухватају важне кораке и питања која утичу на породични живот. Овде се налазе основне информације о склапању брака, разводу и правима након развода.
-
Где се обавља општинско венчање?
Иако назив “општинско венчање” наговештава где би овај чин требало да се одржи, то већ годинама није једина могућност. Осим што вас може венчати у општини, матичар може уз одређену надокнаду чин венчања да обави на локацији по вашем избору. Од избора локације зависи колико кошта грађанско венчање.
Шта је потребно за заказивање грађанског венчања?
Заказивање термина венчања обавља се у надлежној служби општинске односно градске управе и обично се захтева лично присуство најмање једног од младенаца. За заказивање термина венчања потребно је предати документацију која обухвата,у случају да су оба будућа супружника држављани Републике Србије:
- важеће личне карте будућих супружника
- доказ о плаћеној такси
- доказ о плаћеној услузи за излазак службеног лица (матичара) на жељену локацију ради закључења брака, уколико се венчање обавља ван седишта матичног подручја.
За лица која су била у браку потребно је обезбедити и доказ о престанку брака, с тим да матичар врши увид у матичне књиге и прибавља тај доказ по службеној дужности.
Шта је потребно од документације за склапање брака уколико је један од будућих супружника страни држављанин?
- извод из матичне књиге рођених на међународном обрасцу или прописно легализован извод који је на српски језик превео овлашћен судски тумач
- уверење о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге, прописно легализовано и преведено на српски језик од стране овлашћеног судског тумача
- важећи пасош страног држављанина
- по потреби и друга документа и докази
Како да закажем црквено венчање и шта је све потребно да доставим од докумената?
За заказивање црквеног венчања потребно је да у цркви приложите изводе из матичне књиге рођених будућих супружника и изабраних сведока-кумова, као и да уплатите таксу.
-
Да ли држављани Републике Србије који живе у иностранству могу да склопе брак у иностранству?
Да. Држављани Републике Србије могу у иностранству закључити брак пред овлашћеним дипломатско-конзуларним представништвом Републике Србије ако се томе не противи држава у којој се налази то представништво или ако је то предвиђено међународним уговором. Више информација можете да пронађете овде.
Закључење брака у дипломатско-конзуларном представништву - више информација o овом административном поступку можете да пронађете овде.
Шта је све потребно за закључење брака у иностранству?
Захтев подносе усмено (лично) оба лица која закључују брак у дипломатско-конзуларном представништву чији контакт подаци могу да се виде овде
Приликом подношења захтева прилажу се следећа документа:
- уверење о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге;
- идентификациони документ (пасош) - за оба лица;
- доказ о регуларном боравку у иностранству - за оба лица.
У којим дипломатско-конзуларним представништвима се може закључити брак државаљана Републике Србије држављана?
Дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије у којима може да се закључи брак држављана Републике Србије су:
- Амбасада Републике Србије у Бриселу, Софији, Минску, Атини, Риму, Триполију, Будимпешти, Скопљу, Ослу, Варшави, Букурешту, Москви, Братислави, Анкари, Пекингу, Загребу, Сарајеву, Прагу, Паризу, Берлину, Каиру, Хагу, Стокхолму, Подгорици, Абу Дабију и Преторији;
- Генерални конзулати Републике Србије у Солуну, Милану, Трсту, Темишвару, Истанбулу, Шангају, Вуковару, Ријеци, Франкфурту, Минхену, Хамбургу, Штутгарту, Диселдорфу и Херцег Новом;
- Конзулат Републике Србије у Стразбуру.
Који су трошкови склапања брака у иностранству?
Више информација о таксама које је потребно уплатити можете да пронађете овде.
Да ли је брак склопљен у иностранству пуноважан у Републици Србији?
Брак склопљен у иностранству постаје признат, односно пуноважан кад се упише у матичну књигу венчаних у Републици Србији.
Како пријавити брак склопљен у иностранству?
Пријаву брака који сте склопили у иностранству можете поднети надлежном дипломатско-конзуларном представништву на чијем подручју је та чињеница настала, које ће ту пријаву одмах по пријему доставити надлежном матичару у Републици Србији ради уписа у матичну књигу венчаних.
Пријава брака закљученог у иностранству - више информацијаoовом административном поступку можете да пронађете овде.
Шта је потребно од документације за пријаву брака склопљеног у иностранству?
- Изјава о презимену супружника после закључења брака, ако на основу извода иностраног органа није могуће утврдити презиме које су узели приликом закључења брака;
- Инострани извод из матичне књиге венчаних на вишејезичном обрасцу или на обрасцу који се користи у држави венчања, уколико та држава није потписница међународне конвенције по којој се издају вишејезични изводи из матичне књиге венчаних. Уколико је потребно, документ мора бити прописно оверен (Apostille потврда, пуна легализација). Инострани извод на обрасцу државе венчања мора да има оверен превод на српски језик ћириличкним писмом (оригинал);
- Идентификациони документ (пасош) - за оба супружника (оригинал и копија).
Колико износе трошкови пријаве брака склопљеног у иностранству?
Више информација о таксама које је потребно уплатити можете да пронађете овде.
-
Да ли сам у обавези да променим документа уколико сам приликом склапања брака променила презиме?
Да. Законска обавеза је да документа морају да се промене у року од 15 (петнаест) дана од дана настале промене.
Која лична документа морам да променим?
У случају промене презимена потребно је да се промене следећа лична документа (више о томе на линку):
Како до нове личне карте и пасоша?
Прво је потребно да закажете термин преко портала еУправа (више информација можете да пронађете овде).
Када добијете термин потребно је да одете у било коју полицијску станицу и поднесете следећа документа: (Ово важи са полицијске управе града Београда и Новог сада, где странке могу поднети захтев у било којој полицијској станици на територији наведених полицијских управа, у осталим градовима потребно је да подносилац захтева иде у надлежну полицијску станицу):
- стару личну карту и стари пасош
- извод из матичне књиге венчаних (Странке исти могу приложити уколико то желе, у супротном, орган наведени документ прибавља по службеној дужности)
- доказ о уплати или да уплату извршите електронски путем услуге Плати на Порталу еУправа - Уплатница генерисана на Порталу еУправа или генерисана на шалтеру ПУ/ПС);
Напомињемо да се захтеви за издавање личне карте и пасоша могу поднети и личним одласком на шалтер надлежне полицијске управе, односно полицијске станице, без претходног заказивања термина.
Издавање нове возачке дозволе услед промене презимена
Када сте извадили личну карту са новим презименом, потребно је да поднесете захтев лично за издавање нове возачке дозволе или може поднети и електронским путем преко Портала еУправа уз могућност доставе докумената на адресу пребивалишта. У заказаном термину потребно је да понесете нову личну карту и доказ о уплати таксе или да уплату извршите електронски путем путем услуге Плати на Порталу еУправа.
Промена картице здравственог осигурања услед промене презимена
За издавање нове картице здравственог осигурања услед промене презимена, без промене основа осигурања, потребно је да у испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте здравствено осигурани поднесете захтев за издавање нове картице здравственог осигурања и приложите на увид нову личну карту и доказ о уплати трошкова за издавање картице здравственог осигурања. Податке о уплати трошкова за издавање картице здравственог осигурања можете пронаћи овде.
Уколико сте запослени, пре подношења захтева за замену картице здравственог осигурања, неопходно је да Ваш послодавац на основу нове личне карте изврши промену података у ЦРОСО. Послодавац, уместо Вас, може поднети и захтев за издавање картице здравственог осигурања и уплатити накнаду за њено издавање.
Да ли је потребно да обавестим банке у случају промене презимена?
Да. Са новом личном картом потребно је лично да обавестите све банке у којима имате отворене рачуне о промени презимена.
-
Како да се разведем?
Развод брака укључује судску процедуру која се може спровести у случају споразумног развода брака и развода брака по тужби. Споразумни развод брака могућ је уколико се супружници сложе око свих битних питања, као што је деоба заједничке имовине и споразум о вршењу родитељског права. Са друге стране, уколико су брачни односи супружника озбиљно поремећени и уколико не постоји могућност договора око деобе заједничке имовине и вршењу родитељског права, развод је могуће спровести по тужби сваког од супружника.
Предлог за споразумни развод брака или тужба за развод брака подноси се надлежном суду на чијем подручју:
- тужени супружник има пребивалиште (уколико тужени нема пребивалиште у Републици Србији или у некој другој држави, надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште. Ако тужени поред пребивалишта има и боравиште у неком другом месту а према околностима се може претпоставити да ће ту дуже време да борави, надлежан је и суд боравишта туженог);
- су супружници имали последње заједничко пребивалиште (ако је за брачне спорове домаћи суд надлежан зато што су супружници имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији, односно зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, надлежан је суд на чијем су подручју супружници имали последње заједничко пребивалиште, односно суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште).
Коме припада имовина након развода?
Имовина супружника може бити посебна и заједничка. Посебна имовина је она имовина коју је супружник стекао пре брака, као и у току брака деобом заједничке имовине, односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права. Дакле, и након развода брака, таква имовина остаје искључива имовина тог супружника, на чији удео други супружник нема право, осим уколико је дошло до увећања вредности такве имовине. У том случају, уколико је током брака дошло до незнатног увећања вредности такве имовине, други супружник има право на новчана потраживања, сразмерно свом доприносу, а уколико је дошло до знатног увећања, има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу.
Са друге стране, заједничка имовина је имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку. Уколико супружници не могу да се споразумеју о деоби заједничке имовине, деобу врши суд. Претпоставља се да су удели супружника у таквој имовини једнаки, уколико се не докаже да је удео неког од супружника већи (већи удео једног супружника зависи од његових остварених прихода, вођења послова у домаћинству, старања о деци, старања о имовини и друге околности).
Развео/ла сам се. Да ли морам да обавестим матичну службу?
Суд који је донео пресуду о разводу брака (по њеној правноснажности) по службеној дужности обавештава надлежног матичара да је брак разведен ради уписа ове промене у матичну књигу венчаних. Од јула 2019. године, путем електронског извештаја, који матичари добијају од надлежног суда, без одлагања податак о разводу уписује се у Регистар матичних књига, као и у папирни облик матичне књиге.
Мој брак је разведен у иностранству. Шта је потребно да урадим да би се тај податак уписао у матичну књигу венчаних у Републици Србији?
У случају да је брак разведен у иностранству пресудом иностраног суда, да би се податак о разводу уписао у матичну књигу венчаних у Републици Србији, потребно је да се претходно пред домаћим судом спроведе поступак признања стране судске одлуке. Поступак за признање стране судске одлуке покреће се пред судом на чијем подручју треба спровести поступак признања.
Да ли могу да се разведем у Републици Србији уколико је брак закључен у иностранству?
Уколико је брак уписан у матичну књигу венчаних у Републици Србији, поступак за развод брака може се покренути уколико:
- тужени има пребивалиште у Републици Србији, или
- оба супружника су српски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или
- тужилац је српски држављанин и има пребивалиште у Републици Србији, или је последње пребивалиште супружника у Републици Србији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, или
- тужилац је српски држављанин, а право државе чији би суд био надлежан за развод брака не предвиђа могућност развода брака, или
- су супружници страни држављани који су имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији или кад тужилац има пребивалиште у Републици Србији, али само ако тужени пристаје да суди суд у Републици Србији
- тужилац је домаћи држављанин, а закон земље, чији би суд иначе био надлежан, не допушта развод брака, надлежност може да заснује суд Републике Србије.
Уколико је тужени супружник држављанин Републике Србије на којој има пребивалиште, домаћи суд је искључиво надлежан за развод брака.
Након развода брака, припала ми је непокретност или њен део (кућа, стан, викендица и сл.) у својину. Да ли морам да обавестим службу за катастар непокретности?
Да. Уколико је настала промена на дотадашњој заједничкој својини, таква промена мора да се евидентира у надлежном катастру непокретности у месту где се непокретност налази.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
Исто важи уколико сте након развода брака променили адресу и/или име и/или адресу или презиме, а непокретност је уписана на ваше име, таква промена мора бити евидентирана у надлежном катастру непокретности.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
Након развода брака, припао ми је ауто у искључиву својину. Да ли треба о томе да обавестим Министарство унутрашњих послова?
Да, свака промена која утиче на промену података о власнику возила мора да се евидентира. Морате да прибавите нову саобраћајну дозволу.
- Више информација о потребној документацији можете погледати овде.
Такође, уколико сте променили име и/или презиме након развода, морате прибавити и нову возачку дозволу.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
Да ли морам и како да променим презиме након развода брака?
Нисте у обавези да промените презиме након развода брака, али то можете учинити тако што ћете поднети захтев општинској управи на чијем подручју имате пребивалиште, односно боравиште.
Уз образац захтева потребно је доставити следећу документацију:
- личну карту;
- правноснажну пресуду о разводу брака;
- доказ о уплати административне таксе.
У поступку обраде захтева, орган по службеној дужности, уз сагласност странке, прибавља податке потребне за одлучивање из следећих докумената:
- уверење о држављанству Републике Србије;
- уверење о пребивалишту;
- извод из матичне књиге рођених;
- извод из матичне књиге венчаних.
Да ли у случају промене презимена морам прибавити нова документа, која и како?
Да. Након промене презимена морате прибавити нову личну карту, пасош, возачку дозволу и картицу здравственог осигурања, као и друге исправе где је уписано претходно презиме.
За промену личне карте:
Захтев за издавање биометријске личне карте подноси се лично полицијској управи, према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
Страни држављани са сталним настањењем у Републици Србији, подносе захтев за издавање личне карте за странца надлежној подручној полицијској управи Министарства унутрашњих послова – послови странаца, чије адресе и контакт податке можете погледати овде.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
За промену пасоша:
Захтев за издавање пасоша подноси се лично полицијској управи према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
За промену возачке дозволе:
Захтев за издавање нове возачке дозволе подноси се лично полицијској управи према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
За промену картице здравственог осигурања:
Захтев за издавање нове картице здравственог осигурања подноси се лично или електронским путем матичној филијали Републичког фонда за здравствено осигурање.
- Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.
Коме се деца поверавају након развода брака?
Вршење родитељског права суд цени у сваком конкретном случају, а у најбољем интересу детета. Уколико се родитељи споразумно разводе, они се писаним споразумом о вршењу родитељског права могу договорити да заједно врше родитељско право, и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета. Међутим, уколико суд по тужби за развод брака буде одлучивао о вршењу родитељског права, родитељско право ће се одредити искључиво једном од родитеља, уз начин одржавања личних односа детета са другим родитељем и висину доприноса за издржавање детета од другог родитеља.
Да ли сам дужан/на да плаћам алиментацију и ко плаћа алиментацију након развода брака?
Да. Родитељ са којим дете не живи има право и дужност да издржава дете/децу, чак и у случају потпуног или делимичног лишења родитељског права. Висина издржавања одређује се одлуком суда и може бити у фиксном месечном новчаном износу или у проценту од редовних месечних примања. Уколико се висина издржавања изражава у проценту, она по правилу не може бити мања од 15% нити већа од 50% редовних месечних новчаних примања даваоца издржавања (умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање). Висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ који је дужник издржавања. Висина издржавања може се променити, односно смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета одлука о издржавању.
Да ли имам право да доносим одлуке које се тичу детета, а родитељско право није поверено мени?
Да. Иако не вршите родитељско право, имате право и дужност да одлучујете заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право о питањима која битно утичу на живот детета. Таква питање односе се нарочито на образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промену пребивалишта детета и располагање имовином велике вредности (осим уколико судском одлуком нисте лишени тог права).
Да ли је потребна сагласност другог родитеља за издавање пасоша малолетном детету?
Сагласност је потребна када захтев подноси један од родитеља, а родитељи заједнички врше родитељско право. Уколико захтев подноси родитељ који самостално врши родитељско право, није потребна сагласност другог родитеља, довољно је надлежном органу донети на увид правноснажну судску пресуду.
Изјава о сагласности се може дати код јавног бележника или у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, уколико се родитељ налази у иностранству.
Такође, сагласност се може дати и путем портала еУправа, преко услуге еСагласност.
Уколико други родитељ не жели да дâ сагласност, могуће је покретање судског поступка за делимично лишење овог родитељског права.
Да ли је потребна сагласност другог родитеља уколико желим дете/децу да одведем на одмор ван Републике Србије?
Одредбама Закона о граничној контроли прописано је да је за прелазак државне границе Републике Србије малолетног лица, држављанина Републике Србије до навршене 16. године живота, када путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, потребна оверена сагласност оба родитеља, ако заједнички врше родитељско право или законског заступника.
Уколико не постоје друге правне сметње утврђене у поступцима надлежних органа, родитељу малолетног детета млађег од 16 година, није потребна сагласност другог родитеља уколико самостално путује са дететом у иностранство.
Сходно томе, за прелазак државне границе малолетног лица, које је навршило 16. година живота, није потребна оверена сагласност оба родитеља или законског заступника.
Испуњеност услова за прелазак државне границе Републике Србије, прописаних Законом о граничној контроли, проверава се када лице на подручју граничног прелаза изрази намеру преласка државне границе, односно поменути услови се не проверавају унапред.
Препорука је да се пре путовања, о условима уласка информишете код надлежних органа државе у коју путујете или њиховом дипломатско-конзуларном представништву у Републици Србији.
Како да након развода упишем дете/децу у други вртић/школу?
Уколико сте након развода брака променили пребивалиште и желите да дете/децу упишете у други вртић или школу, више информација можете добити на Порталу еУправа.
- За упис детета у вртић, све потребне информације можете да пронађете овде;
- За упис детета у основну школу, све потребне информације можете да пронађете овде;
- За упис детета у средњу школу, све потребне информације можете да пронађете овде.
За додатне информације у вези уписа детета у вртић, основну или средњу школу, родитељ, односно други законски заступник може да се обрати и непосредно вртићу или школи, у којима може да добије све потребне информације о поступку уписа.