euprava.gov.rs

Коме треба да се обратим како бих заказао термин венчања?

Заказивање термина венчања обавља се у надлежној служби општинске односно градске управе и обично се захтева лично присуство најмање једног од младенаца. За заказивање термина венчања потребно је предати документацију, која обухвата, у случају да су оба будућа супружника држављани Републике Србије:

• важеће личне карте будућих супружника
• доказ о уплаћеној такси
• доказ о плаћеној услузи за излазак службеног лица на терен ради закључења брака уколико се венчање обавља ван седишта матичног подручја.

За лица која су била у браку потребно је обезбедити и доказ о престанку брака, с тим што матичар врши увид у матичне књиге и прибавља тај доказ по службеној дужности.

Уколико је један од будућих супружника страни држављанин захтева се и:

• извод из матичне књиге рођених на међународном обрасцу или прописно легализован и преведен од стране овлашћеног судског тумача,
• уверење о слободном брачном стању легализовано и преведено од стране овлашћеног судског тумача
• важећи пасош страног држављанина
• копија белог картона (добија се у полицијској управи).

Документа се предају у оригиналу, и документа која нису издата на трајном обрасцу не могу бити старија од 6 месеци.

Записници за венчање сачињавају се у недељи када је венчање заказано и том приликом је потребно присуство младенаца.

Уколико је један од будућих супружника страни држављанин који не говори српски језик, обавезно је присуство овлашћеног судског тумача само на дан венчања.

Напомена: информација о процедури и потребној документација је дата ради опште оријентације, потребно је да се о ближим условима, висини таксе и потребној документацији детаљније информишете у надлежној служби општинске односно градске управе у којој заказујете термин венчања.

---

Закључила/о сам брак у иностранству, шта треба да урадим да би тај брак био уписан у матичну књигу венчаних у Републици Србији?

Брак склопљен у иностранству постаје признат у Републици Србији, односно пуноважан, кад се упише у матичну књигу венчаних у нашој земљи.

Пријава за упис у матичну књигу венчаних брака склопљеног у иностранству може се поднети надлежном дипломатско-конзуларном представништву на чијем подручју је та чињеница настала, које ће ту пријаву ради уписа, по пријему доставити надлежном матичару у Републици Србији. Такође, пријава брака може се поднети и непосредно општинској/градској управи у којој су супружници имали последње заједничко пребивалиште. Уколико нису имали последње заједничко пребивалиште, онда се пријава подноси према пребивалишту једног од супружника, а ако је последње пребивалиште непознато, пријава се подноси општинској/градској управи по месту рођења.

Да би брак био уписан у матичну књигу венчаних у Републици Србији, потребно је да се уз пријаву брака приложи извод из матичне књиге венчаних иностраног органа на вишејезичном обрасцу или на обрасцу који се користи у држави где је брак закључен, уколико та држава није потписница међународне конвенције.

Саветујемо да се обратите нашем дипломатско-конзуларном представништву у иностранству за обавештење да ли је потребна легализација (оверавање од иностраног органа) извода из матичне књиге венчаних који није издат на вишејезичном обрасцу, без обзира да ли се пријава брака врши у дипломатско - конзуларном представништву, или надлежном матичару у Републици Србији.

---

Како да се разведем?

Развод брака укључује судску процедуру која се може спровести у случају споразумног развода брака и развода брака по тужби. Споразумни развод брака могућ је уколико се супружници сложе око свих битних питања, као што је деоба заједничке имовине и споразум о вршењу родитељског права. Са друге стране, уколико су брачни односи супружника озбиљно поремећени и уколико не постоји могућност договора око деобе заједничке имовине и вршењу родитељског права, развод је могуће спровести по тужби сваког од супружника.

Предлог за споразумни развод брака или тужба за развод брака подноси се надлежном суду на чијем подручју:

• тужени супружник има пребивалиште (уколико тужени нема пребивалиште у Републици Србији или у некој другој држави, надлежан је суд на чијем подручју тужени има боравиште. Ако тужени поред пребивалишта има и боравиште у неком другом месту а према околностима се може претпоставити да ће ту дуже време да борави, надлежан је и суд боравишта туженог);
• су супружници имали последње заједничко пребивалиште (ако је за брачне спорове домаћи суд надлежан зато што су супружници имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији, односно зато што тужилац има пребивалиште у Републици Србији, надлежан је суд на чијем су подручју супружници имали последње заједничко пребивалиште, односно суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште).

---

Коме припада имовина након развода?

Имовина супружника може бити посебна и заједничка. Посебна имовина је она имовина коју је супружник стекао пре брака, као и у току брака деобом заједничке имовине, односно наслеђем, поклоном или другим правним послом којим се прибављају искључиво права. Дакле, и након развода брака, таква имовина остаје искључива имовина тог супружника, на чији удео други супружник нема право, осим уколико је дошло до увећања вредности такве имовине. У том случају, уколико је током брака дошло до незнатног увећања вредности такве имовине, други супружник има право на новчана потраживања, сразмерно свом доприносу, а уколико је дошло до знатног увећања, има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу.

Са друге стране, заједничка имовина је имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку. Уколико супружници не могу да се споразумеју о деоби заједничке имовине, деобу врши суд. Претпоставља се да су удели супружника у таквој имовини једнаки, уколико се не докаже да је удео неког од супружника већи (већи удео једног супружника зависи од његових остварених прихода, вођења послова у домаћинству, старања о деци, старања о имовини и друге околности).

---

Развео/ла сам се. Да ли морам да обавестим матичну службу?

Суд који је донео пресуду о разводу брака (по њеној правноснажности) по службеној дужности обавештава надлежног матичара да је брак разведен ради уписа ове промене у матичну књигу венчаних. Од јула 2019. године, путем електронског извештаја, који матичари добијају од надлежног суда, без одлагања податак о разводу уписује се у Регистар матичних књига, као и у папирни облик матичне књиге.

---

Мој брак је разведен у иностранству. Шта је потребно да урадим да би се тај податак уписао у матичну књигу венчаних у Републици Србији?

У случају да је брак разведен у иностранству пресудом иностраног суда, да би се податак о разводу уписао у матичну књигу венчаних у Републици Србији, потребно је да се претходно пред домаћим судом спроведе поступак признања стране судске одлуке. Поступак за признање стране судске одлуке покреће се пред судом на чијем подручју треба спровести поступак признања.

---

Да ли могу да се разведем у Републици Србији уколико је брак закључен у иностранству?

Уколико је брак уписан у матичну књигу венчаних у Републици Србији, поступак за развод брака може се покренути уколико:

• тужени има пребивалиште у Републици Србији, или
• оба супружника су српски држављани, без обзира на то где имају пребивалиште, или
• тужилац је српски држављанин и има пребивалиште у Републици Србији, или је последње пребивалиште супружника у Републици Србији, а тужилац у време подношења тужбе има пребивалиште или боравиште у Републици Србији, или
• тужилац је српски држављанин, а право државе чији би суд био надлежан за развод брака не предвиђа могућност развода брака, или
• су супружници страни држављани који су имали последње заједничко пребивалиште у Републици Србији или кад тужилац има пребивалиште у Републици Србији, али само ако тужени пристаје да суди суд у Републици Србији
• тужилац је домаћи држављанин, а закон земље, чији би суд иначе био надлежан, не допушта развод брака, надлежност може да заснује суд Републике Србије.

Уколико је тужени супружник држављанин Републике Србије на којој има пребивалиште, домаћи суд је искључиво надлежан за развод брака.

---

Након развода брака, припала ми је непокретност или њен део (кућа, стан, викендица и сл.) у својину. Да ли морам да обавестим службу за катастар непокретности?

Да. Уколико је настала промена на дотадашњој заједничкој својини, таква промена мора да се евидентира у надлежном катастру непокретности у месту где се непокретност налази.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

Исто важи уколико сте након развода брака променили адресу и/или име и/или адресу или презиме, а непокретност је уписана на ваше име, таква промена мора бити евидентирана у надлежном катастру непокретности.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

---

Након развода брака, припао ми је ауто у искључиву својину. Да ли треба о томе да обавестим Министарство унутрашњих послова?

Да, свака промена која утиче на промену података о власнику возила мора да се евидентира. Морате да прибавите нову саобраћајну дозволу.

• Више информација о потребној документацији можете погледати овде.

Такође, уколико сте променили име и/или презиме након развода, морате прибавити и нову возачку дозволу.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

---

Да ли морам и како да променим презиме након развода брака?

Нисте у обавези да промените презиме након развода брака, али то можете учинити тако што ћете поднети захтев општинској управи на чијем подручју имате пребивалиште, односно боравиште.

Уз образац захтева потребно је доставити следећу документацију:

• личну карту;
• правноснажну пресуду о разводу брака;
• доказ о уплати административне таксе.

У поступку обраде захтева, орган по службеној дужности, уз сагласност странке, прибавља податке потребне за одлучивање из следећих докумената:

• уверење о држављанству Републике Србије;
• уверење о пребивалишту;
• извод из матичне књиге рођених;
• извод из матичне књиге венчаних.

---

Да ли у случају промене презимена морам прибавити нова документа, која и како?

Да. Након промене презимена морате прибавити нову личну карту, пасош, возачку дозволу и картицу здравственог осигурања, као и друге исправе где је уписано претходно презиме.

За промену личне карте:

Захтев за издавање биометријске личне карте подноси се лично полицијској управи, према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

Страни држављани са сталним настањењем у Републици Србији, подносе захтев за издавање личне карте за странца надлежној подручној полицијској управи Министарства унутрашњих послова – послови странаца, чије адресе и контакт податке можете погледати овде.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

За промену пасоша:

Захтев за издавање пасоша подноси се лично полицијској управи према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

За промену возачке дозволе:

Захтев за издавање нове возачке дозволе подноси се лично полицијској управи према месту пријављеног пребивалишта, односно боравишта.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

За промену картице здравственог осигурања:

Захтев за издавање нове картице здравственог осигурања подноси се лично или електронским путем матичној филијали Републичког фонда за здравствено осигурање.

• Више информација о овом административном поступку можете погледати овде.

---

Коме се деца поверавају након развода брака?

Вршење родитељског права суд цени у сваком конкретном случају, а у најбољем интересу детета. Уколико се родитељи споразумно разводе, они се писаним споразумом о вршењу родитељског права могу договорити да заједно врше родитељско право, и ако суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета. Међутим, уколико суд по тужби за развод брака буде одлучивао о вршењу родитељског права, родитељско право ће се одредити искључиво једном од родитеља, уз начин одржавања личних односа детета са другим родитељем и висину доприноса за издржавање детета од другог родитеља.

---

Да ли сам дужан/на да плаћам алиментацију и ко плаћа алиментацију након развода брака?

Да. Родитељ са којим дете не живи има право и дужност да издржава дете/децу, чак и у случају потпуног или делимичног лишења родитељског права. Висина издржавања одређује се одлуком суда и може бити у фиксном месечном новчаном износу или у проценту од редовних месечних примања. Уколико се висина издржавања изражава у проценту, она по правилу не може бити мања од 15% нити већа од 50% редовних месечних новчаних примања даваоца издржавања (умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање). Висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ који је дужник издржавања. Висина издржавања може се променити, односно смањити или повећати ако се промене околности на основу којих је донета одлука о издржавању.

---

Да ли имам право да доносим одлуке које се тичу детета, а родитељско право није поверено мени?

Да. Иако не вршите родитељско право, имате право и дужност да одлучујете заједнички и споразумно са родитељем који врши родитељско право о питањима која битно утичу на живот детета. Таква питање односе се нарочито на образовање детета, предузимање већих медицинских захвата над дететом, промену пребивалишта детета и располагање имовином велике вредности (осим уколико судском одлуком нисте лишени тог права).

---

Да ли је потребна сагласност другог родитеља за издавање пасоша малолетном детету?

Сагласност је потребна када захтев подноси један од родитеља, а родитељи заједнички врше родитељско право. Уколико захтев подноси родитељ који самостално врши родитељско право, није потребна сагласност другог родитеља, довољно је надлежном органу донети на увид правноснажну судску пресуду.

Изјава о сагласности се може дати код јавног бележника или у дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије, уколико се родитељ налази у иностранству.

Такође, сагласност се може дати и путем портала еУправа, преко услуге еСагласност.

Уколико други родитељ не жели да дâ сагласност, могуће је покретање судског поступка за делимично лишење овог родитељског права.

---

Да ли је потребна сагласност другог родитеља уколико желим дете/децу да одведем на одмор ван Републике Србије?

Одредбама Закона о граничној контроли прописано је да је за прелазак државне границе Републике Србије малолетног лица, држављанина Републике Србије до навршене 16. године живота, када путује само или у пратњи другог лица које му није родитељ или законски заступник, потребна оверена сагласност оба родитеља, ако заједнички врше родитељско право или законског заступника.

Уколико не постоје друге правне сметње утврђене у поступцима надлежних органа, родитељу малолетног детета млађег од 16 година, није потребна сагласност другог родитеља уколико самостално путује са дететом у иностранство.

Сходно томе, за прелазак државне границе малолетног лица, које је навршило 16. година живота, није потребна оверена сагласност оба родитеља или законског заступника.

Испуњеност услова за прелазак државне границе Републике Србије, прописаних Законом о граничној контроли, проверава се када лице на подручју граничног прелаза изрази намеру преласка државне границе, односно поменути услови се не проверавају унапред.

Препорука је да се пре путовања, о условима уласка информишете код надлежних органа државе у коју путујете или њиховом дипломатско-конзуларном представништву у Републици Србији.

---

Како да након развода упишем дете/децу у други вртић/школу?

Уколико сте након развода брака променили пребивалиште и желите да дете/децу упишете у други вртић или школу, више информација можете добити на Порталу еУправа.

• За упис детета у вртић, све потребне информације можете да пронађете овде;
• За упис детета у основну школу, све потребне информације можете да пронађете овде;
• За упис детета у средњу школу, све потребне информације можете да пронађете овде.

За додатне информације у вези уписа детета у вртић, основну или средњу школу, родитељ, односно други законски заступник може да се обрати и непосредно вртићу или школи, у којима може да добије све потребне информације о поступку уписа.

---