euprava.gov.rs

Дошли сте на идеју да покренете свој бизнис? Прво је потребно да разрадите своју идеју и да се добро информишете о стању на тржишту. У томе вам могу помоћи подаци, анализе, генерално истраживање на интернету o потребама за услугама или производима које можете пружати и производити. Поред тога, можете се ослонити и на своје контакте и питати пријатеље и познанике да ли могу да вам помогну да што боље разумете тржиште и како да направите фирму која може да произведе нешто што други желе да купе.

Анализирајте и финансијски аспект свог пословања и пронађите могућности за додатно финансирање. Корисно је да се информишете о свим доступним видовима финансијске и нефинансијске подршке.

Последња измена 23.01.2020.

Постоји могућност финансијске подршке, која зависно од ваше ситуације и потреба може бити у облику субвенција за запошљавање, пореских олакшица, или повољних кредита.

· Субвенције за самозапошљавање Националне службе за запошљавање додељују сенезапосленом лицу у виду субвенције, у једнократном износу од 250 хиљада динара. У случају самозапошљавања незапослених особа са инвалидитетом износ је 270 хиљада динара. Субвенције се додељују ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач у њему заснива радни однос.

· Послодавци који желе да запосле нове раднике али и предузетници који тек планирају да покрену посао могу да добију значајне пореске олакшице.

· Постоји могућност да конкуришете и за повољне кредите Фонда за развој Републике Србије. Иако већина кредита подразумева да сте већ отпочели пословање, може бити корисно да од почетка знате на које све могућности можете да рачунате. На располагању су:

· Start-up кредити за које могу конкурисати они који желе да покрену сопствени посао или постојећи предузетници, микро и мала привредна друштва основана у години која претходи години подношења захтева. Улагања која се могу финансирати у оквиру овог програма обухватају: доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију, пословног или производног простора, куповину опреме (нове или половне, не старије од пет година), као и трајна обртна средства, која могу да учествују највише до 20% у структури укупног инвестиционог улагања;

· Програм промоције предузетништва и самозапошљавања намењен новооснованим предузетницима, пољопривредним газдинствима, микро и малим привредним друштвима старости до две године, као и свима који су заинтересовани за отпочињање сопственог бизниса и развој пословања;

· Кредит за набавку опреме, машина, постројења, затим изградњу или куповину производног или пословног простора (инвестициони кредити);

· Краткорочни кредит за подстицање конкурентности и ликвидности домаће привреде (краткорочни кредити);

Други кредити и подршка доступни су и могу се пратити на веб презентацијама Фонда за развој и Развојне агенције Србије.

Последња измена 23.01.2020.

Да, како бисте разумели шта је све потребно да отпочнете пословање, можете се пријавити на бесплатне обуке код свог саветника за запошљавање у Националној служби за запошљавање. На дводневној обуци Пут до успешног предузетника можете добити информације о покретању бизниса и припреми бизнис плана.Незапослени који након успешно завршене дводневне обуке одлуче да реализују своју пословну идеју, могу да конкуришу за субвенцију за самозапошљавање.

Акредитоване регионалне развојне агенције реализују стандардизовани сет услуга који је намењен потенцијалним и постојећим предузећима и предузетницима и потпуно је бесплатан. Овај сет услуга чини пет група услуга: информације, обуке, саветодавне услуге, менторинг и промоције.

Осим тога, доступне су бројне обуке за отпочињање пословања које организују различита удружења, организације и појединци. Ове обуке и догађаје можете пронаћи лако претрагом на интернету или контактирањем удружења која подстичу предузетништво. Чак и када нисте потпуно сигурни да желите да отпочнете свој бизнис, ове обуке или информативне сесије су корисне да можете разумети шта вам све може бити потребно и да чујете како други виде Вашу идеју.

Последња измена 23.01.2020.

Минимални месечни издаци за порезе и доприносе зависе од облика пословања за који се одлучите. Најчешћи облик пословања у Србији је предузетник – паушалац. Оквирну висину пореза и доприноса на месечном нивоу за предузетнике паушалце можете обрачунати на интернету коришћењем калкулатора паушалног пореза и доприноса. За друге облике пословања, висина пореза и доприноса може значајно да варира, те је препоручљиво ангажовати правног саветника или рачуноводствену агенцију.

Последња измена 23.01.2020.

Не, није обавезно, али претходно израђен бизнис план може бити један од услова за добијање неких видова финансијске и нефинансијске подршке. Израда бизнис плана подразумева да испланирате форму оснивања фирме, план продаје и производње, циљне клијенте и све друге појединости које је потребно утврдити и планирати да би ваш бизнис успео. На тај начин можете да покажете потенцијалним финансијерима да ваша бизнис идеја може бити успешна. Да сазнате више о томе шта је бизнис план и како да га напишете, погледајте видео.

Образац бизнис плана у виду радне свеске доступан је и на веб презентацији Развојне агенције Србије: образац бизнис плана за физичка лица доступан је овде, а образац бизнис плана за микро, мала и средња предузећа и предузетнике доступан је овде.

Последња измена 30.09.2020.

Облик пословања одабирате у зависности од својих циљева и потреба. Можете одлучити да се региструјете као предузетник, привредно друштво, задруга, или установа.

У Агенцији за привредне регистре се региструју предузетници, привредна друштва (што подразумева друштва са ограниченом одговорношћу, ортачка друштва, командитна друштва), акционарска друштва, огранци страних привредних друштава, представништва страних привредних друштава, задруге и задружни савези.

Предузетник је најзаступљенији облик привредног субјекта. Предузетник нема статус правног лица, предузетник је физичко лице које се региструје у Агенцији за привредне регистре за обављање одређене делатности у циљу остваривања прихода. Све потребне информације за регистрацију друштва са ограниченом одговорношћу су доступне на веб презентацији Агенције за привредне регистре.

Друштво с ограниченом одговорношћу има статус правног лица и представља друштво у коме један или више чланова друштва имају уделе у основном капиталу друштва. Чланови друштва не одговарају за обавезе друштва, већ је друштво одговорно искључиво својом имовином.

Све потребне информације за регистрацију друштва са ограниченом одговорношћу су доступне на страници Агенције за привредне регистре.

Акционарско друштво је друштво чији је основни капитал подељен на акције које има један или више акционара који не одговарају за обавезе друштва. Има статус правног лица. Све потребне информације за регистрацију акционарског друштва су доступне на страници Агенције за привредне регистре.

Ортачко друштво је друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва. Има статус правног лица. Све потребне информације за регистрацију ортачког друштва су доступне на страници Агенције за привредне регистре.

Командитно друштво је привредно друштво које има најмање два члана, од којих најмање један за обавезе друштва одговара неограничено солидарно (комплементар), а најмање један одговара ограничено до висине свог неуплаћеног, односно неунетог улога (командитор). Има статус правног лица. Све потребне информације за регистрацију командитног друштва су доступне на страници Агенције за привредне регистре.

Установе су специфични облик организовања делатности и могу бити приватне или јавне али најчешће имају јавну функцију. Установе се региструју у надлежним судовима осим здравствених које се региструју у Агенцији за привредне регистре.

Последња измена 30.09.2020.

Регистрација предузетника је јефтинија и бржа, ниже су таксе, као и прописане казне за учињени прекршај. Предузетник може да плаћа порезе и доприносе паушално (према унапред утврђеном износу), а може и да се определи за исплату личне зараде. Ипак, ова форма има и своје недостатке, а то је да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем делатности одговара целокупном имовином. То значи да уколико не можете да измирите своје обавезе и дуговања као предузетник, могуће је да се дуг намири и из ваше личне имовине.

Уколико се одлучите да оснујете привредно друштво потребно је знати да је могуће да се региструјете као ортачко, командитно, акционарско друштво или друштво с ограниченом одговорношћу (д.о.о.), којe је и далеко најзаступљенија форма. Иако пословање у форми д.о.о. омогућава флексибилност управљања и промене чланова и смањену одговорност будући да члан одговара само до висине свог улога, оснивање д.о.о. је скупље, већи су трошкови пословања, порези и таксе, и постоји обавеза вођења двојног књиговодства. Друштво с ограниченом одговорношћу (д.о.о.) представља најзаступљенији избор привредника.

Последња измена 20.01.2020.

Предузетник „паушалац“ је најчешћи тип предузетника када се започиње пословање.Намењен је онима који нису у могућности да воде пословне књиге, па Пореска управа, по утврђеним критеријумима, паушално одређује износ пореза на приходе од самосталне делатности који треба платити. Решењем Пореске управе одређује се фиксан износ пореза и доприноса који се плаћа без обзира на пословање (сваког месеца се мора платити независно од тога да ли се остварује приход или не). Висину пореза и доприноса можете оријентационо израчунати користећи калкулатор.

Основни услови које морате испунити да бисте били „паушалац“ су да вам је промет, односно збир износа свих фактура које сте издалиу једној години мањи од шест милиона динара, и да испуните критеријуме самосталности на годишњем нивоу. У обавези сте да електронски или у папиру на обрасцу водите КПО - Пословну књигу о оствареном промету паушално опорезованих обвезника.

Као предузетник, можете се определити да водите пословне књиге и послујете у режиму самоопорезивања. У том случају предузетник има обавезу да сам обрачунава порез на приходе које је остварио, што приказује и кроз пореске пријаве. У овом случају, плаћају се социјални доприноси (здравствено, пензионо и осигурање за случај незапослености) по укупној стопи од 36,55%, а на све што заради, предузетник плаћа и порез на приход од самосталне делатности од 10%. Самоопорезивање може бити повољна опција за оне предузетнике којима је током године пословање константно (не увећава се), али је неповољан за предузетнике који услед доброг пословања бележе увећану добит, јер је ниво обавеза које морају да плате на добит веома висок.

Као предузетник се можете одлучити и за систем исплате личне зараде.То значи да можете да сами одредите висину своје плате (личне зараде) и да на тај износ плаћате порезе и доприносе на зараду и порез на приход од самосталне делатности у износу од 10 % (према основици која је утврђена билансом успеха). Овај режим значи да сезонски можете да прилагодите своју плату и да је смањите када имате мање посла односно да је повећате када га има више. Ипак, високе стопе доприноса могу бити обесхрабрујуће да се одлучите за овај тип пословања.

Све потребне информације за регистрацију предузетника су доступне на страници Агенције за привредне регистре.

Последња измена 5.2.2020.

Привредно друштво (д.о.о., а.д., к.д., и о.д.) се у Србији може регистровати искључиво електронским путем. 

Предуслов заелектронску регистрацију је поседовање квалификованог електронсог сертификата за дигитални потпис који је издат од стране сертификационог тела акредитованог у Србији. Остали облицимогу се регистровати и у папирној процедури (предузетник, задруга, представништво и огранак страног привредног друштва). Установе које серегиструју у судовима се региструју искључиво у папирној процедури.

Последња измена 30.05.2024.

За већину типичних пословних субјеката је довољна формална регистрација у Агенцији за привредне регистре. Ипак, за неке делатности је потребно имати посебну лиценцу или дозволу пре регистрације, или је потребно извршити одређену додатну регистрацију у још неком органу након регистрације.

У наставку је списак неких делатности за које је потребна посебна дозвола, лиценца или одобрење. Списак није исцрпан, и зато је потребно да пре отварања фирме проверите да ли је за обављање те делатности потребно да поседујете одређене квалификације или дозволе.

Дозволу за рад агенцији за запошљавање (шифрa 78.10) издаје Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Услов за добијање дозволе је да је у агенцији запослено најмање једно лице са високом стручном спремом и положеним испитом за рад у запошљавању, као и да су испуњени одговарајући просторно-технички услови. Након добијене дозволе за рад, агенција може обављати послове запошљавања. За више информација о полагању испита за рад у запошљавању и отварање агенције за запошљавање, потребно је консултовати се на веб презентацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Дозволу за рад агенцији за привремено запошљавање (шифре 78.20, 78.30) издаје Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Делатност у области приватног обезбеђења, услуга система обезбеђења и истражне делатности (шифре 80.10, 80.20 и 80.30) условљена је прибављањем решења Министарства унутрашњих послова којим се предузетнику дозвољава обављање делатности пре регистрације фирме. Потребно је прибавити и дозволу за обуке за вршење послова приватног обезбеђења. За више информација о прибављању неопходних одобрења, потребно је консултовати веб презентацију Министарства унутрашњих послова.

За делатности у области производње оружја и муниције и посредовање у промету оружја и муниције брокерингом (шифре 25.40 и 47.78) потребно је, или регистровати привредни субјекат пре добијања одобрења под другом шифром делатности, или не наводити у пословном имену да се ради о промету оружјем, те по добијању дозволе од Министарства унутрашњих послова извршити промену делатности у складу са дозволом. За више информација о прибављању неопходних одобрења, потребно је консултовати веб презентацију Министарства унутрашњих послова.

За делатност у области социјалне заштите без смештаја за стара лица и лица с посебним потребама – Помоћ у кући (шифра 88.10), потребно је да пре регистрације прибавите потврду надлежне јединице локалне самоуправе која потврђује да испуњавате услове за пружање услуга социјалне заштите. За више информација, морате се обратити надлежној јединици локалне самоуправе.

За обављање такси превоза потребно је одобрење јединице локалне самоуправе за обављање ауто-такси превоза путника. За више информација, саветује се да се обратите надлежној јединици локалне самоуправе.

За обављање комуналних делатности, уклањање отпадних вода, пречишћавање воде, управљање отпадом, превоз посмртних остатака, друмски превоз терета, одржавање путева, услужне делатности у копненом саобраћају, делатност пијаца, паркинг сервиса, и сличне делатности од јавног значаја потребно је имати претходно закључени уговор о поверавању обављања послова комуналне делатности предузетнику од стране надлежне јединице локалне самоуправе.

Код делатности заступника и посредника у осигурању (шифра 66.22) потребна је претходна дозвола Народне банке Србије за обављање послова заступања у осигурању. За више информација о потребним условима и процедури прибављања ових дозвола, посетите веб презентацију Народне банке Србије.

Да бисте се регистровали као стечајни управник, потребно је претходно прибавити лиценцу за обављање послова стечајног управника коју издаје Агенција за лиценцирање стечајних управника. За више информација о начину и процедури прибављања ове лиценце, посетите веб презентацију Агенције за лиценцирање стечајних управника.

За делатности које се односе на социјалну заштиту без смештаја – психолошко саветовалиште, потребна је претходна потврда о испуњености прописаних услова коју издаје Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања.

За делатности које се односе на медицинску и стоматолошку праксу, здравствену заштиту, трговину на мало фармацеутским производима у специјализованим продавницама – апотекама (Шифре: 86.21, 86.22, 86.23, 86.90, 47.73), потребно је претходно решење Министарства здравља о испуњености услова за обављање одређених послова здравствене делатности. За делатности трговина на мало медицинским и ортопедским помагалима у специјализованим продавницама и остала трговина на мало новим производима у специјализованим продавницама - само за делатност оптичара (шифре 47.74, 47.78), потребно је решење Министарства здравља о испуњености услова за обављање промета на мало медицинских средстава у специјализованој продавници. За више информација, посетите веб презентацију Министарства здравља.

За производњу фармацеутских препарата (шифра 21.20), потребан је претходни документ којим се потврђује испуњеност услова за производњу медицинског средства.

За рад установа за стара лица и лица с посебним потребама (дом за старе), потребно је решење министра надлежног за област рада, запошљавања и социјалне политике о испуњености услова за обављање делатности дома за старе у форми предузетника. Ово је потребно само ако желите да отворите дом за старе као предузетник.

Последња измена 30.05.2024.

Не. Приликом оснивања предузетничке радње не постоји обавеза уплаћивања оснивачког улога, а приликом оснивања друштва једино је обавезно навести у оснивачком акту колики ће бити уписани улог (новчани или неновчани) који се може уплатити након оснивања у року који се одреди у оснивачком акту. Више информација је доступно на веб презентацији Агенције за привредне регистре.

Последња измена 30.09.2020.

Пословно име или назив не сме да буде сличан називу другог предузетника са истим предметом пословања. Исто тако,назив привредног друштва не сме бити сличан називу већ регистрованог привредног друштва Проверу назива можете извршити навеб презентацији Агенције за привредне регистре. Погледајте и видео упутство за регистрацију пословног имена и резервацију назива у Агенцији за привредне регистре.

Последња измена 22.01.2020.

У регистрационој пријави је потребно да се наведе претежна делатност. То је делатност којом ће се привредни субјекат примарно бавити, али не мора да буде једина. Овде можете погледати списак делатности и њихове описе.

За одређене делатности је потребно испунити претходне услове, добити одређена одобрења и лиценце. Предузетник може обављати и неке друге делатности поред оне која је примарна. Ако је за те друге делатности потребно прибавити претходно одобрење или сагласност, предузетник ће морати да их прибави.

Последња измена 20.01.2020.

Регистрација предузетника се обавља подношењем регистрационе пријаве:

• Електронски, на веб презентацији Агенције за привредне регистре. За електронску регистрацију неопходан је дигитални потпис. Електронска регистрација има низ предности у односу на традиционални начин регистрације, између осталог, цена регистрације је нижа уколико се врши електронским путем;
• Лично, у седишту Агенције за привредне регистре у Бранковој 25 у Београду, или у једној од 13 филијала Агенције или одређеним општинским канцеларијама (више информација овде);
• Поштом, слањем документације на адресу: Агенција за привредне регистре, Бранкова 25, 11000 Београд, Србија.

Више информација овде.

Последња измена 30.05.2024.

Регистрација друштва са ограниченом одговорношћу се обавља подношењем регистрационе пријаве:

• Искључиво Електронски, преко Агенције за привредне регистре. За електронско подношење пријаве неопходан вам је дигитални потпис, и то за свако лице које је оснивач. Електронска регистрација има низ предности, између осталог, цена регистрације је нижа уколико се врши електронским путем;

Више информација овде.

Последња измена 30.05.2024.

Пре регистрације, потребно је да акционари припреме оснивачки акт и овере своје потписе на њему код органа који је надлежан за оверу. (Списак свих јавних бележника доступан је на веб презентацији Министарства правде, а тамо где јавни бележник није именован могуће је оверу извршити у суду.) Акционари који оснивају друштво потписују и први статут друштва.

Приликом оснивања акционарског друштва, оснивач/и у зависности од својих потреба одлучују да ли ће управљање друштвом бити једнодомно или дводомно, док уписане акције које се у складу са оснивачким актом уплаћују у новцу пре регистрације на привремени рачун код пословне банке у Републици Србији. Пре регистрације друштва акционари који оснивају друштво дужни су да уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25% основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може бити нижи од износа минималног основног капитала који износи 3.000.000,00 динара.

Акционарско друштво се за сада не може регистровати електронски. На веб презентацији Агенције за привредне регистре можете погледати списак документације која је потребна за оснивање акционарског друштва.

Корисно је знати да Агенција за привредне регистре не води регистар акционара, већ је вођење јединствене евиденције акционара у надлежности Централног регистра хартија од вредности.

Последња измена 30.05.2024.

Пре регистрације, потребно је да ортаци припреме уговор о оснивању и овере своје потписе на њему код органа који је надлежан за оверу. (Списак свих јавних бележника доступан је на веб презентацији Министарства правде, а тамо где јавни бележник није именован могуће је оверу извршити у суду.)

Ортачко друштво се може регистровати искључиво електронски. На веб презентацији Агенције за привредне регистре можете погледати списак документације која је потребна за оснивање ортачког друштва.

Последња измена 30.05.2024.

Пре регистрације, потребно је да чланови командитног друштва припреме уговор о оснивању и овере своје потписе на њему код органа који је надлежан за оверу. (Списак свих јавних бележника доступан је на веб презентацији Министарства правде, а тамо где јавни бележник није именован могуће је оверу извршити у суду.)

Командитно друштво се може регистровати искључиво електронски. На веб презентацији Агенције за привредне регистре се може видети списак документације која је потребна за оснивање командитног друштва.

Последња измена 30.05.2024.

Здравствене установе се региструју у Регистру здравствених установа који води АПР.

Пре регистрације потребно је да се оснивач или оснивачи здравствене установе сачине акт о оснивању. Потписи оснивача здравствене установе у приватној својини, на оснивачком акту, оверавају се у складу са законом – код нотара, а ако нема нотара код надлежног државног органа.

На органе здравствене установе у приватној својини, статусне промене, промену правне форме и престанак постојања, сходно се примењују прописи којима се уређује правни положај привредних друштава.

Поред наведеног потребно је да пре регистрације прибаве и Решење надлежног министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности – здравствена установа може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности.

За здравствене установе решење доноси здравствени инспектор, а за апотекарске установе здравствени инспектор до утврђивања довољног броја фармацеутских инспектора, а најдуже две године од дана ступања на снагу Закона о здравственој заштити, када ће ова надлежност за апотекарске установе прећи на фармацеутске инспекторе.

На веб презентацији Агенције за привредне регистре се може видети списак документације која је потребна за оснивање акционарског друштва.

Остале установе се региструју у привредним судовима у Србији.*Пре предаје пријаве за упис у судски регистар потребно је да се распитате да ли је за оснивање установе у тој делатности потребно да претходно прибавите дозволу, решење о испуњености услова, или сагласност надлежног министарства. Више информација овде.

Потребна документација за регистрацију установе је:

1. Регистарска пријава за суд, прилози 1, 2, 3, 4 и 7. и образац огласа у два примерка, који се могу преузети са веб презентације Привредног суда Београд -Обрасци за регистар. За друге судове, потребно је да пронађете обрасце на веб презентацији суда који је надлежан за територију на којој оснивате установу. Образац пријаве и прилоге попуњава подносилац пријаве и потписује лице овлашћено за заступање

2. Оснивачки акт (Одлука о оснивању или Уговор о оснивању ако је више оснивача) који је оверен код јавног бележника

3. Статут

4. Доказ о седишту: уговор о закупу или извод из листа непокретности (фотокопија коју није потребно оверавати)

5. Потврда банке о уплаћеном оснивачком улогу који се уплаћује на привремени рачун у банци уколико се ради о новчаном оснивачком улогу, односно спецификација имовине (покретне и непокретне) и права са проценом вредности од стране оснивача која је саставни део оснивачког акта уколико се ради о неновчаном оснивачком улогу. Потребно је доставити и доказ о стварним правима на непокретности ако оне представљају оснивачки улог

6. Фотокопија личне карте за оснивача ако је оснивач физичко лице, а извод из регистра привредних субјеката ако је оснивач правно лице

7. Оверени потпис лица за заступање – ОП образац

8. Фотокопија личне карте лица за заступање

9. Решење надлежног министарства у оригиналу или овереној копији уколико је у складу са посебним законом прописана претходна сагласност за обављање делатности за коју се установа оснива

10. Доказ о уплати трошкова огласа, уз напомену да се накнада за трошкове огласа на годишњем нивоу мења и њу одређује Службени гласник РС, те за 2020. годину износи 5663 динара. Суд по службеној дужности објављује оглас по издавању решења о упису.

Сва документа достављају се у оригиналу или овереној фотокопији (оверена од стране јавног бележника или надлежног суда), осим уколико није изричито написано да је потребно доставити фотокопију.

По добијања решења о упису оснивача установе у судски регистар, у обавези сте да самостално предате пријаву Републичком заводу за статистику за добијање матичног броја (више информација овде) на прописаном обрасцу, и Пореској управи за добијање пореског идентификационог броја (ПИБ).

*Од 11. октобра 2020. регистрација здравствених установа ће се вршити у Агенцији за привредне регистре путем једношалтерског система регистрације, те здравствене установе неће бити у обавези да саме прибављају матични број и ПИБ већ ће их добити уз решење о упису у Регистар здравствених установа.

Последња измена 22.12.2021.

Први корак је да сазовете скупштину задругара и договорите одредбе уговора о оснивању и задружна правила, о чему је потребно да сачините записник. Затим, потребно је да оверите потписе свих задругара на Уговору о оснивању код органа надлежног за оверу потписа (код месно надлежног јавног бележникa или у месно надлежном суду ако јавни бележник није изабран за ту територију). Након тога, потребно је да са регистрациону пријаву заједно са потребном документацијом приложите у седишту или некој од филијала Агенције за привредне регистре.

Последња измена 20.01.2020.

Огранак страног привредног друштва је његов издвојени организациони део преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом. Огранак страног привредног друштва има претежну делатност за коју се региструје, а може обављати све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене одлуком о образовању огранка. Огранак страног привредног друштва нема својство правног лица, али у пореском смисли има статус резидента.

Огранак страног привредног друштва се за сада не може регистровати електронски. На веб презентацији Агенције за привредне регистре се налази списак документације која је потребна за оснивање огранка страног привредног друштва.

Последња измена 20.01.2020.

Представништво страног привредног друштва је његов издвојен организациони део који може обављати претходне и припремне радње у циљу закључења правног посла тог друштва. Представништво нема својство правног лица и може закључивати само правне послове у вези са својим текућим пословањем. Страно привредно друштво одговара за обавезе према трећим лицима које настану у пословању његовог представништва.

Представништво страног привредног друштва се за сада не може регистровати електронски. На веб презентацији Агенције за привредне регистре се налази списак документације која је потребна за оснивање представништва страног привредног друштва.

Последња измена 20.01.2020.

Да бисте могли да се електронски региструјете као предузетник или оснујете д.о.о, потребан вам је потпис квалификованим електронским сертификатом. Потпис квалификованим електронским сертификатом је електронска замена руком писаног потписа којом се идентификује потписник и гарантује интегритет података. Потпис квалификованим електронским сертификатом је скуп података у електронском облику, то није дигитална слика својеручног потписа.

Како бисте могли да креирате потпис квалификованим електронским сертификатом, морате поседовати квалификовани електронски сертификат (КЕС), којим можете приступати електронским услугама и потписивати електронске документе. Квалификоване електронске сертификате издају сертификациона тела.

Министарство унутрашњих послова (МУП) издаје квалификовани електронски сертификат са дигиталним потписом на чипованим личним картама. Како бисте га прибавили потребно је да лично одете у најближу испоставу МУП-а и поднесете захтев. МУП не наплаћује издавање КЕС-а. Више информација доступно је на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Постоје и друга (комерцијална) сертификациона тела која издају квалификоване електронске сертификате, али се они наплаћују.

Квалификовани електронски сертификат можете користити да бисте електронски потписивали документа и како бисте основали фирму електронски. Може вам бити врло користан (у неким случајевима и неопходан) у пословању, а пре свега је потребан за:

· Предају завршних финансијских извештаја у Агенцији за привредне регистре.

· Евидентирање стварног власника у року од 15 дана од дана оснивања фирме.

· Пријаву радника у ЦРОСО.

· Увид у стање пореског дуга у Пореској управи и локалној пореској администрацији.

· Издавање дозвола за градњу.

Последња измена 24.01.2020.

Успостављањем „једношалтерског система регистрације“ (енгл. Оne-stop-shop), између Агенције за привредне регистре (АПР), Пореске управе и Централног регистра обавезнoг социјалног осигурања (ЦРОСО), омогућено је да се заједно са решењем о оснивању, које доноси Агенција за привредне регистре, добија истовремено регистарски/матични број из Републичког завода за статистику и порески идентификациони број (ПИБ), који додељује Пореска управа.

Такође, подношењем јединствене регистрационе пријаве оснивања привредног субјекта у АПР-у уједносе може поднети и евиденциона пријава пријава за ПДВ Пореској управи како за друштва тако и за предузетнике као и пријавапредузетника на паушално, опорезивање или исплату личне зараде.

Најзад, путем једношалтерског система регистрације преко АПР врши се и пријава на обавезно социјално осигурање Централном регистру обавезног социјалног осигурања за предузетника или за оснивача који је уједно и регистровани заступник привредног друштва.

Последња измена 30.05.2024.

ПИБ је акроним, односно, скраћени назив за порески идентификациони број. ПИБ се додељује сваком привредномсубјектуприликом регистрације и остаје непромењен током њеног постојања и пословања. ПИБ је, на пример, и обавезан елемент рачуна, нарочито важан за субјекте који су у систему ПДВ-а.

Када поднесете захтев за регистрацију у Агенцији за привредне регистре, уједно се Пореска управа електронски обавештава да је потребно да изда потврду о ПИБ-у. Пореска управа брзо генерише број и шаље информацију Агенцији за привредне регистре тако да се потврда о ПИБ-у најчешће добија заједно са решењем о регистрацији фирме.

ПИБ је јавно доступан податак и садржан је у регистру привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре.

Новорегистроване установе морају посебно поднети захтев Пореској управи за добијање ПИБ-а.

Последња измена 30.05.2024.

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара, осим ако Законом о ПДВ није друкчије прописано.

ПДВ подразумева да се у свакој фази производно-прометног циклуса обрачунава и плаћа порез на онај део вредности који је додат у тој фази.

Пореска стопа ПДВ може бити општа, која износи 20% и посебна, која износи 10%.

Последња измена 30.09.2020.

Евидентирање ПДВ обвезника врши се подношењем евиденционе пријаве Пореској управи у електронском облику, и то:

1. Преко портала Пореске управе еПорези, попуњавањем електронске форме, на Обрасцу ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза на додату вредност;

2. Приликом регистрације привредног субјекта код Агенције за привредне регистре (АПР), подношењем евиденционе пријаве Пореској управи, преко АПР, на Обрасцу ЈРППС – Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника који је прописан правилником којим се уређује додела пореског идентигикационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију регистрацију надлежан АПР.

Све неопходне информације о приступу порталу Пореске управе еПорези доступне су на адреси: http://www.purs.gov.rs/e-porezi/portal.html.

Корисничко упутство за подношење евиденционе пријаве обвезника ПДВ и захтева за брисање из регистра обвезника ПДВ у електронском облику преко портала еПорези Пореске управе може се пронаћи на веб презентацији Пореске управе.

Образац Пријаве за евидентирање обвезника пореза на додату вредност ЕППДВ може се преузети са веб презентације Пореске управе на адреси: http://www.purs.gov.rs//pravna-lica/pdv/obrasci.html

Последња измена 30.09.2020.

Матични број(скраћено МБ), представља статистички јединствени број који се додељује сваком привредном субјекту и правном лицу. Састоји се од 8 цифара и јединствен је, за сваког субјекта различит, и не може да се мења.

Када поднесете захтев за регистрацију у Агенцији за привредне регистре, уједно се Републички завод за статистику електронски обавештава да је потребно да изда матични број. Матични број се затим генерише и шаље се информација Агенцији за привредне регистре, тако да ће се матични број увек наћи на Вашем решењу о регистрацији и у јавном регистру привредних субјеката.

Установе морају поднети захтев Републичком заводу за статистику ради добијања матичног броја.

Последња измена 20.01.2020.

Евиденција стварних власника је јавна база података о физичким лицима која су крајњи власници правних лица.

Стварни власници се евидентирају искључиво електронским путем, на веб презентацији Агенције за привредне регистре у року од 15 дана од дана регистрације и поступак се спроводи без накнаде. Предузетници не морају да се евидентирају јер се подразумева да су они стварни власници.

Постојање овакве евиденције и јавно објављивање идентитета стварног власника је мера којом се спречава пореска евазија, корупција, прање новца и финансирање тероризма.

Последња измена 23.01.2020.

Након регистрације фирме, потребно је да отворите пословни рачун у банци. Списак банака које послују у Србији доступан је на веб презентацији Народне банке Србије. За отварање рачуна ће најчешће ће бити потребно да приложите решење о регистрацији, потврду о ПИБ-у, ОП образац оверен код јавног бележника (што зависи од банке до банке), картон депонованих потписа и потписан уговор. Ипак, саветујемо вам да се пре одласка у одабрану банку ради отварања рачуна добро информишете о неопходној документацији на веб презентацији банке, како бисте били сигурни да имате сву потребну документацију.

За отварање рачуна у банци привредна друштва и предузетници не морају имати печат. У случају да се од предузетника или привредног друштва захтева печат као неопходан услов за отварање рачуна у банци, захтев треба пријавити Контакт центру Владе Републике Србије или Контакт центру Народне банке Србије.

Последња измена 20.01.2020.

Не, печат није обавезан за пословање предузетника и привредних друштава. Без печата можете поднети пореску пријаву, отворити рачун у банци без печата, преузимати пошту и друго. Ниједна институција не сме да Вам ускрати услугу зато што немате печат.

У случају да се од предузетника или привредног друштва захтева печат као неопходан услов за отварање рачуна у банци, захтев треба пријавити Контакт центру Владе Републике Србије.

Последња измена 20.01.2020.

Након што сте регистровали фирму, потребно је да у року од 15 дана предате пореску пријаву за порез на добит (за привредна друштва), односно пореску пријаву за утврђивање пореза на приходе од самосталне делатности (за предузетнике који воде пословне књиге), којом се утврђује аконтација пореза.

Од 01. јануара 2020. године, предузетник „паушалац“ који у току године започне обављање самосталне делатности не мора да подноси пореску пријаву. Лице које започне обављање делатности, захтев за паушално опорезивање подноси искључиво у моменту регистрације код Агенције за привредне регистре, која ће тај проследити Пореској управи у оквиру једношалтерског система регистрације.

Предузетник „паушалац“ који у току године започне обављање самосталне делатности, а који се не региструје код организације која води регистар привредних субјеката (нпр. адвокати), подноси пореску пријаву у року од 15 дана од дана регистрације. Лица која се не региструју код организације која води регистар привредних субјеката, захтев за паушално опорезивање подносе Пореској управи у року од пет дана од дана регистрације, у електронском облику преко портала Пореске управе.

Последња измена 30.05.2024.

Да, у Републици Србији постоји обавеза пријављивања годишњег пореза на доходак грађана.

Годишњи порез на доходак грађана пријављују и плаћају физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији у години за коју се утврђује порез, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.

Порески обвезници годишњег пореза на доходак су:

1) резиденти за доходак остварен на територији Републике и у другој држави;

2) нерезиденти за доходак остварен на територији Републике.

Пореска пријава годишњег пореза на доходак грађана (ППДГ-2Р) може се поднети електронским путем преко портала Пореске управе еПорези или у папирном облику у организационим јединицама Пореске управе.

Обвезник годишњег пореза на доходак грађана дужан је да за остварени доходак у години за коју се врши утврђивање пореза поднесе пореску пријаву са тачним подацима надлежном пореском органу по истеку те године, а најкасније до 15. маја наредне године.

Све неопходне информације о приступу порталу Пореске управе еПорези доступне су на адреси: http://www.purs.gov.rs/e-porezi/portal.html.

Корисничко упутство за подношење пореске пријаве годишњег пореза на доходак грађана може се пронаћи овде.

Образац пореске пријаве ППДГ-2Р може се преузети са веб презентације Пореске управе на адреси: http://www.purs.gov.rs/fizicka-lica/poreske-prijave-i-obrasci.html.

Последња измена 30.09.2020.

Не, није неопходно да имате књиговођу и већина малих предузетника их нема. Међутим, уколико вам је потребна помоћ око администрације и можете да приуштите овакву услугу, може бити корисно да имате књиговођу.

За оне који се определе да воде пословне књиге и у домену су самоопорезивања, као и за оне који су у систему двојног књиговодства, може бити корисно да ангажују књиговође.

Веће фирме (привредна друштва) се најчешће одлучују за коришћење књиговодствених услуга.

Последња измена 20.01.2020.

Право на пореску олакшицу може остварити:

1) Послодавац – правно лице, предузетник, предузетник „паушалац“ или предузетник пољопривредник) који запошљава нове раднике има право на повраћај дела плаћеног пореза и доприноса на зараде исплаћене закључно са 31. децембром 2020. године;

2) Послодавац – правно лице које је разврстано у микро или мало правно лице и предузетник, предузетник паушалац и предузетник пољопривредник који запосли најмање два лица има право на повраћај дела плаћеног пореза и доприноса на зараде исплаћене закључно са 31. децембром 2020. године. Ако испуњава све услове послодавац има право на повраћај 75% од плаћеног пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање за новозапослено лице;

3) Новоосновано привредно друштво, новоосновани предузетник, односно новоосновани предузетник пољопривредник који је уписан у регистар надлежног органа, односно организације закључно са 31. децембром 2020. године има право на ослобођење од плаћања пореза и доприноса на зараду оснивача, односно личну зараду предузетника/предузетника пољопривредника;

4) Послодавац – правно или физичко лице, који заснује радни однос са квалификованим новозапосленим лицем има право на ослобођење од плаћања обрачунатог и обустављеног пореза и доприноса за ПИО на терет запосленог и на терет послодавца из зараде исплаћене закључно са 31. децембром 2022. године;

5) Послодавац - новоосновано привредно друштво које обавља иновациону делатност регистровано закључно са 31. децембром 2020. године, има право на ослобођење од плаћања пореза и доприноса на терет запосленог и на терет послодавца обрачунатих и обустављених из зарада оснивача.

Више информација о условима за остваривање овог права можете видети овде или на порталу Пореске управе.

Право на повраћај пореза и доприноса остварује се подношењем захтева на прописаном обрасцу. (Изглед и садржину захтева прописује министар надлежан за послове финансија. Како је ово једна од нових мера, израда обрасца је у току али ће страница бити ажурирана када образац буде објављен.)

Право на пореско ослобођење приказује се кроз пореску пријаву ППП-ПД која се подноси искључиво електронски преко портала Пореске управе, еПорези. За подношење ове пореске пријаве неопходно је да имате потпис квалификованим електронским сертификатом, а саму процедуру можете обавити и коришћењем интернет киоска који су вам на располагању у свим у филијалама Пореске управе.

Последња измена 20.01.2020.

Локална комунална такса за истицање фирме, познатија као „фирмарина“ плаћа се за сваки истакнути назив на било ком месту на пословном простору који указује да се ту обавља делатност. Уколико је седиште фирме у једној општини, а постоје огранци или пословни простор у другим општинама где је такође истакнут назив фирме, потребно је да се пријавите за плаћање ове таксе свакој јединици локалне самоуправе. Путем портала lpa.gov.rs могу се електронски поднети пријаве свим општинама и градовима, проверити стање дуговања и електронски уплатити износ таксе. Надлежна пореска администрација ће у складу са одлуком своје јединице локалне самоуправе утврдити годишњу обавезу фирмарине, уколико су испуњени прописани услови за то.

Фирмарину не плаћају микро и мала правна лица и предузетници који имају годишњи приход испод 50 милиона динара, осим оних који се баве банкарством, осигурањем, нафтом, дуваном, цементом, поштанским, телефонским и мобилним услугама, електропривредом, играма на срећу, ноћним баровима и дискотекама.

Уколико нисте сигурни да ли сте обавезни да се пријавите за фирмарину, можете контактирати јединицу локалне самоуправе у којој послујете да проверите.

Последња измена 20.01.2020.

У току пословања зависно од делатности којом се бави, привредни субјект постаје обвезник једне од следећих накнади за заштиту животне средине:

1) накнада за коришћење рибарског подручја – само уколико обавља делатност у рибарском подручју;

2) накнада за коришћење заштићеног подручја – само ако обавља делатност у заштићеном подручју;

3) накнада за сакупљање, коришћење и промет врста дивље флоре, фауне и гљива;

4)накнаде за загађивање животне средине:

а) накнада за eмисиjе SO₂, NO₂, прaшкaсте мaтeриjе и произведени или одложени отпад; -из пoстрojeњaзакoje сe издaje интeгрисaнa дoзвoлa*, односно прaшкaстe мaтeриje из aсфaлтних бaзa;Обвезник је дужан да достави Aгeнциjи зa зaштиту живoтнe средине годишњи извештај о кoличинaмa eмисиja SO₂, NO₂, прaшкaстих мaтeриja и oтпaдa у Нaциoнaлни рeгистaр извора зaгaђивaњa до 31. марта текуће године за претходну годину, уносом података у информациони систем Националног регистра извора загађивања.Више информација је доступно на порталу Агенције за заштиту животне средине. Приход од накнаде за загађивање животне средине иде 60% у буџет Републике Србије а 40% у буџет јединице локалне самоуправе, на којој се активност об авља;

б) накнада за супстaнце кoje oштeћуjу oзoнски oмoтaч;

в) накнада за пластичне полиетиленске кесе;

5)накнада за заштиту и унапређивање животне средине,-познатија као еко такса, плаћа се јединицама локалне самоуправе у којима фирма обавља претежну делатност, под чиме се подразумева делатност регистрована у АПР-у као и делатност од које фирма остварује највише прихода. Пријава се подноси путем портала lpa.gov.rs или у писаном облику свим општинама где фирма обавља претежну делатност. Обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине је дужан да поднесе пријаву са подацима од значаја за утврђивање накнаде најкасније до 31. јула сваке године за коју се утврђује накнада.

Висина годишњег износа накнаде једнака је у свим општинама и зависи од тога да ли делатност има велики, средњи или мали утицај на животну средину, као и од разврставања привредног субјекта (велико, средње, мало, микро). Ближе информације о висини износа накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, коју сте у обавези да платите можете видети у Уредби о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину према степену негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, износима накнада;

6)накнада за производе који после употребе постају посебни токови отпада;

7) накнада за амбалажу или упакован производ који после употребе постаје амбалажни отпад;

8) накнада за загађивање вода.коју плаћају правна лица, предузетници односно физичка лица могу бити за:

а)непосредно загађивање вода и то: накнаде за испуштене количине пречишћене воде и накнаде за загађење изнад ГВЕ за поједине параметре (ХПК, БПК5,укупан азот, укупан фосфор и токсични метали). Обвезници су постројења за која се издајуводнедозволе,интегрисане дозволе, студијепроцене утицаја и др., затим она постројења која обављању комуналне делатностии /илииспуштају отпадне воде у систем јавне канализације или у септичке или сабирне јаме, у количини већој од 30 метара кубних (m³) дневно, као и правна лица која испуштају санитарне и друге отпадне воде, а којима вода није испоручена путем објеката јавног снабдевања водом (водоводом); Обвезник је дужан да достави Aгeнциjи зa зaштиту живoтнe средине годишњи извештај о кoличинaмa eмисиja у Нaциoнaлни рeгистaр извора зaгaђивaњa до 31. марта текуће године за претходну годину, уносом података у информациони систем Националног регистра извора загађивања.Више информација је доступно на порталу Агенције за заштиту животне средине;

б) за посредно загађивање вода: правна лицакојапроизводеили увоземинерална ђубрива, хемијска средства за заштиту биља и детерџенте на бази фосфата и стављају их у промет на тржиште на подручју Републике Србије.

Приход од накнада за загађивање вода иде у буџет Републике Србије.

Обвезници наведених накнада, начин утврђивања накнаде као и олакшице,одређени су Законом о накнадама за коришћење јавних добара који прописује читав систем накнада па и за заштиту животне средине.

*За која постројења се издаје интегрисана дозвола?

Интегрисана дозвола се издаје за нова и постојећа постројења у којима се обављајуактивности, одређеног капацитета, којемогу проузроковати емисије којима се загађује ваздух, вода и земљиште, из области:

1. производње енергије;

2. производње и прераде метала;

3. индустрије минерала;

4. хемијске индустрије;

5. управљања отпадом и

6. остале активности (папирна, прехрамбена индустрија, кафилерије, фарме за интензивни узгој свиња и живине, употреба органских растварача).

Ближе информације о вртсама активности моћете наћи на линку. Оператер (фирма) подносизахтев за интегрисану дозволуна основу чл. 8 и 9. Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине и Правилника о садржини и изгледу и начину попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе.

Више информација о начину подношења захтева, неопходној документацији и прописаном изгледу интегрисане дозволе можете пронаћи на веб презентацији Министарства заштите животне средине у оквиру секције „Документи“, у фасцикли „05 - Интегрисане дозволе“.

Последња измена 02.12.2020.

еСандуче је електронско поштанско сандуче које се од маја 2020. године додељује сваком регистрованом кориснику Портала еУправа како би органи јавне управе могли да му електронски достављају акта и обавештења. Електронска достава омогућава брзу, једноставну, поуздану и бесплатну доставу решења, потврда и других аката и обавештења од стране јавне управе у електронском облику, као и праћење статуса послатих аката у сваком моменту.

Корисници Портала еУправа добијају имејл односно СМС обавештење о приспећу електронског документа у еСандуче, након чега се документ може преузети у било ком тренутку. Осим ове могућности, кориснику Портала еУправа и органима јавне управе је доступна и потврда о достави која садржи податке о статусу доставе, чиме се унапређује правна сигурност и отклањају могуће сумње у правоснажност одлука.

Очекује се да у наредном периоду еСандуче постане доминантан канал за доставу писама и других обавештења грађанима и привреди.

Последња измена 24.12.2021.

Ако желите да се бавите трговином, постоје посебни услови које морате испунити пре тога. Постоје општи услови и они важе за све оне који се баве трговином и то су

 а) услови из области здравствене и опште безбедности, технички захтеви, услови који се односе на паковање (амбалажу), обележавање, заштиту животне средине и др. 

б) поседовање исправа о производњи, набавци и продаји робе са одговарајућим подацима, као и да робу у превозу прате одговарајуће исправе, 

 ц) вођење евиденције промета робе на основу исправа за свако посебно продајно место. Осим тога, потребно је да објекат у коме обављате пословање испуњава минималне техничке услове који се односе на простор, уређаје и опрему.

Ако се бавите трговином цигарета, алкохола, хемикалија и слично, потребно је да испуните додатне услове које је потребно проверити пре отпочињања пословања.

Послове инспекцијског надзора испуњености ових услова обавља тржишна инспекција.

Последња измена 24.01.2020.

Пријава на обавезно социјално осигурање се врши Централном регистру обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), и обухвата пензионо, здравствено и осигурање у случају незапослености.

Предузетник не мора да подноси пријаву ЦРОСО. За лица која самостално обављају предузетничку делатност пријава на обавезно социјално осигурање подноси се аутоматски од стране Агенције за привредне регистре када се изврши регистрација.

Када се ради о привредном друштву, пријава на обавезно социјално осигурање у ЦРОСО за оснивача, члана привредног друштва који у њему ради или лица која су истовремено и оснивачи по капиталу и законски заступници (без заснивања радног односа), подноси се аутоматски од стране Агенције за привредне регистре при регистрацији, почев од 01. јануара 2020. године.

Пријава на обавезно социјално осигурање за оснивача или члана привредног друштва који заснива радни однос у привредном друштву чији је оснивач или члан подноси се електронски, у обавези је да поднесе пријаву ЦРОСО електронски преко портала www.croso.gov.rs. Да би се извршила пријава на обавезно социјално осигурање, потребан је потпис квалификованим електронским сертификатом законског заступника.

Последња измена 20.01.2020.

Када предузетник или привредно друштво жели да запосли раднике, у обавези је да пре првог радног дана тог радника електронски поднесе пријаву у ЦРОСО преко портала www.croso.gov.rs. Да би се извршила пријава радника на обавезно социјално осигурање, потребан је потпис квалификованим електронским сертификатом законског заступника.

Последња измена 24.01.2020.

Да, постоји законска обавеза да се радник пријави на обавезно социјално осигурање пре ступања на рад. Пријава радника у ЦРОСО врши се електронски преко портала www.croso.gov.rs. Да би се извршила пријава радника на обавезно социјално осигурање, потребан је потпис квалификованим електронским сертификатом законског заступника.

Последња измена 20.01.2020.

Важно је да од првог дана пословања водите рачуна о начелима обраде личних података о лицима. Лични подаци са којима фирме имају контакт су најчешће лични подаци запослених и клијената. Са развојем пословања, и количина података коју ћете прикупљати ће се увећати, те је потребно обезбедити виши ниво безбедности тих података.

Послодавци су најчешће руковаоци личним подацима и дужни су да примењују одговарајуће организационе, техничке и кадровске мере заштите. Организационе мере односе се на, на пример, одређење нивоа приступа подацима, одређење физичког простора у ком се подаци чувају, успостављање система извештавања о подацима. Када је реч о кадровским мерама, превасходно се ради о дефинисању ко има приступ одређеним личним подацима (на пример, ЈМБГ бројевима запослених). Техничке мере подразумевају бележење приступања подацима, употребу брава, контролу приступа, употребу видео надзора, инсталацију противпожарних уређаја, обезбеђење резервне копије података у електронском облику и друге сличне мере. Руковалац одређује сврху обраде података, док их обрађивач обрађује у те сврхе. Најчешће је у питању иста фирма, али у неким случајевима су у питању две различите фирме или физичка лица. Најчешћи пример у пракси се односи на ситуацију када је рачуноводствена агенција (обрађивач) ангажована да ради обрачун плата за неку фирму (руковалац). Слично је и када је агенција ангажована да врши селекцију кандидата за посао за неку фирму.

О правима и обавезама можете се ближе информисати на веб презентацији Повереника за заштиту података о личности.

Последња измена 20.01.2020.

Као послодавац у обавези сте да обезбедите услове који у највећој могућој мери смањују могућност за настанак повреде на раду, професионална и друга обољења која могу настати током рада,  услове који су неопходни за физичку, психичку и социјалну безбедност ваших радника.

Сазнајте више о потребној документацији ради обезбеђивања здравља и безбедности у раду:

Послодавац мора да израдити одређена документа како би адекватно уредио безбедност и здравље на раду:

1. акт о процени ризика за сва радна места у радној околини;

2. општи акт (правилник, колективни уговор) којим се прецизније уређују права, обавезе и одговорности из области безбедности и здравља на раду послодавца и запослених;

3. одлука о одређивању лица за безбедност и здравље на раду;

4. зидни ормарић или преносива торба за пружање прве помоћи;

5. програм оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад;

6. оспособљеност за безбедан и здрав рад за све запослене (Образац број 6);

7. докази – уверења или потврде о стручној оспособљености запослених за руковање опремом за рад;

8. упутство за безбедан и здрав рад за сва радна места;

9. упутство за безбедан рад са опремом, средствима и опремом за личну заштиту на раду и исправе о усаглашености;

10. стручни налази о извршеном прегледу и провери опреме за рад;

11. стручни налази о извршеном испитивању услова радне околине;

12. евиденције о:

· радним местима са повећаним ризиком;

· запосленима распоређеним на радна места са повећаним ризиком и лекарским прегледима запослених распоређених на та радна места;

· повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом;

· запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад;

· опасним материјама које користи у току рада;

· извршеним испитивањима услова радне околине;

· извршеним прегледима и проверама опреме за рад;

· пријавама смртних, колективних и тешких повреда на раду, повреда на раду због којих запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, професионалних обољења и опасних појава које би могле да угрозе безбедност и здравље запослених;

· издатим средствима и опреми за личну заштиту на раду;

· извршеним лекарским прегледима запослених у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду;

13. најмање 2% од укупног броја запослених оспособљених за пружање прве помоћи;

14. уколико послодавац ангажује запослену жену за време трудноће, запосленог млађег од 18 година живота и особу са инвалидитетом и професионално оболелог писмено обавештење о резултатима процене ризика;

15. уколико дели радни простор са другим послодавцем, писмени споразум о примени прописаних мера за безбедност и здравље на раду запослених и да одреди лице за координацију спровођења заједничких мера којим се обезбеђује безбедност и здравље свих запослених;

16. интерни акт послодавца којим су утврђени рокови провере исправности електричних инсталација, односно рокови за вршење прегледа и испитивања стања примењених мера заштите од електричног удара, као и извештаји и евиденције о извршеним прегледима и испитивањима истих.

Постоје додатне обавезе које послодавци у области грађевинарства морају да испуне:

· именују координатора за безбедност и здравље на раду у фази израде пројекта;

· именују координатора за безбедност и здравље на раду у фази извођење радова;

· припреме план превентивних мера безбедности и здрављу на раду (ако су инсвеститори за тај објекат);

· припреме елаборат о уређењу градилишта;

· припреме извештај о почетку рада који достављају надлежној инспекцији рада најмање осам дана пре почетка рада;

· пријаве градилиште надлежној инспекцији рада најкасније 15 дана пре почетка рада градилишта и поставе копију Пријаве градилишта на видно место на градилишту (ако су инвеститори за тај објекат),

· припреме техничку документацију (пројекти, прорачуни, упутства за монтажу и демонтажу привремених помоћних конструкција које су постављене на градилишту и записници о прегледу скеле пре почетка коришћења скеле и у току употребе).

Последња измена 24.01.2020.

За стандардни учинак и време проведено на раду, запосленом се не може исплатити зарада у нижем износу од минималне зараде, која се одређује на основу минималне цене рада, времена проведеног на раду и пореза и доприноса који се плаћају из зараде.

Минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, износи:

• за период јануар–децембар 2020.године износи 172,54динара („нето”), по радном часу.
• за период јануар–децембар 2021. године износи 183,93 динара („нето”), по радном часу.

Минимална зарада је утврђена као најнижи износ зараде који се може исплатити запосленом за стандардни учинак и време проведено на раду и треба да представља изузетак, односно да се исплаћује у ситуацијама када због лоших пословних резултата послодавац није у могућности да обезбеди довољно финансијских средстава да исплати зараде у складу са уговором о раду и општим актом (колективним уговором или правилником о раду).

Последња измена 30.09.2020.

Пуно радно време износи 40 часова недељно, с тим што општим актом послодавца може да се утврди да пуно радно време буде краће од 40 часова недељно, али не краће од 36 часова недељно. Запослени који ради на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима, утврђеним законом или општим актом, на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду, средстава и опреме за личну заштиту на раду постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог – скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог, а највише 10 часова недељно. Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.

Последња измена 30.09.2020.

Колективним уговором, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа и закључује се на период од три године. Уколико не постоји колективни уговор, права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се правилником који престаје да важи даном ступања колективног уговора. Колективни уговор не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.

Регистар колективних уговора доступан је овде.

Последња измена 30.09.2020.

Послодавац може да закључи један или више уговора о раду на одређено време са истим запосленим најдуже 24 месеца, када је објективним разлогом унапред одређено да ће радни однос да траје одређено време, односно ако је предвиђен рок у коме треба да се заврши посао или ако се уговор везује за извршење тачно одређеног посла или ако трајање уговора зависи од наступања одређеног догађаја. По истеку тог рока послодавац не може са истим запосленим да поново заснује радни однос на одређено време, већ само на неодређено време. Законом о раду су предвиђени изузеци када уговор о раду на одређено време може да се закључи у дужем трајању од 24 месеца (замена привремено одсутног запосленог до његовог повратка, рад на пројекту до његовог завршетка, рад код новооснованог послодавца чији упис у регистар код надлежног органа у моменту закључења уговора о раду није старији од једне године – најдуже три године, са лицем коме недостаје до пет година за испуњење једног од услова остваривање права на старосну пензију – до испуњења услова, са страним држављанином – до истека рока на који је издата дозвола за рад).

Такође, могући су облици рада који су законом препознати као рад ван радног односа по основу закључивања:

- уговора о обављању привремених и повремених послова, за послове који не трају дуже од 120 радних дана у календарској години и који се закључују са незапосленим лицем, запосленим који ради непуно радно време – до пуног радног времена, корисником старосне пензије, као и са лицем које је члан омладинске или студентске задруге;

- уговора о делу који се закључује са лицем ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла;

- уговора о стручном оспособљавању који се закључује ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, када је то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Послодавац може лицу на стручном оспособљавању да обезбеди новчану накнаду;

- уговора о стручном усавршавању који се закључује ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације, у складу са посебним прописом. Послодавац може лицу на стручном усавршавању да обезбеди новчану накнаду;

- уговора о допунском раду који запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.

Последња измена 30.09.2020.

Да би странци могли да бораве и раде у Републици Србији, неопходно је да имају одобрен привремени боравак и радну дозволу. Међутим, оно што се разликује код запошљавања странаца је основ за одобрење привременог боравка и добијање радне дозволе. То значи да се у зависности од основа разликује и документација, како за привремени боравак тако и за радне дозволе.

Детаљније информације доступне су овде.

Последња измена 30.09.2020.

Чланство у Привредној комори је обавезно за све привредне субјекте који обављају пословну делатност на територији Републике Србије и стиче се аутоматски оснивањем у Агенцији за привредне регистре. Чланови Привредне коморе Србије у обавези су да плаћају чланарину, о чијем износу се можете ближе информисати овде. Новоосновани привредни субјекти не плаћају чланарину годину дана од дана оснивања.

За разлику од чланства у Привредној комори, чланство у пословним удружењима је добровољно, а износ чланства зависи од удружења.

Последња измена 24.01.2020.

Обавезу подношења финансијских извештаја за сваку пословну годину имају привредна друштва и предузетници који воде двојно књиговодство. Годишњи финансијски извештаји подносе се најкасније до 31. марта сваке године преко портала, искључиво електронски. За подношење Годишњег финансијског извештаја вам је неопходан потпис квалификованим електронским сертификатом.

Последња измена 23.01.2020.

Увид у стање пореског дуга у Пореској управи можете извршити преко портала еПорези, док увид у стање дуга у локалној пореској администрацији (ЛПА) можете извршити на порталу www.lpa.gov.rs. „Да бисте извршили увид неопходан је квалификовани електронски сертификат или одговорајући кориснички налог код ЛПА. Уверење о измиреним порезима можете прибавити електронски, док је за уверење о измиреним локалним пореским дуговањима неопходно посетити јединицу локалне самоуправе.

Последња измена 24.01.2020.