euprava.gov.rs

Program Tačka povratka - kao novi kanal komunikacije između dijaspore i Srbije – radi sa idejom da povratnicima pruži informacije o svim načinima stupanja u kontakt sa Srbijom, mogućnostima za pružanje pomoći, kao i cirkulaciju informacija relevantnih za pojedince koji žele da se vrate u zemlju.

Sa pričama uspešnih povratnika možete da se upoznate putem podkasta Tačka povratka.

Ukoliko želite da se povežete sa nekim ko je kroz postupak već prošao, odnosno ko se vratio u Srbiju, pišite nainfo@tackapovratka.rs.

Ukoliko bi Vam bilo najkomfornije da se, za početak, negde privremeno smestite na par nedelja ili meseci dok ne pronađete trajnije rešenje, preporuke i saveti povratnika su dostupni na platformiTačka povratka.

Korisne informacije o kupovini nepokretnosti dostupne suna Portalu eUprava.

Ukoliko nemate regulisan status državljanina Srbije, to ne mora da bude prepreka za kupovinu nepokretnosti. Više o pravu stranaca da stiču nepokretnosti u Republici Srbiji pročitajteovde.

U Republici Srbiji se smatrate stranim državljaninom sve dok, u skladu sa Zakonom o državljanstvu, ne steknete srpsko državljanstvo po nekom od osnova i ne budete upisani u knjigu državljana Republike Srbije.

Kao strani državljanin, nakon ulaska u Republiku Srbiju na vas se primenjuju odredbe Zakona o strancima, kojim je propisano da na teritoriji Republike Srbije možete boraviti na kratkotrajnom boravku, boravku po osnovu vize C ili vize D, privremenom boravku ili stalnom nastanjenju.

U zavisnosti od državljanstva koje imate, potrebno je prvo da utvrdite da li vam je za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza ili ne.

Sve informacije o aktuelnom viznom režimu koji važi za strance koji ulaze u Republiku Srbiju nalaze se na veb prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova.

Ako vam za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, na teritoriji Republike Srbije možete boraviti na kratkotrajnom boravku do 90 dana u periodu od šest meseci, odnosno broj dana koliko je bilateralnim ugovorom Republike Srbije i zemlje čiji ste državljanin propisano za kratkotrajni boravak u Republici Srbiji, što je takođe navedeno na veb prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova.

Ukoliko vam je u skladu sa vašim državljanstvom, za ulazak u Republiku Srbiju potrebna viza, obratite se diplomatsko konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu, gde ćete dobiti informacije vezane za postupak izdavanja vize.

Nakon ulaska u Republiku Srbiju potrebno je u roku od 24 sata izvršiti prijavu vašeg boravišta.

Boravište stranca je prijava mesta i adrese gde je stranac smešten, nakon ulaska u Republiku Srbiju.

Prijava boravišta stranaca vrši se na propisanom obrascu (Obrazac 1-Prijava boravišta stranca) na jedan od sledećih načina:

-Ukoliko dolazite u hotel, hostel, pansion ili drugi ugostiteljski objekat, prijavu boravišta za vas će izvršiti objekat koji pruža usluge smeštaja na osnovu podataka iz vaše putne isprave.

- Ako boravite u smeštaju na privatnoj adresi, vlasnik nepokretnosti gde ste odseli je dužan da u roku od 24 časa od dolaska u posetu izvrši prijavu adrese vašeg boravišta, odlaskom u policijsku stanicu koja se nalazi na teritoriji nepokretnosti gde ste odseli.

Takođe, prijavu adrese boravišta vlasnik nepokretnosti može izvršiti i elektronskim putem preko Portala eUprava.

Ukoliko ne koristite usluge smeštaja i ne odsedate na privatnoj adresu kod fizičkog ili pravnog lica, dužni ste sami izvršiti prijavu boravašita u nadležnoj policijskoj stanici na čijoj teritoriji ste smeštteni, u roku od 24 časa od dolaska na adresu.

Više informacija o prijavi boravišta stranaca kao i Obazac 1-Prijava boravišta stranca možete pronaći na na veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Privremeni boravak

Stranac koji namerava da u Republici Srbiji boravi duže od 90 dana od dana ulaska, odnosno duže od perioda koji je bilateralnim ugovorom Republike Srbije i zemlje čiji ste državljanin predviđen za kratkotrajni boravak u Republici Srbiji ili duže od perioda boravka po osnovu vize, potrebno je da za vreme zakonitog boravka podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka po nekom od propisanih osnova.

Privremeni boravak u Reublici Srbiji može se odobriti iz sledećih razloga: zapošljavanje, studiranje, spajanje porodice, naučno-istraživački rad, stručna obuka ili praksa, lečenje i nega, posedovanje nepokretnosti u Republici Srbiji, ili iz drugog zakonom propisanog razloga.

Zahtev za odobrenje privremenog boravka podnosi se kod teritorijalno nadležne organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova za poslove stranaca, prema prijavi adrese vašeg boravišta u Republici Srbiji ili može se podneti i elektronskim putem na Portalu eUprava.

Više informacija o podnošenju zahteva za odobrenje privremenog boravka, adresama nadležnih organizacionih jedinica za poslove stranaca, osnovima privremenog boravka kao i potrebnoj dokumentaciji možete pronaći na veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Stalno nastanjenje

Zahtev za stalno nastanjenje može podneti strani državljanin koji u trenutku podnošenja zahteva, ima odobren privremeni boravak u Republici Srbiji i koji neprekidno boravi na odobrenom privremenom boravku u kontinuitetu pet godina, po nekom od zakonom propisanih osnova. Neprekidnim boravkom smatra se efektivni boravak stranca na teritoriji Republike Srbije, sa mogućnošću višekratnog odsustva iz Republike Srbije do deset meseci ili jednokratnog odsustva do šest meseci.

Međutim, od ovog opšteg pravila, zakonom su propisani i posebni slučajevi odobrenja stalnog nastanjenja. Naime, zahtev za stalno nastanjenje može podneti stranac koji ima neprekidno odobren privremeni boravak u Republici Srbiji tri godine po osnovu bračne ili vanbračne zajednici sa državljaninom Republike Srbije ili strancem koji ima odobren privremeni boravak, odnosno stalno nastanjenje se može odobriti maloletnom strancu čiji je jedan od roditelja državljanin Republike Srbije ili stranac sa odobrenim stalnim nastanjenjem kao i strancu koji je poreklom iz Republike Srbije.

Više informacija o podnošenju zahteva za odobrenje stalnog nastanjenja, adresama nadležnih organizacionih jedinica za poslove stranaca, osnovima stalnog nastanjenja kao i potrebnoj dokumentaciji možete pronaći na veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prebivalište je adresa na kojoj trajno živite, odnosno mesto gde se nalazi centar Vaših životnih aktivnosti. Važno je da ta adresa bude tačna, jer će Vam sva zvanična dokumentacija stizati poštom na tu adresu.

Prijavu prebivališta podnosite organizacionoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova po mestu u kome ste se nastanili sa namerom da u njemu stalno živite. Uz popunjen obrazac prijave neophodno je da stavite na uvid Vašu važeću ličnu kartu i dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice sa adrese na koju se prijavljujete tj. ugovor o kupoprodaji stana ili ugovor o poklonu stana ili pravosnažno ostavinsko rešenje ili ugovor o korišćenju stana ili vlasnički list ili rešenje o kućnom broju, itd. Ukoliko prijavu prebivališta vršite na adresi tuđe stambene jedinice, potrebno je da stavite na uvid i ličnu kartu vlasnika stambene jedinice, odnosno njegovu pisanu izjavu da je saglasan da se prijavite na adresu te stambene jedinice.

Prijavu prebivališta maloletnog lica podnosi roditelj, odnosno staratelj ili drugi zakonski zastupnik, a ukoliko roditelji imaju različitu adresu prebivališta za prijavu prebivališta maloletnog deteta potrebna je saglasnost oba roditelja.

Ukoliko posedujete važeću ličnu kartu sa čipom niste u obavezi da podnosite zahtev za izdavanje nove lične karte, već će Vam podatak o novoj adresi prebivališta biti unet u čip važeće lične karte. U slučaju da posedujete ličnu kartu bez čipa u obavezi ste da podnesete zahtev za izdavanje nove lične karte, kojom prilikom ste dužni da izvršite uplatu naknada za izdavanje lične karte.

Ukoliko se u sprovedenom postupku utvrdi da ne živite na adresi prijavljenog prebivališta nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova će Vam rešenjem pasivizirati prebivalište, nakon čega nećete moći da podnesete zahtev za izdavanje lične karte, putne isprave ili vozačke dozvole, odnosno da registrujete motorno vozilo, dok ne prijavite prebivalište na adresi na kojoj stvarno živite.

Više informacija možete pronaćina veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ukoliko treba da izvadite novu ličnu kartu ili pasoš a punoletan ste državljanin Srbije, možete prekoPortala eUprava zakazati termin za sebe i do 4 člana uže porodice, i tako izbeći čekanje u redu na šalteru. Termin za maloletno dete zakazujete na svoje ime. Termin se zakazuje do 30 dana unapred, što znači da možete zakazati termin i pre nego što stignete u Srbiju. Spisak područnih policijskih uprava u Srbiji koje su obuhvaćene uslugom eZakazivanjadostupan je na Portalu eUprava.

Više informacija o proceduri izdavanjalične karte je dostupno ovde, a informacije o proceduri izdavanja pasoša su dostupne ovde.

Da biste u Srbiji ostvarivali građanska prava u punom obimu morate biti državljanin Republike Srbije. Zato je podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo jedan od logičnih koraka u trajnom regulisanju statusa u Srbiji. Zahtev se podnosi lično policijskoj upravi ili stanici po mestu prijavljenog boravka, ili preko punomoćnika po mestu njegovog prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta ili u diplomatsko- konzularnom predstavništvu u inostranstvu. Više informacija o proceduri za prijem u državljanstvo možete naći naveb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Državljanstvo Republike Srbije može se steći po različitim pravnim osnovima u skladu saZakonom uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom:

- Strani državljani srpskog porekla

Punoletan pripadnik srpskog naroda koji je poslovno sposoban, bez prebivališta u Srbiji, ima pravo na državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

- Sticanje državljanstva poreklom

Državljanstvo Republike Srbije poreklom stiče dete (1) čiji su roditelji državljani Republike Srbije, (2) čiji je jedan roditelj državljanin Srbije, a dete je rođeno na teritoriji Srbije, i (3) dete koje je rođeno u inostranstvu, čiji je jedan roditelj državljanin Republike Srbije, a drugi je nepoznat ili bez državljanstva.

- Sticanje državljanstva brakom

Stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji može biti primljen u državljanstvo ako podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

- Sticanje državljanstva na osnovu boravka

Punoletan strani državljanin koji nije u braku sa državljaninom Republike Srbije i ima odobreno stalno nastanjenje, može postati državljanin ukoliko dostavi otpust iz stranog državljanstva ili podnese zahtev da će otpust dobiti ukoliko dobije državljanstvo Republike Srbije.

Da biste ostvarili svoje pravo na prijem u državljanstvo, potrebno je da podnesete zahtev policijskoj upravi prema mestu prebivališta ako ste u Srbiji (ili diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije ako podnosite zahtev u inostranstvu), sapratećom dokumentacijom i plaćenim taksama.

Ukoliko posedujete vozačku dozvolu kojoj je istekao rok važenja, procedura je objašnjenaovde. Ako je prethodna vozačka dozvola izdata na period kraći od 10 godina, ili ako imate preko 65 godina starosti, uz zahtev za izdavanje vozačke dozvole prilaže se uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilima i skupovima vozila one kategorije za koje se zahteva izdavanje vozačke dozvole i koje nije starije od 6 meseci. Navedeno lekarsko uverenje izdaju zdravstvene ustanove koje su ovlašćene od strane Ministarstva zdravlja.

Ukoliko se vozačka dozvola izdaje zbog promene prebivališta ili ličnog imena (prezimena), dokumentacija koju je potrebno da priložite u slučajupromene prebivališta je navedena ovde, a u slučajupromene ličnog imena ovde.

Pod određenim uslovima moguće je ielektronski podneti zahtev za zamenu vozačke dozvole na Portalu eUprava, kao i njena dostava na adresu prebivališta u Republici Srbiji.

Ukoliko posedujete inostranu vozačku dozvolu, istu možete zameniti za vozačku dozvolu Republike Srbije. Ukoliko ste strani državljanin, potreban Vam je i dokaz o odobrenom boravku dužem od šest meseci. Sve informacije o zameni inostrane vozačke dozvole za dozvolu Republike Srbije možete naćina veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kao povratnici iz inostranstva, možete uvesti svoje motorno vozila za ličnu upotrebu. Pre dolaska u Srbiju, predlažemo Vam da se obratite Upravi carina i Agenciji za bezbednost saobraćaja, koje su nadležne za postupak uvoza novih i upotrebljavanih vozila iz inostranstva.

U zavisnosti od starosti vozila, motorna vozila se dele na dve kategorije prilikom uvoza: nova vozila (do 6 meseci od datuma prve registracije) i upotrebljavana vozila (starija od 6 meseci od datuma prve registracije). Uvoz upotrebljavanih vozila podleže strožoj kontroli, prvenstveno u cilju osiguravanja bezbednosti Vašeg vozila i usklađenosti sa ekološkim propisima. Više informacija u vezi sa uvozomnovih iupotrebljavanih motornih vozila možete pronaći na veb prezentaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Informacije o sprovođenju odgovarajućeg carinskog postupka prilikom uvoza , kako novih, tako i upotrebljavanih motornih vozila mogu se naći na zvaničnom sajtuUprave carina.

Pre dolaska, važno je da se dobro informišete o samoj mogućnosti da se Vaše motorno vozilo uveze i registruje u Srbiji. Posebnu pažnju obratite na Potvrdu o saobraznosti (engl. Certificate of Conformity) kako biste se uverili da je Vaš automobil usklađen sa ekološkim i drugim propisima koji su na snazi i da je stoga moguće uvesti ga i registrovati u Srbiji.

Ukoliko ste u inostranstvu radilineprekidno između dve i deset godina, u Srbiju možete uneti pokućstvo u vrednosti do 20.000 evra bez plaćanja carine, a ukoliko ste u inostranstvu radili neprekidno preko 10 godina, ne postoji gornja granica, odnosno možete sve lične predmete da unesete u Srbiju bez plaćanja carine. Treba napomenuti da se ove olakšice ne odnose na uvoz automobila i drugih motornih vozila koja potpadaju pod poseban režim uvoza.

Ipak, kako biste iskoristili ovu olakšicu, odnosno, kako biste se oslobodili obaveze plaćanja carine, potrebno je da pre nego što stignete u Srbiju pribavite dokaz da ste radili u inostranstvu. Potvrdu može da Vam izda ambasada ili konzulat Republike Srbije, Vaš poslodavac, ili možete da priložite ispravu o plaćenom socijalnom osiguranju tokom rada u inostranstvu, prevedenu na srpski jezik (overeni prevod). Prilikom oslobađanja treba da priložite i detaljan spisak stvari koje unosite, pa ako imate dosta pokućstva, najlakše je da popisujete dok se budete pakovali. Detaljnija uputstva možete pročitatina veb prezentaciji Uprave carina.

Lica koja se iz inostranstva vraćaju u Republiku Srbiju, tzv. „povratnici iz inostranstva“, mogu da budu obavezno zdravstveno osigurani u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje na jedan od sledećih načina:

1. Lice koje se u Republiku Srbiju vraća iz države sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, a za oblast i obaveznog zdravstvenog osiguranja, može da se zdravstveno osigura u skladu sa ovim međunarodnim ugovorom (npr. inostrani penzioner države sa kojom je zaključen međunarodni ugovor)

2. Lice koje se u Republiku Srbiju vraća iz države sa kojom nije zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, a za oblast i obaveznog zdravstvenog osiguranja, može da se obavezno zdravstveno osigura u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kao:

- zaposleni, preduzetnik, lice koje za obavljeni posao ostvaruje ugovorenu naknadu, poljoprivrednik, korisnik domaće ili inostrane penzije i dr. (sopstveni osnov osiguranja)

- član porodice nosioca obaveznog zdravstvenog osiguranja (kada član porodice nema sopstveni osnov osiguranja)

- nezaposleno lice čiji su mesečni prihodi ispod propisanog materijalnog cenzusa, lice u vezi sa lečenjem od određenih bolesti od većeg javnozdravstvenog značaja, korisnici novčane socijalne pomoći, odnosno korisnici smeštaja u ustanove socijalne zaštite ili u druge porodice i drugo, ako su državljani Republike Srbije pod uslovom da nemaju sopstveni osnov osiguranja ili ne mogu da budu osigurani kao članovi porodice preko nosioca osiguranja

- po osnovu uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje za lice koje ne može da bude obavezno zdravstveno osigurano po jednom od napred navedenih osnova. Kod uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje lice samo plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje koje za 2022. godinu iznosi 3.180,64 dinara mesečno. Informacija o promeni iznosa doprinosa po osnovu uključivanja u obavezno zdravstveno osiguranje objavljuje sena veb prezentaciji RFZO.

Na osnovu utvrđenog osnova osiguranja i izdate i overene isprave o osiguranju (postupak izdavanja i overe isprave o osiguranju objavljenna veb prezentaciji RFZO) po plaćenim dospelim doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje osigurano lice ima pravo na korišćenje zdravstvene zaštite u propisanom obimu i sadržini i načinu i postupku na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Na veb prezentaciji RFZO nalaze se telefoni i mejl Kontakt centra i adrese filijala/ispostava RFZO kojima se prema mestu stanovanja možete obratiti radi dobijanja detaljnih informacija o obaveznom zdravstvenom osiguranju u svakom konkretnom slučaju.

Nove tehnologije i digitalna povezanost transformisale su određene profesije i stvorile novu kategoriju radnika, tzv. „digitalne nomade“, kojima su pouzdana internet veza, komfor u zemlji u kojoj borave, kultura, klima, bezbednost, infrastruktura i pristupačnost ljudi ključni kriterijumi za izbor destinacije sa koje rade. Srbija je prepoznala ovu promenu, ali i priliku da postane privlačna destinacija za rad na daljinu, pa je uvela izuzetak od plaćanja poreza na dohodak za digitalne nomade koji provedu do 90 dana godišnje u Srbiji.

Srbija i Beograd su prepoznati kao jedna od najpopularnijih destinacija za digitalne nomade na svetu i to od strane svetski poznatih portala kao što je Nomadlist. Ukoliko ste spremni za novi početak i posao Vam to dozvoljava – a niste sasvim sigurni da je trajni povratak pravi izbor, možete da iskusite život u Srbiji na period koji sami odredite, kao digitalni nomad. Platforma Tačka povratka posvetila je radu od kuće zasebnu veb stranicu –Work from Home, na kojoj možete dobiti pregršt informacija i dodatnog sadržaja relevantnog za one koji rade na daljinu.

U zavisnosti od zemlje iz koje dolazite neke od ovih kategorija će biti veoma slične, neke verovatno iste, ali može se desiti da ima poreskih obaveza koje su dosta drugačije.

Na dnevnom nivou, prilikom kupovine robe i usluga, susrećete se sa porezom na dodatu vrednost (PDV, engl. VAT - Value Added Tax). Maloprodajne cene u marketima, prodavnicama i šoping centrima u sebi imaju uračunat PDV, a u računu koji dobijete nakon kupovine jasno će biti naznačenokoji je iznos PDV-a plaćen u okviru iznosa koji ste potrošili. Najveći broj robei usluga oporezovano je sa PDV stopom od 20%, dok je za hranu, lekove, i prevoz putnika, primera radi, stopa PDV-a 10%.

Prihodi (dohodak) koje ostvarujete kao fizičko lice ili dobit koji ostvarujete kao pravno lice (kompanija) oporezuju se porezom na dohodak građana (engl. Personal Income Tax), odnosno porezom na dobit pravnih lica (engl. Corporate Income Tax). Za kompanije ovaj porez, odnosno porez na dobit pravnih lica iznosi 15% na dobit ostvarenu na godišnjem nivou koja se plaća kroz mesečne akontacije, do 15. u mesecu za prethodni mesec.

Porez na zarade zaposlenih se obračunava i plaća mesečno, od strane poslodavca po stopi poreza od 10%. Ukoliko imate primanja na godišnjem nivou koja prevazilaze trostruku prosečnu godišnju zaradu u Srbiji plaćate i porez na taj ekstra dohodak (godišnji porez na dohodak građana), po stopi od 10%, na iznos do šestostruke prosečne godišnje zarade, odnosno dodatnih 15% na iznos preko šestostruke prosečne godišnje zarade.

Ukoliko planirate da postanete vlasnik stana ili kuće (nepokretnosti) u Srbiji, susrešćete se sa nekoliko vrsti poreza. Prilikom kupovine stana, postoji obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, ili poreza na dodatu vrednost (PDV). Ako stan kupujete od investitora koji je izgradio novu zgradu ili objekat, postoji obaveza plaćanja PDV-a u iznosu od 10%. Ukoliko kupujete stan od nekoga ko je bio već vlasnik nepokretnosti, onda ste dužni da platite porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5%. Takođe, pravilo je da se PDV i porez na prenos apsolutnih prava (koji se plaća kada stan kupujete od fizičkog ili pravnog lica koji nije investitor) međusobno isključuju, pa jedan kupac nikada neće doći u situaciju da plati oba poreza. Oslobođenje od poreza na prenos, odnosno povraćaj PDV-a (do određenog iznosa) je omogućen srpskim državljanima sa prebivalištem u Srbiji koji postaju vlasnici svoje prve nepokretnosti. Uslovi koje kupac treba da ostvari su:

· da je punoletni državljanin RS, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;

· da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

Nakon što postanete vlasnik nepokretnosti, nastaje još jedna obaveza, a to je porez na imovinu (engl. Property Tax), koji se obračunava kao godišnji porez za vlasnike stanova, ali se plaćanje vrši tromesečno, tj. četiri puta godišnje u ratama (u februaru, maju, avgustu i novembru svake godine).

Na kraju, ukoliko ste u Srbiji nasledili imovinu ili je dobili na poklon, platićete porez čiji iznos zavisi od vrednosti imovine i od toga u kakvom ste srodstvu sa osobom od koje primate poklon ili nasleđe.

Ako ste imovinu dobili na poklon ili nasledili od roditelja ili supružnika oslobođeni ste plaćanja poreza na nasleđe, odnosno poklon, a ako ste nasledili od drugih srodnika ili osoba sa kojima niste u srodstvu porez iznosi od 1.5% do 2.5% tržišne vrednosti imovine, u zavisnosti od stepena srodstva.

Procedura priznavanja (nostrifikacije) diploma je značajno pojednostavljena i uspostavljena jeAgencija za kvalifikacije kao institucija nadležna za priznavanje osnovnog, srednjeg i visokoškolskog obrazovanja stečenog u inostranstvu.

Da biste upisali decu u školu, potrebno je da dokumentaciju predate lično u Agenciji za kvalifikacije ili da je pošaljete preporučenom poštom. Uputstvo za priznavanje osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u inostranstvu možete pročitati ovde. Na istoj stranicisu Vam dostupnii kontakt podaci, te bi moglo bilo korisno da se konsultujete sa Agencijom i pre povratka, kako biste znali šta treba da pripremite od dokumenata dok ste još u zemlji iz koje dolazite.

Kod osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja jeprethodni kontakt sa nadležnom školskom upravom i Agencijom za kvalifikacije posebno bitan zbog drugačijih sistema koji u različitim državama funkcionišu, a koji mogu zahtevati pribavljanje dokumentacije ili potvrda koje nisu neophodne u zemlji iz koje dete dolazi.

Pored državnih škola koje omogućavaju obavezno osnovno i srednje obrazovanje, u Srbiji već dugi niz godina funkcionišu i različite privatne škole.

Proceduru nostrifikacije diplome sa osnovnih, master ili doktorskih studija možete obaviti potpuno elektronski, dakle i pre dolaska u Srbiju.

Prijava za upisu predškolsku ustanovu se može obaviti elektronski, prekoPortala eUprava. Tom prilikom ne morate dostavljati dokumenta, jer se podaci iz matične knjige rođenih i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranjaautomatski pribavljaju. Ukoliko je jedan odroditelja strani državljanin, prijavase obavljaputem ovog linka.

U nekim gradovima se može dogoditi da javna predškolska ustanova u koju ste prijavili dete nema dovoljno kapaciteta i ne može da upiše Vaše dete. U slučaju upisa deteta u privatnu predškolsku ustanovu, pravo na refundaciju troškova boravka deteta možete da ostvarite u gradovima ili opštinama koji su doneli odluku o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u verifikovanoj privatnoj predškolskoj ustanovi. Kako biste saznali da li je refundacija moguća u vašem gradu ili opštini, informišite se na veb prezentaciji svog grada ili opštine.

Da biste ostvarili pravo na ovu naknadu, potrebno je da pribavite potvrdu (odbijenicu) da dete nije upisano ujavnu (državnu)predškolsku ustanovu zbog nedovoljnih kapaciteta. Postupak za izdavanje ovepotvrde se pokreće podnošenjem zahteva predškolskoj ustanovi.

Zahtev se može podneti:
- elektronskim putem ili
- neposredno u predškolskoj ustanovi.

Elektronskim putem, zahtev se podnosi putem elektronske usluge na nacionalnom Portalu eUprava. Korišćenjem ove usluge, na osnovu podataka unetih u zahtevu, zaposleni u predškolskoj ustanovi elektronski dostavljaju traženi dokument podnosiocu zahteva ili neposredno u predškolskoj ustanovi.

Pored državnog sistema predškolskih ustanova i privatnih vrtića, u Srbiji postoje i internacionalni vrtići.

Pre svega, neophodno je da Vaš kućni ljubimac bude čipovan i propisno vakcinisan.

Za unos, odnosno nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca iz zemalja članica EU, Andore, Švajcarske, Farskih Ostrva, Gibraltara, Grenlanda, Islanda, Lihtenštajna, Monaka, Norveške, San Marina i Vatikanaljubimac mora da ima i pasoš koji izdaje veterinar, a za dolazak iz drugih zemalja potrebno je da posedujete sertifikat koji izdaje nadležni organ zemlje iz koje dolazite. Unos ljubimca je uz urednu dokumentaciju moguće obaviti na svakom graničnom prelazu, pod uslovom da se radi o nekomercijalnom kretanju.Informacije u vezi sa sprovođenjem odgovarajućeg carinskog postupka prilikom nekomercijalnog kretanja kućnih ljubimaca preko državne granice, mogu se pronaći ovde iovde.

Više informacija, uslovi koji se odnose na zemlje koje nisu ovim obuhvaćene, primer sertifikata i kontakt telefon za nedoumice možete pronaći na veb prezentaciji Uprave za veterinu. O samom ulasku i povezanim formalnostima možete pročitati više na veb prezentaciji Uprave carina.

Možete izabrati i da ovlastite prijatelja ili člana porodice da povede Vašeg ljubimca u Srbiju.