euprava.gov.rs

Информације

Институција задужена за ажурирање садржаја: Министарство просвете, науке и технолошког развоја. 

  • Већина средњих школа нуди ученицима учешће у програму професионалне оријентације. За информације о доступном програму обратите се школском психологу или педагогу. Помоћ при професионалној орјентацији можете наћи и у локалној канцеларији Националне службе за запошљавање.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Списак свих акредитованих факултета и универзитета у Србији можете пронаћи на веб презентацији базе образовних могућности.

    Акредитацију додељује Национално акредитационо тело (НАТ) посебно за сваки факултет и посебно за сваки програм тог факултета. Статус акредитације можете да проверите на веб презентацији Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ).


    Последња измена 24.01.2020.


  • Промена факултета није могућа у сваком тренутку и под било којим условима. Први корак који треба да предузмете је да се испишете са факултета на који сте већ уписани, односно да окончате статус студента на претходном факултету. Такође, потребно је да из архиве факултета преузмете оригинална документа која сте предали на упису – на пример, сведочанства из средње школе, која су вам потребна за упис на други факултет.

    Како би вам на новом факултету признали положене испите, факултету са кога се исписујете затражите да вам изда уверење о положеним испитима. Важно је да знате да се може пренети само положен и оцењен предмет, не и предиспитне обавезе, колоквијуми и томе слично. Полагање разлике у испитима одвија се према упутствима која добијате од новог факултета, након што прођете кроз кратак процес верификације и признавања положених испита.

    Није могуће пребацити се на други факултет уколико се драстично разликује од првог, односно уколико нема испита који би се могли признати. Ако је нови факултет у другој научној области (нпр. социологија и медицина), пријемни испит ће се значајно разликовати тако да ћете у овом случају морати поново да полажете пријемни испит.

    Такође, није могуће пребацити се струковних студија на академске – у том случају ћете морати да полажете пријемни испит.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Постоји велики број различитих међународних листа за рангирање универзитета. Факултети у већини земаља не наступају одвојено, већ као део свог универзитета те је стога распрострањен термин ”рангирање универзитета”. Неке од најпознатијих листа за рангирање су „Шангајска листа“ и „QS листа.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Потребно је да имате завршену четворогодишњу средњу школу, а поједини факултети могу да поставе и специфичне додатне услове - на пример, могу да захтевају да имате завршен одређени тип средње школе, да поседујете посебне здравствене способности, и слично. О условима за упис одређеног факултета информишите се на веб презентацији факултета који желите да упишете.


    Последња измена 24.01.2020.

  • У већини случајева први предуслов за упис на факултет је положен пријемни испит. Разликујемо документа која су потребна за пријаву на пријемни испит и документа која се предају приликом уписа. Сва потребна документа су увек јасно објављена у конкурсу који факултет објављује на својој веб презентацији и могу се разликовати од факултета до факултета.


    Последња измена 24.01.2020.

  • Студентске стипендије које се финансирају из буџета Републике Србије објављују се на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у оквиру секције Актуелно.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Универзитети у Србији учествују у међународним програмима размене студената (термин који се користи је и мобилност студената). Увек треба да проверите са службом за међународну сарадњу на свом универзитету, односно факултету, које су размене тренутно доступне.

    Списак доступних стипендија и програма за размену можете погледати и на веб презентацији базе образовних могућности.


    Последња измена 13.01.2020.


  • Да бисте добили финансијска средства за одлазак на стручно усавршавање или на размену наставника треба да проверите са службом за међународну сарадњу на универзитету, односно факултету о тренутним могућностима.


    Последња измена 24.01.2020.

  • У оквиру програма Еразмус+ универзитети из Србије могу да учествују у пројектима који садрже одлазак на праксу у иностранство и преко којих је могуће добити финансијска средства. Увек треба да проверите са службом за међународну сарадњу на свом универзитету, односно факултету да ли су је ова могућност тренутно доступна.



    Последња измена 13.01.2020.

  • Конкурс за смештај и исхрану у студентском дому објављује се на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у оквиру секције Актуелно, крајем маја месеца сваке године. Конкурсом су обухваћени услови пријема, потребна документа, рокови за пријављивање, критеријуми за утврђивање редоследа кандидата и поступак спровођења конкурса.



    Последња измена 13.01.2020.

  • Студентске стипендије су намењене студентима од друге године студија чије се школовање финансира из буџета Републике Србије и чији је просек током студирања најмање 9,00.

    Пријаву за студентску стипендију са потребном конкурсном документацијом предајете високошколској установи на коју сте уписани. Списак потребне документације налази се на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у оквиру секције Актуелно. Рок за пријављивање је од 01. до 31. октобра.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Право на стипендију за изузетно надарене студенте има студент академских студија, почев од треће године,односно са остварених 120 ЕСП бодова, који током студирања оствари просечну оцену најмање 9,00 и који је у континуитету уписивао године студирања на терет буџета Републике Србије.

    Образац пријаве на Конкурс, као и информације о неопходној документацији, могу се пронаћи на веб презентацији Министарства просвете,науке и технолошког развоја, а пријаве се подносе од 1. октобра. до 31. октобра.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Студентски кредит намењен је свим студентима основних академских и основних струковних студија, од прве године студија, чије се школовање финансира из буџета Републике Србије.

    Услови конкурса, критеријуми за утврђивање редоследа, рокови и право на ослобађање од обавезе враћања студентског кредите, објављује се на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Рок за пријављивање је од 1 до 31. октобра.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Факултети након дипломирања издају уверење о завршеним студијама. Диплому коју издаје универзитет је потписао ректор, тако да се она периодично (једном или два пута годишње) уручује свим дипломцима који су у претходној години дипломирали. Након тога, диплома се преузима лично у студентској служби факултета.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Центар за развој каријере постоји готово на свим Универзитетима у Србији и његова кључна улога је да помаже студентима у развоју оних знања и вештина које ће им бити од значаја при запошљавању, да им помогне у стицању радног искуства током студирања и сазнања о свету пословања, као и да припреми студенте за успешан прелазак на следећи ниво развоја каријере након дипломирања.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Кратки програми студија су осмишљени као програми који трају између 3 и 18 месеци, спроводе се на високошколским установама које прописују услове уписа за сваки кратки програм. Кратки програм не мора да буде повезан са другим нивоима студија.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Нострификацију, односно признавање страних диплома високог образовања можете да урадите по два основа: да бисте уписали наредни степен студија у Србији (академско признавање) или да бисте се запослили (професионално признавање).

    У случају наставка студија, признавање дипломе спроводи универзитет на којем желите да наставите студије па треба да се обратите надлежној служби универзитета.

    У случају запошљавања, процедуру спроводи Агенција за квалификације Републике Србије а више информација о поступку можете пронаћи на веб презентацији Агенције за квалификације.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Страни држављанин се може уписати на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа под истим условима као и домаћи држављанин у погледу претходног образовања и под условом да познаје језик на коме се изводи настава.

    Претходно је потребно поднети захтев за признавање стране средњошколске исправе Агенцији за квалификацију (ENIC/NARIC центру) у Београду, Мајке Јевросиме 51.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Мастер 4.0 обједињује четири интердисциплинарна студијска програма која су настала кроз блиску сарадњу универзитета и привреде, а у циљу повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга. Високообразовне установе укључене у Мастер 4.0 су Електротехнички факултет, Факултет организационих наука, Машински и Математички факултет Универзитета у Београду, као и програми Универзитета у Крагујевцу и Универзитета у Нишу.

    Мастер 4.0 програми обухвата области као што су анализа података, биоинформатика, интернет ствари, машинско учење, вештачка интелигенција, виртуелна реалност, као и бизнис предмете попут менаџмента, финансија и рачуноводства, маркетинга, предузетништва. Креиран у дијалогу универзитета и привреде, очекује се да ће управо овај јединствени спој ИТ и бизнис знања помоћи настанак нове генерације дигиталних стручњака у нашој земљи.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Организација је акредитована за бављење научно-истраживачком делатношћу ако је акредитована од стране комисије за акредитацију, која постоји у министарству задуженом за науку. Списак акредитованих научно-истраживачких организација могуће је преузети са веб презентације Министарства просвете, науке итехнолошког развоја.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Истраживачко-научна каријера почиње уписивањем докторских студија, чиме се стиче услов стицања звања истраживача приправника.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Упис на докторске студије је могућ ако је кандидат скупио током студија 300 ЕСП бодова и имао просечну оцену током студија већу од 8,00. О условима уписа је потребно се распитати код матичног факултета.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Неопходно је да истраживач има барем уписане докторске студије. Такав истраживач може да конкурише да се запосли на акредитованој научно-истраживачкој организацији.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Да, истраживачи могу да волонтирају у некој од научно-истраживачких организација. О условима је потребно распитати се у организацији.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Једном годишње Министарство просвете, науке и технолошког развоја расписује јавни конкурс за добијање стипендије чије трајање је везано за трајање докторских студија.


    Последња измена 13.01.2020.

  • У протеклим годинама ЕУ је определила значајна средства за образовање у Србији кроз програме и инструменте помоћи и сарадње као што су КАРДС, Темпус, Еразмус плус, ИПА и други, чиме је омогућено, између осталог, опремање установа, изградња или реконструкција објеката, подржана је мобилност наставника, ученика и студената, као и стручно усавршавање запослених у образовању, социјална инклузија и сл. Само у периоду од 2017. до 2019. године опредељено је више од 27 милиона евра из ИПА фондова за Секторску буџетску подршку образовању која има за циљ остварење стратешких циљева из Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године, као и за подршку изради новог националног стратешког оквира за период до 2030. године.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Jединствени образовни број (ЈОБ) представља јединствену ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује детету, ученику, одраслом и студенту приликом првог уписа у установу (предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа) у Републици Србији. То значи да дете већ приликом уписа у предшколску установу добија ЈОБ који ће га пратити током целокупног школовањакроз све нивое формалног образовања и васпитања и високог образовања у Републици Србији. ЈОБ се додељује у циљу заштите података о личности у процесу вођења педагошке евиденције и документације у електронском облику. ЈОБ представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику, одраслом и студенту у Јединственом информационом систему просвете.

    Захтев за додељивање ЈОБ може поднети искључиво установа.


    Последња измена 13.01.2020.

  • Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) је систем у коме се воде евиденције о свим ученицима и који омогућава да држава има потпуни преглед образовног система, као и целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у предшколску установу до тренутка када заврши средње школовање или факултет и добије запослење. ЈИСП омогућава тачан преглед броја ученика, информацију о школама у које иду, у које школе се уписују након основних школа, да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо су се запослили, где су се запослили, за коју просечну плату.

    ЈИСП ће омогућити увид у процес и квалитет образовања у оквиру самог образовног система, као што је успех који ученици појединачних школа постижу, да ли настављају школовање и у којим областима, за какво образовања и које струке се даље опредељују и слично. Тај систем ће бити повезан и са тржиштем рада, односно, биће доступни подаци који ће помоћи младим људима да знају колико брзо могу да очекују да ће наћи посао за сваки средњошколски профил и факултетски програм, колика је просечна дужина тражења посла, као и са којом просечном платом се запошљавају особе које су завршиле одређене школе/факултете.

    Ови подаци и показатељи помоћи ће да се модернизује управљање и доношење одлука у вези са системом образовања на основу прецизних показатеља у циљу обезбеђивања квалитетног и ефикасног система образовања и васпитања, а деци и младима ће омогућити да своју будућност, образовање и избор професије бирају такође на основу јасних информација о томе шта могу да очекују након завршетка одређеног програма.. Такође, на основу ових информација, рационализацију финансирања и смањења административног оптерећења свих запослених у систему образовања и васпитања.


    Последња измена 13.01.2020.

Врх стране