euprava.gov.rs

Трудничко боловање се отвара због привремене спречености за рад услед болести или компликација у вези са одржавањем трудноће. Трудничко боловање започињете само ако Вам изабрани лекар – гинеколог у државној здравственој установи утврди болест или компликације у вези са одржавањем трудноће, односно ако Вам отвори боловање. Трудничко боловање можете да започнете ако сте запослена, предузетница, самостална уметница, верска службеница или јавни бележник/јавни извршитељ.

Последња измена 23.01.2020.

Трудничко боловање одређује изабрани лекар – гинеколог и траје најдуже до отварања породиљског одсуства. Накнаду зараде за време трудничког боловања за првих 30 дана исплаћује послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.

Породиљско одсуство је право на одсуство које почиње најраније 45, а најкасније 28 дана пре утврђеног термина порођаја и траје три месеца након рођења детета.

Одсуство са рада ради неге детета је право на одсуство које почиње од тренутка завршетка породиљског одсуства, а траје најдуже 365 дана (од тренутка отварања породиљског) ако су у питању прво и друго дете, односно две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету. Ово право може да оствари један од родитеља, сходно међусобном договору.

Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета исплаћује министарство надлежно за социјална питања.

Последња измена 04.03.2020.

За време трудничког боловања не примате плату, већ накнаду зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

Последња измена 14.01.2020.

Право на накнаду зараде за време трудничког боловања остварујете из месеца у месец, и то:

• Ако сте запослена, на основу одговарајуће документације коју подноси послодавац, а на основу достављене потврде о отварању боловања и дознака које се предају сваког месеца.
• Ако сте предузетница, када извршите привремени прекид обављања делатности код АПР-а или наставите да обављате делатност уз давање овлашћења пословођи, на основу дознака које предајете сваког месеца.
• Ако сте самостална уметница, када предате потврду или решење одговарајућег удружења, на основу дознака које предајете сваког месеца.
• Ако сте јавни бележник или јавни извршитељ, на основу дознака које предајете сваког месеца.

Документација се предаје у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте осигуране и почев од 31. дана трудничког боловања.

Више информација можете наћи на веб-презентацији Републичког фонда за здравствено осигурање.

Последња измена 04.03.2020.

Потребно је да се јавите изабраном лекару ‒ гинекологу који отвара трудничко боловање.

Трудничко боловање се отвара када изабрани лекар ‒ гинеколог утврди да постоји болест или компликације у вези са одржавањем трудноће. Потврду о отварању боловања издату од изабраног лекара ‒ гинеколога достављате свом послодавцу.

Послодавац код кога сте у радном односу подноси филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте обавезно здравствено осигурани захтев за исплату накнаде зараде са прописаном документацијом.

Последња измена 04.03.2020.

Накнада зараде исплаћује се за период за који је изабрани лекар (гинеколог)/ лекарска комисија (стручно-медицински орган) утврдио трудничко боловање и то за све време трајања боловања, односно само за време трајања радног односа за које бисте примали зараду, односно плату. Ако сте предузетница, примате накнаду за време за које бисте обављали делатност као да није наступило трудничко боловање.

Последња измена 23.01.2020.

Накнада зараде за време трудничког боловања обрачунава се на основу просечне зараде коју је запослена остварила у претходних 12 месеци, пре месеца у којем је наступило боловање. За месеце у којима запослена није била у радном односу, а улазе у основ за накнаду зараде, узима се минимална зарада.

Накнада зараде за предузетнице, јавне бележнике / јавне извршитеље и самосталне уметнице обрачунава се на основу просечне месечне основице на коју је плаћен допринос утврђен у 12 месеци пре одласка на трудничко боловање. Ако сте у тих 12 месеци били осигурани краће, основ за накнаду зараде чини основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање, утврђена према периоду у којем сте биле осигуране. За месеце у којима нисте обављале делатност, а који улазе у основ за накнаду зараде, узима се најнижа месечна основица доприноса.

За време трудничког боловања висина накнаде зараде се обезбеђује у висини од 100% од основа за накнаду зараде.

Последња измена 04.03.2020.

Не. Чак иако Вам уговор о раду истиче у току трајања трудничког боловања, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, ПОСЛОДАВАЦ ЈЕ ДУЖАН ДА ВАМ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА УГОВОРА ПРОДУЖИ ДО ИСТЕКА ПРАВА НА ОДСУСТВО.

Последња измена 23.01.2020.

Ако сте у радном односу (на неодређено или одређено време), ваше породиљско одсуство може почети најраније 45 дана, а обавезно 28 дана препредвиђеног термина за порођај. Термин порођаја одређује лекар који води трудноћу. Ако сте ангажовани ван радног односа, немате право на коришћење породиљског одсуства.

Породиљско одсуство престаје када дете напуни три месеца живота.

Последња измена 04.03.2020.

Одсуство са рада ради неге детета је право на одсуство које почиње од тренутка завршетка породиљског одсуства, а траје најдуже 365 дана (од тренутка отварања породиљског) ако су у питању прво и друго дете, односно две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету. Ово право може да оствари један од родитеља, сходно међусобном договору.

Последња измена 04.03.2020.

Ако сте на породиљском одсуству или одсуствујете са рада да бисте неговали дете, имате право на накнаду зараде. Накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета можете примати 365 дана за прво и друго дете. Након рођења трећег и сваког наредног детета накнаду примате две године.

Последња измена 04.03.2020.

Плату добијате ако сте запослени, односно када као запослени радите и долазите на посао. Све друго су накнаде зараде које се исплаћују за време одсуства са рада.

Последња измена 14.01.2020.

Ако сте у радном односу (на одређено или неодређено време), можете користити породиљско одсуство уколико је мајка напустила дете, умрла или из неког оправданог разлога не може да користи породиљско одсуство (нпр. мајка детета је на издржавању казне затвора или је теже болесна).

Породиљско одсуство престаје када дете напуни три месеца живота.

Последња измена 14.01.2020.

По навршена три месеца живота детета родитељи који су у радном односу могу се договорити ко ће од њих користити одсуство са рада ради неге детета до истека 365 дана од дана отпочињања породиљског одсуства ако су у питању прво и друго дете, односно до две године ако се ради о трећем и сваком наредном детету.

Последња измена 14.01.2020.

Накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета можете примати 365 дана за прво и друго дете. Након рођења трећег и сваког наредног детета, накнаду примате две године. У периоду када користите породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета остварујете право на накнаду зараде.

Последња измена 14.01.2020.

Мајка и отац детета не могу у исто време користити породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета.

Последња измена 16.01.2020.

Даном порођаја отпочиње породиљско одсуство.

Последња измена 14.01.2020.

Право на накнаду зараде можете остварити када почне Ваше породиљско одсуство. Захтев подносите у општини у којој живите и не морате га поднети лично. Захтев и списак документације коју подносите уз захтев можете наћи овде.

Последња измена 14.01.2020.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања врши исплату накнаде зараде на Ваш рачун, као и пореза и доприноса на одговарајуће уплатне рачуне.

Последња измена 23.01.2020.

О поднетом захтеву за остваривање права на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета одлучује се у року од 30, односно 60 дана од дана подношења захтева.

Последња измена 14.01.2020.

Решењем о праву на одсуство са рада, односно на накнаду зараде утврђена је дужина трајања права. До промене у овим решењима долази само ако је наступила нека од чињеница која је од утицаја на остваривање права (нпр. престанак радног односа због престанка рада послодавца, смрт корисника, смрт детета и слично).

Последња измена 24.01.2020.

Накнаду зараде не могу остварити лица која нису у радном односу.

Последња измена 14.01.2020.

Родитељ детета које је тешко психофизички ометено и коме је потребна посебна нега може да одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена, како би могао да негује дете.

Мишљење о психофизичком стању детета даје комисија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. За време одсуства са рада родитељ има право на накнаду зараде.

Ово право родитељ може да користи најдуже до пете године живота детета.

Последња измена 23.01.2020.

У породилиште треба понети личну карту, картицу здравственог осигурања, потврду о крвној групи Завода за трансфузију крви (или картон добровољног даваоца крви) и упут изабраног гинеколога.

Последња измена 04.03.2020.

Здравствену заштиту можете да користите и са неовереном картицом здравственог осигурања. Уколико картица здравственог осигурања није оверена зато што нису плаћени доспели доприноси, можете користи здравствену заштиту али немате право на накнаду зараде.

Последња измена 24.01.2020.

Овде можете проверити да ли Вам је картица оверена уносом личног броја осигураника (ЛБО) који се налази на картици и броја картице здравственог осигурања.

Последња измена 14.01.2020.

Морате контактирати са лекаром у здравственој установи који ће потврдити рођење детета и поднети пријаву рођења детета у папирном облику или га можете пријавити електронским путем преко услуге „Бебо, добро дошла на свет“ („еБеба“).

Ако је поднета пријава у папирном облику, морате отићи код матичара по месту пребивалишта и извршити упис детета у матичну књигу рођених и том приликом дајете изјаву о имену и презимену детета заједно са својим супругом. Довољно је да понесете личну карту, а уколико сте странац, путну исправу. Уколико нисте у браку, можете сами да пријавите дете и том приликом можете да наведете оца детета, кога ће матичар позвати да да изјаву о признању очинства. Пребивалиште детета пријављујете у полицијској станици, а пријаву на здравствено осигурање у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој сте Ви или отац детета осигурани.

Последња измена 04.03.2020.

Услуга „Бебо, добро дошла на свет“ или скраћено „еБеба“ омогућава родитељима да већ у породилишту, потпуно бесплатно и без чекања у редовима и обилазака шалтера, покрену све административне процедуре у вези са рођењем детета. Услуга је доступна у свим породилиштима на територији Републике Србије. Предуслов је само да родитељи имају важећу личну карту или пасош и да су се договорили око личног имена детета (име и презиме), а здравствени радник ће у њихово име покренути следеће процедуре: упис детета у матичну књигу рођених, пријаву пребивалишта, пријаву здравственог осигурања и подношење захтева за добијање картице здравственог осигурања, као и подношење захтева за родитељски додатак и локална новчана давања Града Београда.

Родитељима на кућну адресу стиже извод из матичне књиге рођених, картица здравственог осигурања и решење за родитељски додатак и локална новчана давања Града Београда, док путем СМС поруке и/или електронске поште (e-mail) обавештење о исходу покренуте процедуре.

Последња измена 14.01.2020.

Не треба, о успешности сваке услуге коју сте пријавили преко „еБебе“ стићи ће Вам обавештење на контакт који сте оставили у породилишту (СМС или обавештење на имејл). Уколико сте се за то определили у здравственој установи, извод из матичне књиге рођених и картица здравственог осигурања биће послати на адресу на коју је пријављено дете, а решење за родитељски додатак и локална новчана давања Града Београда на адресу пребивалишта мајке. У супротном, извод из матичне књиге рођених можете преузети у најближој општини или поручити га преко Портала еУправа, а картицу здравственог осигурања у надлежној филијали Републичког фонда за здравствено осигурање. До издавања картице беба може остварити здравствену заштиту са Вашом картицом. Уколико желите, иако није потребно, до уручења картице можете тражити потврду за коришћење здравствене заштите у испостави у којој је беба пријављена на осигурање.

Последња измена 04.03.2020.

Здравствени радници у породилишту су у обавези да Вам уруче „Обавештење за родитеље“ на коме је наведено које сте услуге покренули у породилишту, као и шифру захтева. За све информације у вези са Вашом пријавом можете се обратити путем контакт форме Владе Републике Србије уз навођење шифре захтева коју сте добили у болници.

Последња измена 04.03.2020.

Пријаву рођења детета вршите преко услуге „еБеба“ у породилишту.

Довољно је да имате важећу личну карту или путну исправу. Предуслов да се пријава детета изврши у породилишту јесте да су оба родитеља или један од родитеља српски држављани. Уколико је један од родитеља страни држављанин, код себе мора имати важећу путну исправу. Уколико су оба родитеља страни држављани, процедуре у склопу ове услуге у породилишту се не могу покренути, а здравствени радник ће свакако послати пријаву рођења надлежном матичару док су родитељи у обавези да у року од 30 дана од рођења детета посете матичну службу на општини на којој је дете рођено.

Последња измена 14.01.2020.

Уколико сте млађи од 18, a старији од 16 година, пријаву рођења и пребивалишта детета уместо Вас врши Ваш законски заступник или старатељ.

Уколико сте млађи од 18 година, а склопили сте брак, имате право да сами пријавите рођење свога детета, као и његово пребивалиште. Пријава рођења детета врши се у породилишту преко услуге „еБеба“.

Последња измена 04.03.2020.

Пријаву рођења детета вршите преко услуге „еБеба” у породилишту. Уколико нисте у браку и не желите да наведе оца детета, пријаву врши саме. То значи да самостално одлучујете у погледу свих процедура које чине услугу „еБеба“.

Уколико нисте у браку, али желите да наведете оца детета, пријаву вршите заједно, односно неопходно је присуство и лица кога наводите као оца детета. У том случају, потписујете и изјаву о оцу детета, а отац је у обавези да оде у матичну службу у општини на којој је дете рођено и потпише записник о признавању очинства најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета како би све процедуре које су покренуте у породилишту могле несметано да се реализују. Ваше присуство у матичној служби приликом потписивања записника о признавању очинства није потребно уколико сте у болници потписале изјаву о оцу детета. Све док лице означено као отац детета не потпише записник о признавању очинства у матичној служби, ниједна процедура покренута у породилишту неће бити реализована.

Последња измена 04.03.2020.

Пријаву за упис рођења детета можете поднети преко дипломатско-конзуларног представништва наше земље у иностранству или матичару у општинској или градској управи према свом последњем пребивалишту у земљи. Потребно је да имате извод из матичне књиге рођених за дете издат од стране иностраног органа.

Последња измена 14.01.2020.

Извод из матичне књиге рођених није потребно прилагати у поступцима који се воде пред државним органима. У другим ситуацијама, да бисте добили извод, можете се уз личну карту обратити матичару у било којој општинској или градској управи, у дипломатско-конзулатном представништву наше земље у иностранству, као и поручити га електронским путем преко Портала еУправа.

Последња измена 04.03.2020.

Пријаву пребивалишта детета вршите преко услуге „еБеба“ у породилишту.

У другим случајевима, пребивалиште детета пријављујете у полицијској управи, односно полицијској станици надлежној по месту вашег пребивалишта.

Уколико родитељи имају различиту адресу пребивалишта, пријаву подноси један од њих уз сагласност другог, односно родитељ који самостално врши родитељско право.

Пријаву и остале информације погледајте на веб презентацији Министарства унутрашњих послова.

Последња измена 22.01.2020.

Потврду о пребивалишту вашег детета није потребно прилагати у поступцима који се воде пред државним органима.

У другим случајевима, захтевом за издавање потврде можете се обратити полицијској управи/станици надлежној по месту пребивалишта детета.

Последња измена 23.01.2020.

Пријаву на здравствено осигурање вршите у породилишту преко услуге „еБеба".

Ако пријаву на здравствено осигурање нисте обавили у породилишту, дете се пријављује у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој је пријављен један од родитеља као носилац осигурања.

За запосленог родитеља пријаву врши послодавац. Ако родитељ сам уплаћује доприносе, тада врши пријаву на здравствено осигурање у филијали/испостави Републичког фонда за здравствено осигурање у којој је осигуран.

Последња измена 14.01.2020.

Картица здравственог осигурања стиже на адресу пребивалишта аутоматски ако је пријављена преко услуге „еБеба“.

Ако сте запослени, пријаву врши послодавац. Ако сами плаћате доприносе или сте незапослени, пријаву и захтев за издавање картице подносите на шалтеру филијале/испоставе Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).

Уколико сте изгубили картицу, нови захтев за израду картице подносите преко шалтера филијале/испоставе РФЗО-а у којој је дете пријављено на здравствено осигурање и потребно је да доставите доказ о уплати ако желите да се картица достави на кућну адресу.

Картица је бесплатна за: новорођенче коме је то прва исправа о осигурању, децу са посебним потребама, жртве насиља у породици, кориснике новчане социјалне помоћи који поседују решење центра за социјални рад.

Картица се доставља најкасније 90 дана од подношења захтева.

Последња измена 22.01.2020.

Картица се аутоматски оверава уколико су плаћени доприноси.

Доприносе уплаћује послодавац ако сте запослени, односно то чините самостално ако сте предузетник, самостални уметник, јавни бележник/јавни извршитељ или пољопривредник.

Незапослена лица картицу оверавају лично једном годишње на шалтеру филијале/испоставе Републичког фонда за здравствено осигурање.

Последња измена 14.01.2020.

Захтев за родитељски додатак можете поднети у породилишту у оквиру услуге „еБеба“ или у својој општини. Родитељски додатак се добија за прво, друго, треће и четврто живорођено дете. Рок за решавање захтева за родитељски додатак је 30 дана од дана подношења захтева. Уз захтев за родитељски додатак не прилаже се додатна документација, већ се она прибавља по службеној дужности на основу сагласности странке.

Последња измена 14.01.2020.

Право на родитељски додатак може се остварити и ако родитељи не живе на истој адреси, али је потребно прибавити уверење Центра за социјални рад према пребивалишту мајке и оца детета, ако су мајка и дете пријављени на различитим адресама.

Последња измена 14.01.2020.

Износ родитељског додатка варира будући да се усклађује 1. јануара и 1. јула, почев од 2019. године. Усклађивање се врши на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци. Номинални износ родитељског додатка утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.

Последња измена 14.01.2020.

Родитељски додатак се уплаћује на Ваш текући рачун, који мора бити отворен у Банци Поштанска штедионица. Ако немате отворен рачун, биће вам отворен у тој банци по службеној дужности и на њега ће бити уплаћен родитељски додатак.

Родитељски додатак се може и подићи у било којој пошти уз личну карту. 

Последња измена 04.03.2020.

Закон о финансијској подршци породици са децом предвиђа и следећа давања:

● Накнада зараде за време породиљског одсуства

● Накнада зараде за време одсуства са рада ради неге детета

● Накнада зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета

● Остале накнаде по основу рођења и неге и посебне неге детета

● Дечји додатак

● Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања, децу са сметњама у развоју, децу са инвалидитетом и децу кориснике новчане социјалне помоћи.

Град или општина, у зависности од својих могућности, могу прописати и неко друго давање.

Последња измена 14.01.2020.

Породилиште обавештава дом здравља да је беба рођена. Дом здравља одмах ангажује патронажну сестру која обилази Вас и бебу на адреси пребивалишта на неколико дана, према правилима здравствене струке.

Последња измена 14.01.2020.

Можете се посаветовати код изабраног педијатра (кога бирате при првом доласку на преглед) или позивом сервиса Хало беба на број телефона 011/7158-444 или путем адресе електронске поште halobeba@zdravlje.org.rs.

Последња измена 14.01.2020.

Новорођенче у првих месец дана прима вакцину против туберкулозе и против хепатитиса Б.

Одојче, од другог месеца до навршене прве године, прима вакцину против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, хепатитиса Б, хемофилуса инфлуенце и обољења изазваних стрептококусом пнеумоније.

О вакцинацији у наредним годинама живота можете се информисати код педијатра и на веб-презентацији Републичког фонда за здравствено осигурање.

Последња измена 04.03.2020.

Захтевом се можете обратити полицијској управи/станици по месту пребивалишта детета. Ако је дететово пребивалиште на територији Београда, може се захтев за издавање пасоша поднети у било којој полицијској станици на територији Београда. Такође, приликом подошења захтева потребно је само понети уплатнице као доказ о плаћеним таксама за издавање пасоша и уз потписану сагласност, никаква друга документа не треба прилагати.

Уколико сте у иностранству, захтев за издавање пасоша за Ваше дете можете поднети преко дипломатско-конзуларног представништва наше земље у иностранству.

Износ накнада и остале информације погледајте на веб-презентацији Министарства унутрашњих послова.

Последња измена 04.03.2020.

Није потребна сагласност другог родитеља.

Писани захтев за усвојење детета могу поднети супружници или ванбрачни партнери или лице које живи само. Захтев се подноси центру за социјални рад у месту где супружници или ванбрачни партнери или лице које живи само има пребивалиште.

Центар за социјални рад утврђује да ли су подносиоци захтева подобни за усвојење на основу следеће документације:

1. извод из матичне књиге рођених;
2. извод из матичне књиге венчаних (ако су подносиоци захтева у браку);
3. уверење о држављанству;
4. лекарско уверење;
5. уверење да нису потпуно или делимично лишени родитељског права;
6. уверење да нису потпуно или делимично лишени пословне способности;
7. уверење да нису осуђивани за кривична дела;
8. уверење да се не води истрага;
9. потврда о запослењу и месечним приходима;
10. потврда о имовинском стању;
11. потврда да није одређена мера заштите од насиља у породици.

Подносиоци захтева пролазе у центру за социјални рад и програм припреме и обуке за усвојење. Стручњаци центра за социјални рад, на основу прибављене документације, завршене припреме и обуке и разговора са подносиоцима захтева дају коначну процену опште подобности за усвојење.

Последња измена 14.01.2020.

Ако усвојите дете или вам је дете упућено на прилагођавање, а није старије од 5 година, имате право да одсуствујете са рада. Дужина одсуства зависи од старости детета. Ако је дете млађе од три месеца, можете одсуствовати 11 месеци непрекидно, а ако је дете старије од три месеца, дужина одсуствовања може бити осам месеци.

Последња измена 14.01.2020.

Уколико одсуствујете са рада у периоду међусобног прилагођавања са дететом или након усвојења детета, имате право на накнаду зараде.

Последња измена 14.01.2020.

Право на дечји додатак остварује један од родитеља који је држављанин Републике Србије (РС) и има пребивалиште у РС или страни држављанин који има статус стално настањеног странца.

Право се остварује за прво четворо деце по реду рођења у породици, а изузетно на основу посебног решења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и за дете из вишеструке трудноће које је рођено заједно са трећим, четвртим дететом.

Право се остварује на основу материјалних услова породице, при чему се процењују непокретности, новчана и друга ликвидна средства и приходи остварени у три месеца пре подношења захтева.

Деца за коју је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица и деца корисника новчане социјалне помоћи која редовно похађају школу право остварују независно од материјалних услова породице.

Последња измена 04.03.2020.

Износ дечјег додатка варира будући да се усклађује 1. јануара и 1. јула, почев од 2019. године. Усклађивање се врши на основу података републичког органа надлежног за послове статистике, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци. Номинални износ дечјег додатка утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.

Последња измена 14.01.2020.

Захтев за дечји додатак подноси се надлежној служби дечје заштите према месту пребивалишта.

Последња измена 14.01.2020.

Уколико нисте у браку, али желите да Ваше име буде наведено као име оца у пријави која се обавља преко еБебе, пријаву вршите заједно са мајком детета у породилишту, односно неопходно је и Ваше присуство приликом пријаве. У том случају мајка детета истовремено потписује изјаву о оцу детета, а Ви сте у обавези да одете у матичну службу у општини на којој је дете рођено и потпишете записник о признавању очинства најкасније у року од 30 дана од дана рођења детета како би све процедуре које су покренуте у породилишту могле несметано да се реализују. Присуство мајке у матичној служби приликом потписивања записника о признавању очинства није потребно уколико је у болници потписала изјаву о оцу детета. Све док као отац детета не потпишете записник о признавању очинства у матичној служби, ниједна процедура покренута у породилишту у оквиру услуге еБеба неће бити реализована.

Мимо услуге еБеба, уколико је дете рођено ванбрачно, а отац је познат и жели да призна очинство, изјаву о признању очинства може дати пред матичарем, органом старатељства, судом или јавним бележником. Такође, отац може то учинити у нашем конзулату уколико је наш држављанин. Са изјавом о признању очинства мора да се сагласи мајка, као и дете ако је навршило 16 година живота и ако је способно за расуђивање. Ако је дете под старатељством, сагласност са признањем очинства даје старатељ детета. Изјава о сагласности мајке са признањем очинства неће се тражити ако је мајка у пријави рођења детета навела да оцем детета сматра мушкарца који је касније признао очинство.

Последња измена 29.09.2020.

Заказивање термина венчања обавља се у надлежној служби општинске односно градске управе и обично се захтева лично присуство најмање једног од младенаца. За заказивање термина венчања потребно је предати документацију, која обухвата, у случају да су оба будућа супружника држављани Републике Србије:

- важеће личне карте будућих супружника

- доказ о уплаћеној такси

- доказ о плаћеној услузи за излазак службеног лица на терен ради закључења брака уколико се венчање обавља ван седишта матичног подручја.

За лица која су била у браку потребно је обезбедити и доказ о престанку брака, с тим што матичар врши увид у матичне књиге и прибавља тај доказ по службеној дужности.

Уколико је један од будућих супружника страни држављанин захтева се и:

- извод из матичне књиге рођених на међународном обрасцу или прописно легализован и преведен од стране овлашћеног судског тумача,

- уверење о слободном брачном стању легализовано и преведено од стране овлашћеног судског тумача

- важећи пасош страног држављанина

- копија белог картона (добија се у полицијској управи).

Документа се предају у оригиналу, и документа која нису издата на трајном обрасцу не могу бити старија од 6 месеци.

Записници за венчање сачињавају се у недељи када је венчање заказано и том приликом је потребно присуство младенаца.

Уколико је један од будућих супружника страни држављанин који не говори српски језик, обавезно је присуство овлашћеног судског тумача само на дан венчања.

Напомена: информација о процедури и потребној документација је дата ради опште оријентације, потребно је да се о ближим условима, висини таксе и потребној документацији детаљније информишете у надлежној служби општинске односно градске управе у којој заказујете термин венчања.

Последња измена 29.09.2020.

Брак склопљен у иностранству постаје признат у Републици Србији, односно пуноважан, кад се упише у матичну књигу венчаних у нашој земљи.

Пријава за упис у матичну књигу венчаних брака склопљеног у иностранству може се поднети надлежном дипломатско-конзуларном представништву на чијем подручју је та чињеница настала, које ће ту пријаву ради уписа, по пријему доставити надлежном матичару у Републици Србији. Такође, пријава брака може се поднети и непосредно општинској/градској управи у којој су супружници имали последње заједничко пребивалиште. Уколико нису имали последње заједничко пребивалиште, онда се пријава подноси према пребивалишту једног од супружника, а ако је последње пребивалиште непознато, пријава се подноси општинској/градској управи по месту рођења.

Да би брак био уписан у матичну књигу венчаних у Републици Србији, потребно је да се уз пријаву брака приложи извод из матичне књиге венчаних иностраног органа на вишејезичном обрасцу или на обрасцу који се користи у држави где је брак закључен, уколико та држава није потписница међународне конвенције.

Саветујемо да се обратите нашем дипломатско-конзуларном представништву у иностранству за обавештење да ли је потребна легализација (оверавање од иностраног органа) извода из матичне књиге венчаних који није издат на вишејезичном обрасцу, без обзира да ли се пријава брака врши у дипломатско - конзуларном представништву, или надлежном матичару у Републици Србији. У погледу легализације јавних исправа више информација можете наћи овде. 

Последња измена 29.09.2020.

Суд који је донео пресуду о разводу брака (по њеној правноснажности) по службеној дужности обавештава надлежног матичара да је брак разведен ради уписа ове промене у матичну књигу венчаних. Од јула 2019. године, путем електронског извештаја, који матичари добијају од надлежног суда, без одлагања податак о разводу уписује се у Регистар матичних књига, као и у папирни облик матичне књиге.

Последња измена 29.09.2020.

У случају да је брак разведен у иностранству пресудом иностраног суд, да би се податак о разводу уписао у матичну књигу венчаних у Републици Србији потребно је да се претходно пред нашим судом спроведе поступак признања стране судске одлуке. Поступак за признање стране судске одлуке покреће се пред судом на чијем подручју треба спровести поступак признања.

Последња измена 29.09.2020.

У случају смрти лица потребно је ову чињеницу пријавити ради уписа у матичну књигу умрлих.

Упис смрти у матичну књигу умрлих не може се извршити без потврде о смрти.

Уколико је лице умрло у здравственој установи потврду о смрти издаје надлежна здравствена установа и по службеној дужности је доставља матичару, ради уписа у матичну књигу умрлих.

Уколико је лице умрло ван здравствене установе потврду о смрти на захтев лица која су по закону дужна да пријаве чињеницу смрти издаје надлежни доктор медицине за стручно утврђивање времена и узрока смрти умрлих ван здравствене установе (мртвозорник).

Чињеницу смрти дужни су да пријаве чланови уже породице с којима је умрли живео. Ако ових лица нема или нису у могућности да то учине, друга лица с којима је умрли живео или други чланови породице који су сазнали за смрт, односно лица у чијем је стану смрт наступила, а ако нема ни ових лица, чињеницу смрти дужно је да пријави лице које је прво сазнало за смрт.

Надлежна здравствена установа, односно мртвозорник потврду о смрти по правилу достављају по службеној дужности матичару матичног подручја општине, односно града, односно града Београда у чијем саставу је насељено место где је смрт наступила, ради уписа смрти лица у матичну књигу умрлих.

Последња измена 29.09.2020.