euprava.gov.rs

Информације

Институција задужена за ажурирање садржаја: Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

  • есДневник (скраћеница од „електронски систем дневник“) je софтверско решење за вођење педагошке евиденције (оцене, изостанци, васпитно-дисциплинске мере, похвале, награде, итд.) и документације о ученику од стане установе. есДневник је заменио папирни дневник тако да се документација сада води у електронском облику.

    ЕсДневник омогућава објективније и ефикасније вођење евиденције о образовно-васпитном раду ученика. есДневник скраћује наставницима време администрације, наставник види само оцене за свој предмет и не може да упише неколико оцена одједном. Систем обезбеђује да се поштује законско ограничење да ученик не може да буде питан из више оддва предмета дневно.

    Коришћење есДневника утицало је на смањење броја жалби на оцене као и на број изостанака јер систем шаље аларм разредном старешини, родитељу и школи када се ученик приближи одређеном броју изостанака. Родитељима или другим законским заступницима ученика есДневник омогућава индивидуални увид у евиденције о ученику.

    Последња измена 2.2.2020.

  • Да, могу путем интернета да виде само оцене свог детета. Свим родитељима или другим законским заступницима ученика у школама које воде евиденције кроз есДневник омогућен је приступ порталу Мој есДневник, а налоге за приступ порталу издају школе.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Списак школа у свом граду односно општини можете проверити на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја или на Порталу отворених података.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Увид у списак верификованих јавних и приватних основних школа можете извршити на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у оквиру рубрике Верификоване јавне основне школе и Верификоване приватне основне школе.

    Последња измена 22.01.2020.

  • Потребно је приложити уверење о припремном предшколском програму и уверење о обављеном здравственом прегледу.

    Последња измена 2.2.2020.

  • Када ученици имају активности у супротној смени од часова наставе, тада кажемо да су у продуженом боравку. Редовно похађање активности у продуженом боравку, иако је препоручљиво, није обавезно. Наставу врши један учитељ, а продужени боравак други. Групе продуженог боравка могу бити мешовите, односно могу их чинити ученици више одељења једног разреда или различитих разреда.

    Целодневна настава је другачији облик наставе – ученици која су у одељењима целодневне наставе имају наизменично организоване часове наставе, израду домаћих задатака, слободне и друге активности у току читавог дана, ане по сменама. Наставу и друге активности реализују два учитеља, са јасно дефинисаним задужењима по предметима и другим активностима.

    Последња измена 2.2.2020.

  • Списак верификованих приватних основних школа могуће је преузети на веб презентацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

    Последња измена 2.2.2020.

  • Настава код куће организује се само за ученике који из здравствених разлога не могу да похађају наставу у школи. Законом о основном образовању и васпитању предвиђенаје ова могућност, али ће моћи да се реализује тек када се правилником ближе уреди начин њене организације.

    Последња измена 2.2.2020.

  • На основу педагошког профила у којем су утврђена подручја у којима је потребна додатна подршка, васпитач, наставник и стручни сарадник планирају мере за отклањање физичких, комуникацијских и социјалних препрека, односно мере индивидуализације.

    Мере индивидуализације остварују се путем:

    1) разумног прилагођавања простора и услова у којима се одвија активност у предшколској установи, односно настава у школи,

    2) прилагођавања метода рада, наставних средстава и дидактичког материјала, начина давања инструкције и задавања задатака, праћења напредовања, начина усвајања садржаја, провере знања, организације ситуација учења, постављања правила понашања и комуникације,

    3) измена садржаја активности у васпитној групи, односно садржаја учења и исхода образовања и васпитања.

    Ако се утврди да мере индивидуализације не дају жељене резултате, наставник се обраћа Тиму за инклузивно образовање како би се покренула процедура за утврђивање потребе израде индивидуалног образовног плана (ИОП-а).

    Последња измена 13.01.2020.

  • ИОП је посебан акт установе којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању детета, ученика, односно одраслог ако мере индивидуализације нису довеле до остваривања добробити детета, односно остваривања исхода образовања и васпитања или до задовољавања образовних потреба ученика са изузетним способностима.

    Предлог за утврђивање права на ИОП директору установе подноси тим за инклузивно образовање, на основу процене коју даје васпитач, наставник, стручни сарадник или родитељ, након што су претходно примењиване, евидентиране и вредноване мере индивидуализације.

    ИОП садржи педагошки профил, план мера индивидуализације, персонализовани програм наставе и учења (доноси се само за ученике), податке о праћењу и вредновању ИОП-а, а може да садржи и план транзиције, као и план превенције осипања.

    Последња измена 13.01.2020.

  • ИОП се израђује према образовним потребама детета, ученика, односно одраслог.

    ИОП1 - прилагођени програм наставе и учења у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава.

    ИОП2 - измењени програм наставе и учења у којем се планира и прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете.

    ИОП3 - проширен и продубљен програм наставе и учења који се примењује за ученике са изузетним способностима.

    ИОП израђује Тим на који сагласност даје родитељ, односно други законски заступник.

    Предшколска установа доноси ИОП1, а основна и средња школа ИОП1, ИОП2 и ИОП3.

    Доношењу ИОП2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1, сагласност родитеља за прелазак на ИОП2 уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Право на ИОП има дете, ученик и одрасли коме је потребна додатна подршка због тешкоћа у приступању, укључивању и учествовању у образовању и васпитању, ако те тешкоће утичу на његову добробит, односно остваривање исхода образовања и васпитања или представљају ризик од раног напуштања школовања.

    Право на ИОП има дете, ученик или одрасли који има тешкоће у учењу, сметње у развоју или инвалидитет или живи у социјално нестимулативној средини.

    Право на прилагођен начин образовања по ИОП-у у смислу проширивања и продубљивања садржаја учења има и ученик са изузетним способностима који стиче основно и средње образовање и васпитање.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Установа писменим путем обавештава родитеља да је поднет предлог за утврђивање права на ИОП.

    Родитељ својим потписом потврђује да је упознат са поднетим предлогом за утврђивање права на ИОП, разлозима за његово подношење и да је сагласан да се приступи изради ИОП-а.

    Уколико родитељ неоправдано одбије учешће у изради или давању сагласности на ИОП, установа jе дужна да о томе обавести надлежну установу социјалне заштите у циљу заштите најбољег интереса детета, односно ученика.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Потребно је поднети захтев за признавање стране основношколске исправе Агенцији за квалификацију (ENIC/NARIC центру) у Београду, Мајке Јевросиме 51.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Основна школа издаје сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању када ученик обави завршни испит.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Програм основног образовања одраслих (старијих од 15 година) реализује се у школама за основно образовање одраслих и у редовним основним школама у оквиру посебних одељења за одрасле (по моделу функционалног основног образовања одраслих - ФООО) на територији 16 школских управа, у 65 основних школа.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Основно образовање је намењено одраслима који су прекинули своје основно образовање, или га нису никада започели, а имају више од 15 година живота.

    Основно образовање одраслих траје 3 године и остварује се у три циклуса, од којих сваки траје по једну школску годину: 1. циклус (1- 4. разред), 2. циклус (5. и 6.разред) и 3. циклус (7.и 8. разред).

    Детаљније информације о упису и програму можете добити у најближој школи која спроводи програм.

    Последња измена 2.2.2020.

  • Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једнапут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика. Насиље може да се јави од стране детета или ученика према другом детету или ученику и у тим ситуацијама говоримо о вршњачком насиљу. Вршњачко насиље може да се јави као физичко, емоционално, социјално, сексуално и електронско.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Уколико ме друга деца или ученици (индивидуално или у групи) вређају, физички повређују или покушавају физички да повреде, уништавају моје ствари, исмевају, искључују из групе, додирују на начин који ми смета, снимају без мог пристанка и деле снимљени материјал, прете ми, удружују се против мене потребно је да потражим помоћ јер сам изложен/а вршњачком насиљу.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Насиље чиниш сваки пут када другу децу/ученике вређаш, исмеваш, претиш им, застрашујеш их, физички повређујеш или својим понашањем можеш физички да повредиш, уништаваш њихове ствари, узнемираваш порукама, искључујеш из групе и учествујеш са другима у њиховом искључивању, снимаш без њихове дозволе или делиш материјале који служе да их исмејеш или емоционално повредиш. Важно је да знаш разлику између игре и насиља. Било која игра без обзира на пристанак оних који учествују која укључује гурање, ударање, исмевање, приказивање агресије и насиља није игра и може имати озбиљне последице. Уколико видиш да неко трпи насиље важно је да реагујеш, да потражиш помоћ одраслих.

    Последња измена 13.01.2020.

  • У школи увек можеш да се обратиш одељенском старешини, психологу или педагогу, тиму за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, директору школе, наставницима, дежурном наставнику. Важно је да обавестиш и своје родитеље како би у сарадњи са школом помогли да се осећаш сигурно и безбедно.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Jединствени образовни број (ЈОБ) представља јединствену ознаку која се састоји од 16 карактера и која се додељује детету, ученику, одраслом и студенту приликом првог уписа у установу (предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа) у Републици Србији. То значи да дете већ приликом уписа у предшколску установу добија ЈОБ који ће га пратити током целокупног школовањакроз све нивое формалног образовања и васпитања и високог образовања у Републици Србији. ЈОБ се додељује у циљу заштите података о личности у процесу вођења педагошке евиденције и документације у електронском облику. ЈОБ представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику, одраслом и студенту у Јединственом информационом систему просвете.

    Захтев за додељивање ЈОБ може поднети искључиво установа.

    Последња измена 13.01.2020.

  • Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП) је систем у коме се воде евиденције о свим ученицима. Држава на тај начинима потпуни преглед образовног система и целокупног тока образовања ученика, од момента уписа у предшколску установу до тренутказавршетка средње школе или факултета, односно добијања запослења. ЈИСП омогућава тачан преглед броја ученика, информацију о школама које похађају, у које школе се уписују након основних школа - да ли у гимназије, средње техничке школе, шта раде након тога, да ли уписују факултете или иду на тржиште рада, колико брзо и где се запошљавају и за коју просечну плату.

    ЈИСП ће омогућити увид у процес и квалитет образовања у оквиру самог образовног система, као што је успех који ученици појединачних школа постижу, да ли настављају школовање и у којим областима, за какво образовања и које струке се даље опредељују и слично. Тај систем ће бити повезан и са тржиштем рада, односно, биће доступни подаци који ће помоћи младим људима да знају колико брзо могу да очекују да ће наћи посао за сваки средњошколски профил и факултетски програм, колика је просечна дужина тражења посла, као и са којом просечном платом се запошљавају особе које су завршиле одређене школе/факултете.

    Ови подаци и показатељи помоћи ће да се модернизује управљање и доношење одлука у вези са системом образовања на основу прецизних показатеља у циљу обезбеђивања квалитетног и ефикасног система образовања и васпитања, а деци и младима ће омогућити да своју будућност, образовање и избор професије бирају такође на основу јасних информација о томе шта могу да очекују након завршетка одређеног програма.. Такође, на основу ових информација, рационализацију финансирања и смањења административног оптерећења свих запослених у систему образовања и васпитања.

    Последња измена 2.2.2020.

Врх стране