Informacije
Rođenje deteta je jedan od najvažnijih trenutaka u životu porodice.
Ovde možete pronaći sve što vam je potrebno o trudničkom bolovanju, zaštiti radnih prava, neophodnim dokumentima pre porođaja, prijavi rođenja deteta i korišćenju usluge „Bebo, dobro došla na svet“, kao i o porodiljskom i roditeljskom odsustvu, usvojenju, hraniteljstvu i starateljstvu.
-
Kada mogu da odem na trudničko bolovanje?
Trudničko bolovanje se otvara zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Trudničko bolovanje započinjete samo ako Vam izabrani lekar – ginekolog u državnoj zdravstvenoj ustanovi utvrdi bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno ako Vam otvori bolovanje. Trudničko bolovanje možete da započnete ako ste zaposlena, preduzetnica, samostalna umetnica, verska službenica ili javni beležnik/javni izvršitelj.
U čemu je razlika između trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta?
Trudničko bolovanje određuje izabrani lekar – ginekolog i traje najduže do otvaranja porodiljskog odsustva. Naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja za prvih 30 dana isplaćuje poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Porodiljsko odsustvo je pravo na odsustvo koje počinje najranije 45, a najkasnije 28 dana pre utvrđenog termina porođaja i traje tri meseca nakon rođenja deteta.
Odsustvo sa rada radi nege deteta je pravo na odsustvo koje počinje od trenutka završetka porodiljskog odsustva, a traje najduže 365 dana (od trenutka otvaranja porodiljskog) ako su u pitanju prvo i drugo dete, odnosno dve godine ako se radi o trećem i svakom narednom detetu. Ovo pravo može da ostvari jedan od roditelja, shodno međusobnom dogovoru.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta isplaćuje ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.
Da li primam platu/naknadu ako sam na trudničkom bolovanju?
Za vreme trudničkog bolovanja ne primate platu, već naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Kako mogu da ostvarim pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja?
Pravo na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja ostvarujete iz meseca u mesec, i to:
- Ako ste zaposlena, na osnovu odgovarajuće dokumentacije koju podnosi poslodavac, a na osnovu dostavljene potvrde o otvaranju bolovanja i doznaka koje se predaju svakog meseca.
- Ako ste preduzetnica, kada izvršite privremeni prekid obavljanja delatnosti kod APR-a ili nastavite da obavljate delatnost uz davanje ovlašćenja poslovođi, na osnovu doznaka koje predajete svakog meseca.
- Ako ste samostalna umetnica, kada predate potvrdu ili rešenje odgovarajućeg udruženja, na osnovu doznaka koje predajete svakog meseca.
- Ako ste javni beležnik ili javni izvršitelj, na osnovu doznaka koje predajete svakog meseca.
Dokumentacija se predaje u filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj ste osigurane i počev od 31. dana trudničkog bolovanja.
Ko prijavljuje trudničko bolovanje – ja ili poslodavac i kada?
Potrebno je da se javite izabranom lekaru ‒ ginekologu koji otvara trudničko bolovanje.
Trudničko bolovanje se otvara kada izabrani lekar ‒ ginekolog utvrdi da postoji bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće. Potvrdu o otvaranju bolovanja izdatu od izabranog lekara ‒ ginekologa dostavljate svom poslodavcu.
Poslodavac kod koga ste u radnom odnosu podnosi filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj ste obavezno zdravstveno osigurani zahtev za isplatu naknade zarade sa propisanom dokumentacijom.
Koliko dugo mogu da primam naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja?
Naknada zarade isplaćuje se za period za koji je izabrani lekar (ginekolog)/ lekarska komisija (stručno-medicinski organ) utvrdio trudničko bolovanje i to za sve vreme trajanja bolovanja, odnosno samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje biste primali zaradu, odnosno platu. Ako ste preduzetnica, primate naknadu za vreme za koje biste obavljali delatnost kao da nije nastupilo trudničko bolovanje.
Kako se obračunava naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja?
Naknada zarade za vreme trudničkog bolovanja obračunava se na osnovu prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupilo bolovanje. Za mesece u kojima zaposlena nije bila u radnom odnosu, a ulaze u osnov za naknadu zarade, uzima se minimalna zarada.
Naknada zarade za preduzetnice, javne beležnike / javne izvršitelje i samostalne umetnice obračunava se na osnovu prosečne mesečne osnovice na koju je plaćen doprinos utvrđen u 12 meseci pre odlaska na trudničko bolovanje. Ako ste u tih 12 meseci bili osigurani kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema periodu u kojem ste bile osigurane. Za mesece u kojima niste obavljale delatnost, a koji ulaze u osnov za naknadu zarade, uzima se najniža mesečna osnovica doprinosa.
Za vreme trudničkog bolovanja visina naknade zarade se obezbeđuje u visini od 100% od osnova za naknadu zarade.
Da li mogu da izgubim posao ako sam otišla na trudničko bolovanje?
Ne. Čak iako Vam ugovor o radu ističe u toku trajanja trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, POSLODAVAC JE DUŽAN DA VAM VREME TRAJANJA UGOVORA PRODUŽI DO ISTEKA PRAVA NA ODSUSTVO.
Kakva je procedura ako ne otvorim porodiljsko, a porođaj krene ranije?
Danom porođaja otpočinje porodiljsko odsustvo.
-
Šta treba da ponesem od dokumenata u porodilište?
U porodilište je potrebno poneti:
- ličnu kartu,
- karticu zdravstvenog osiguranja,
- potvrdu o krvnoj grupi Zavoda za transfuziju krvi (ili karton dobrovoljnog davaoca krvi),
- uput izabranog ginekologa.
Nije mi overena kartica zdravstvenog osiguranja, a treba da se porodim. Šta da radim?
I ukoliko kartica zdravstvenog osiguranja nije overena, imate pravo na zdravstvenu zaštitu.
Ako je neoverena zbog neplaćenih doprinosa, i dalje imate pravo na lečenje, ali nemate pravo na naknadu zarade.
Kako da proverim da li mi je overena kartica zdravstvenog osiguranja?
Proveru možete izvršiti unošenjem ličnog broja osiguranika (LBO) i broja kartice zdravstvenog osiguranja, koji se nalaze na samoj kartici.
-
Šta je usluga „Bebo, dobro došla na svet“ („eBeba“)?
„eBeba“ omogućava roditeljima da već u porodilištu, potpuno besplatno i bez odlaska na šaltere, pokrenu sve administrativne postupke u vezi sa rođenjem deteta.
Usluga je dostupna u svim porodilištima u Srbiji.
Potrebno je:
- da roditelji imaju važeću ličnu kartu ili pasoš
- da su se dogovorili oko ličnog imena deteta
U ime roditelja, zdravstveni radnik pokreće:
- upis deteta u matičnu knjigu rođenih
- prijavu prebivališta
- prijavu i izdavanje kartice zdravstvenog osiguranja
- podnošenje zahteva za roditeljski dodatak
- podnošenje zahteva za lokalna novčana davanja (u Beogradu)
Roditelji dobijaju:
- na adresu prebivališta:izvod iz matične knjige rođenih, karticu zdravstvenog osiguranja i rešenje o pravu na novčana davanja
- SMS/mejl -obaveštenje o statusu prijavljenih usluga
Gde i kako mogu da prijavim rođenje deteta?
Prijavu vršite u porodilištu preko usluge „eBeba“.
Potrebno je da imate važeću ličnu kartu ili pasoš.
Ako su oba roditelja ili jedan roditelj državljani Srbije – prijava se može uraditi u porodilištu.
Ako je jedan roditelj strani državljanin – potreban mu je važeći pasoš.
Ako su oba roditelja strani državljani – zdravstveni radnik šalje prijavu matičaru, ali roditelji moraju lično posetiti matičnu službu u roku od 30 dana.
Prijavila sam dete preko „eBebe“. Da li treba još nešto da uradim?
Ne. Obaveštenja o svim uspešno pokrenutim uslugama dobićete putem SMS-a ili e-mail-a.
Ukoliko ste se za to opredelili:
- izvod i kartica zdravstvenog osiguranja stižu na adresu prebivališta deteta
- rešenje za roditeljski dodatak i novčana davanja – na adresu prebivališta majke
Ako niste:
- izvod možete preuzeti u opštini ili poručiti prekousluge na Portalu eUprava
- karticu zdravstvenog osiguranja – u filijaliRepubličkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)
Usluga: eIzvod iz matičnih knjiga
Beba može koristiti zdravstvenu zaštitu i pre dobijanja kartice, uz Vašu karticu. Ako želite, možete zatražiti i potvrdu o pravu na zdravstvenu zaštitu u filijali u kojoj je beba prijavljena.
Nisam siguran koje sam sve zahteve podneo u bolnici u okviru „eBebe“. Koga da pitam?
U porodilištu treba da dobijete „Obaveštenje za roditelje“ sa spiskom pokrenutih usluga i šifrom zahteva.
Za dodatne informacije možete se obratiti preko kontakt forme Vlade Republike Srbije, uz navođenje dobijene šifre.
-
Gde i kako mogu da prijavim rođenje deteta?
Ako ste se porodili u zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, prijavu rođenja deteta možete obaviti u porodilištu preko usluge eBeba.
Usluga eBeba omogućava roditeljima da u porodilištu prijave dete bez odlaska na šaltere. Da bi prijava bila moguća:
- Jedan ili oba roditelja moraju biti državljani Republike Srbije
- Potrebno je imati važeću ličnu kartu ili putnu ispravu
- Ukoliko je jedan roditelj strani državljanin, mora imati važeći pasoš
- Ako su oba roditelja strani državljani, eBeba ne može biti primenjena, ali zdravstveni radnik šalje prijavu rođenja matičaru. Roditelji su onda u obavezi da u roku od 30 dana od rođenja deteta posete matičnu službu
Porodila sam se van zdravstvene ustanove, kako prijavljujem dete?
Morate kontaktirati sa lekarom u zdravstvenoj ustanovi koji će potvrditi rođenje deteta i podneti prijavu rođenja detetana sistemu„Bebo, dobro došla na svet“ („eBeba“).
Ako je podneta prijava u papirnom obliku, morate otići kod matičara po mestu prebivališta i izvršiti upis deteta u matičnu knjigu rođenih i tom prilikom dajete izjavu o imenu i prezimenu deteta zajedno sa svojim suprugom.
Dovoljno je da ponesete ličnu kartu, a ukoliko ste stranac, putnu ispravu.
Ukoliko niste u braku, možete sami da prijavite dete i tom prilikom možete da navedete oca deteta, koga će matičar pozvati da da izjavu o priznanju očinstva.
Prebivalište deteta prijavljujete u policijskoj stanici, a prijavu na zdravstveno osiguranje u filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj ste Vi ili otac deteta osigurani.
Informacije o Prijavi prebivališta
Informacije o Prijavi na obavezno zdravstveno osiguranje
Moje dete je rođeno u inostranstvu, šta treba da uradim?
Prijavu za upis rođenja deteta možete podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva naše zemlje u inostranstvu ili matičaru u opštinskoj ili gradskoj upravi prema svom poslednjem prebivalištu u zemlji.
Potrebno je da imate izvod iz matične knjige rođenih za dete izdat od strane inostranog organa.
Maloletna sam i rodila sam dete, kako da ga prijavim?
Ukoliko ste mlađi od 18, a stariji od 16 godina, prijavu rođenja i prebivališta deteta umesto Vas vrši Vaš zakonski zastupnik ili staratelj.
Ukoliko ste mlađi od 18 godina, a sklopili ste brak, imate pravo da sami prijavite rođenje svoga deteta, kao i njegovo prebivalište. Prijava rođenja deteta vrši se u porodilištu preko usluge „eBeba“.
Nisam u braku, kako da prijavim dete?
Prijavu rođenja deteta vršite preko usluge „eBeba” u porodilištu.
Ukoliko niste u braku i ne želite da navede oca deteta, prijavu vršitesame. To znači da samostalno odlučujete u pogledu svih procedura koje čine uslugu „eBeba“.
Ukoliko niste u braku, ali želite da navedete oca deteta, prijavu vršite zajedno, odnosno neophodno je prisustvo i lica koga navodite kao oca deteta.
U tom slučaju, potpisujete i izjavu o ocu deteta, a otac je u obavezi da ode u matičnu službu u opštini na kojoj je dete rođeno i potpiše zapisnik o priznavanju očinstva najkasnije u roku od 30 dana od dana rođenja deteta kako bi sve procedure koje su pokrenute u porodilištu mogle nesmetano da se realizuju. Vaše prisustvo u matičnoj službi prilikom potpisivanja zapisnika o priznavanju očinstva nije potrebno ukoliko ste u bolnici potpisale izjavu o ocu deteta.
Sve dok lice označeno kao otac deteta ne potpiše zapisnik o priznavanju očinstva u matičnoj službi, nijedna procedura pokrenuta u porodilištu neće biti realizovana.
Koja je procedura za priznavanje očinstva?
Ukoliko niste u braku, ali želite da Vaše ime bude navedeno kao ime oca u prijavi koja se obavlja preko eBebe, prijavu vršite zajedno sa majkom deteta u porodilištu, odnosno neophodno je i Vaše prisustvo prilikom prijave. U tom slučaju majka deteta istovremeno potpisuje izjavu o ocu deteta, a Vi ste u obavezi da odete u matičnu službu u opštini na kojoj je dete rođeno i potpišete zapisnik o priznavanju očinstva najkasnije u roku od 30 dana od dana rođenja deteta kako bi sve procedure koje su pokrenute u porodilištu mogle nesmetano da se realizuju.
Prisustvo majke u matičnoj službi prilikom potpisivanja zapisnika o priznavanju očinstva nije potrebno ukoliko je u bolnici potpisala izjavu o ocu deteta.
Sve dok kao otac deteta ne potpišete zapisnik o priznavanju očinstva u matičnoj službi, nijedna procedura pokrenuta u porodilištu u okviru usluge eBeba neće biti realizovana.
Mimo usluge eBeba, ukoliko je dete rođeno vanbračno, a otac je poznat i želi da prizna očinstvo, izjavu o priznanju očinstva može dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom ili javnim beležnikom. Takođe, otac može to učiniti u našem konzulatu ukoliko je naš državljanin. Sa izjavom o priznanju očinstva mora da se saglasi majka, kao i dete ako je navršilo 16 godina života i ako je sposobno za rasuđivanje. Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost sa priznanjem očinstva daje staratelj deteta. Izjava o saglasnosti majke sa priznanjem očinstva neće se tražiti ako je majka u prijavi rođenja deteta navela da ocem deteta smatra muškarca koji je kasnije priznao očinstvo.
-
Kako mogu da dobijem izvod iz matične knjige rođenih za dete?
Izvod iz matične knjige rođenih nije potrebno prilagati u postupcima koji se vode pred državnim organima. U drugim situacijama, da biste dobili izvod, možete se uz ličnu kartu obratiti matičaru u bilo kojoj opštinskoj ili gradskoj upravi, u diplomatsko-konzulatnom predstavništvu naše zemlje u inostranstvu, kao i poručiti ga elektronskim putem preko Portala eUprava.
Gde i kako mogu da prijavim prebivalište deteta?
Prijavu prebivališta deteta vršite preko usluge „eBeba“ u porodilištu.
U drugim slučajevima, prebivalište deteta prijavljujete u policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici nadležnoj po mestu vašeg prebivališta.
Ukoliko roditelji imaju različitu adresu prebivališta, prijavu podnosi jedan od njih uz saglasnost drugog, odnosno roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo.
Prijavu i ostale informacije pogledajte na veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.
Informacije o Prijavi prebivališta
Kako mogu da dobijem potvrdu o prebivalištu za dete?
Potvrdu o prebivalištu vašeg deteta nije potrebno prilagati u postupcima koji se vode pred državnim organima.
U drugim slučajevima, zahtevom za izdavanje potvrde možete se obratiti policijskoj upravi/stanici nadležnoj po mestu prebivališta deteta.
Gde i kako mogu da prijavim zdravstveno osiguranje deteta?
Prijavu na zdravstveno osiguranje vršite u porodilištu preko usluge„eBeba".
Ako prijavu na zdravstveno osiguranje niste obavili u porodilištu, dete se prijavljuje u filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj je prijavljen jedan od roditelja kao nosilac osiguranja.
Za zaposlenog roditelja prijavu vrši poslodavac. Ako roditelj sam uplaćuje doprinose, tada vrši prijavu na zdravstveno osiguranje u filijali/ispostavi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj je osiguran.
Kako mogu da dobijem karticu zdravstvenog osiguranja za dete?
Kartica zdravstvenog osiguranja stiže na adresu prebivališta automatski ako je prijavljena preko usluge„eBeba“.
Ako ste zaposleni, prijavu vrši poslodavac. Ako sami plaćate doprinose ili ste nezaposleni, prijavu i zahtev za izdavanje kartice podnosite na šalteru filijale/ispostave Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Ukoliko ste izgubili karticu, novi zahtev za izradu kartice podnosite preko šaltera filijale/ispostave RFZO-a u kojoj je dete prijavljeno na zdravstveno osiguranje i potrebno je da dostavite dokaz o uplati ako želite da se kartica dostavi na kućnu adresu.
Kartica je besplatna za: novorođenče kome je to prva isprava o osiguranju, decu sa posebnim potrebama, žrtve nasilja u porodici, korisnike novčane socijalne pomoći koji poseduju rešenje centra za socijalni rad.
Kartica se dostavlja najkasnije 90 dana od podnošenja zahteva.
Ko overava karticu zdravstvenog osiguranja?
Kartica se automatski overava ukoliko su plaćeni doprinosi.
Doprinose uplaćuje poslodavac ako ste zaposleni, odnosno to činite samostalno ako ste preduzetnik, samostalni umetnik, javni beležnik/javni izvršitelj ili poljoprivrednik.
Nezaposlena lica karticu overavaju lično jednom godišnje na šalteru filijale/ispostave Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Želim da izvadim pasoš za dete, šta treba da uradim?
Zahtevom se možete obratiti policijskoj upravi/stanici po mestu prebivališta deteta. Ako je detetovo prebivalište na teritoriji Beograda, može se zahtev za izdavanje pasoša podneti u bilo kojoj policijskoj stanici na teritoriji Beograda. Takođe, prilikom podošenja zahteva potrebno je samo poneti uplatnice kao dokaz o plaćenim taksama za izdavanje pasoša i uz potpisanu saglasnost, nikakva druga dokumenta ne treba prilagati.
Ukoliko ste u inostranstvu, zahtev za izdavanje pasoša za Vaše dete možete podneti preko diplomatsko-konzularnog predstavništva naše zemlje u inostranstvu.
Iznos naknada i ostale informacije pogledajte na veb-prezentacijiMinistarstva unutrašnjih poslova.
Da li mi je potrebna saglasnost drugog roditelja ako putujem sa detetom u inostranstvo?
Nije potrebna saglasnost drugog roditelja.
-
Kada mogu da odem na porodiljsko odsustvo i koliko dugo ono traje?
Ako ste u radnom odnosu (na neodređeno ili određeno vreme), vaše porodiljsko odsustvo može početi najranije 45 dana, a obavezno 28 dana prepredviđenog termina za porođaj. Termin porođaja određuje lekar koji vodi trudnoću. Ako ste angažovani van radnog odnosa, nemate pravo na korišćenje porodiljskog odsustva.
Porodiljsko odsustvo prestaje kada dete napuni tri meseca života.
Kakva je procedura ako ne otvorim porodiljsko, a porođaj krene ranije?
Danom porođaja otpočinje porodiljsko odsustvo.
Koliko se čeka na dobijanje rešenja za porodiljsko?
O podnetom zahtevu za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odlučuje se u roku od 30, odnosno 60 dana od dana podnošenja zahteva.
Kako i da li se zatvara porodiljsko odsustvo?
Rešenjem o pravu na odsustvo sa rada, odnosno na naknadu zarade utvrđena je dužina trajanja prava. Do promene u ovim rešenjima dolazi samo ako je nastupila neka od činjenica koja je od uticaja na ostvarivanje prava (npr. prestanak radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca, smrt korisnika, smrt deteta i slično).
Ko isplaćuje zaradu dok sam na porodiljskom – država ili poslodavac?
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši isplatu naknade zarade na Vaš račun, kao i poreza i doprinosa na odgovarajuće uplatne račune.
Kako mogu da ostvarim pravo na naknadu zarade i druge naknade za vreme porodiljskog odsustva?
Pravo na naknadu zarade možete ostvariti kada počne Vaše porodiljsko odsustvo. Zahtev podnosite u opštini u kojoj živite i ne morate ga podneti lično. Zahtev i spisak dokumentacije koju podnosite uz zahtev možete naćiovde.
Koja je razlika između plate i naknade?
Platu dobijate ako ste zaposleni, odnosno kada kao zaposleni radite i dolazite na posao. Sve drugo su naknade zarade koje se isplaćuju za vreme odsustva sa rada.
Kako mogu da ostvarim naknadu zarade ako sam nezaposlena?
Naknadu zarade ne mogu ostvariti lica koja nisu u radnom odnosu.
Šta je to posebna nega deteta i kako se ostvaruje pravo na nju?
Roditelj deteta koje je teško psihofizički ometeno i kome je potrebna posebna nega može da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, kako bi mogao da neguje dete.
Mišljenje o psihofizičkom stanju deteta daje komisija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Za vreme odsustva sa rada roditelj ima pravo na naknadu zarade.
Ovo pravo roditelj može da koristi najduže do pete godine života deteta.
Kada počinje i koliko traje odsustvo sa rada radi nege deteta?
Odsustvo sa rada radi nege deteta je pravo na odsustvo koje počinje od trenutka završetka porodiljskog odsustva, a traje najduže 365 dana (od trenutka otvaranja porodiljskog) ako suu pitanju prvo i drugo dete, odnosno dve godine ako se radi o trećem i svakom narednom detetu. Ovo pravo može da ostvari jedan od roditelja, shodno međusobnom dogovoru.
Da li primam naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta?
Ako ste na porodiljskom odsustvu ili odsustvujete sa rada da biste negovali dete, imate pravo na naknadu zarade. Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta možete primati 365 dana za prvo i drugo dete. Nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta naknadu primate dve godine.
Da li kao otac deteta mogu da odem na porodiljsko odsustvo i koliko ono traje?
Ako ste u radnom odnosu (na određeno ili neodređeno vreme), možete koristiti porodiljsko odsustvo ukoliko je majka napustila dete, umrla ili iz nekog opravdanog razloga ne može da koristi porodiljsko odsustvo (npr. majka deteta je na izdržavanju kazne zatvora ili je teže bolesna).
Porodiljsko odsustvo prestaje kada dete napuni tri meseca života.
Da li primam platu ako odem na porodiljsko odsustvo ili odsustvo radi nege deteta kao otac?
Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta možete primati 365 dana za prvo i drugo dete. Nakon rođenja trećeg i svakog narednog deteta, naknadu primate dve godine. U periodu kada koristite porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta ostvarujete pravo na naknadu zarade.
Da li kao otac deteta mogu da odem na odsustvo radi nege deteta i koliko ono traje?
Po navršena tri meseca života deteta roditelji koji su u radnom odnosu mogu se dogovoriti ko će od njih koristiti odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva ako su u pitanju prvo i drugo dete, odnosno do dve godine ako se radi o trećem i svakom narednom detetu.
Da li istovremeno i majka i otac deteta mogu da budu na porodiljskom odsustvu ili odsustvu radi nege deteta?
Majka i otac deteta ne mogu u isto vreme koristiti porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.
-
Zasnivanje usvojenja -Utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje
Ko može da podnese zahtev?
Usvojenje je proces u kome osoba ili par postaju pravni roditelji deteta koje nije njihovo biološko dete. Ukoliko usvojenje bude odobreno usvojitelji postaju pravni roditelji deteta i imaju sve obaveze i odgovornosti koje se odnose na roditeljstvo. Dete dobija novo prezime i ima sva prava koja imaju i biološka deca. Usvojenje se može dogoditi iz različitih razloga, kao što su nemogućnost bioloških roditelja da brinu o detetu ili želja parova koji ne mogu da imaju sopstvenu decu.
Cilj ovog postupka je da se utvrdi da li je dete podobno da bude usvojeno. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu izjava roditelja ili staratelja deteta, samog deteta, na osnovu priloženih isprava i na drugi način. Dete se može usvojiti ukoliko je to unjegovom najboljem interesu. Usvojiti se može samo maloletno dete.
Zahtev mogu podneti roditelji ili staratelji deteta.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje možete pogledati ovde.
Gde se podnosi zahtev?
Zahtev se podnosi nadležnom centru za socijalni rad na čijem području dete ima prebivalište, odnosno boravište.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje možete pogledati ovde.
Kako se podnosi zahtev?
Zahtev se podnosi u slobodnoj formi nadležnom centru za socijalni rad. Elementi/podaci koje zahtev u slobodnoj formi mora da sadrži su:predmet zahteva, lični podaci podnosioca i deteta, podaci o bračnom statusu, prebivalište, odnosno boravište deteta.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje možete pogledati ovde.
Koja se dokumentacija prilaže uz zahtev?
Uz zahtev je neophodno priložiti:izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i lekarsko uverenje.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti deteta za usvojenje možete pogledati ovde.
Kakav je postupak nakon podnošenja zahteva?
Kada nadležni centar za socijalni rad primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ starateljstva dužan je da mu preporuči da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima. U primerenom roku, nakon što je roditelju preporučeno psiho-socijalno savetovanje, organ starateljstva će pozvati roditelja i dete koje je navršilo 10. godina života da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. Nakon što roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje, organ starateljstva je dužan da detetu postavi privremenog staratelja koji će ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja.
Kako se utvrđuje opšta podobnost deteta za usvojenje?
Odluka o opštoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Navedeni nalaz i mišljenje dajustručniorgani starateljstva. Organ starateljstva može zatražiti nalaz i mišljenje i od stručnjaka porodičnih savetovališta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodičnim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.
Kada se usvojenje ne može zasnovati?
Usvojenje se ne može zasnovati pre nego što dete navrši treći mesec života. Takođe, ne može se ni usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.
Kakav je porodični status usvojenika?
Usvojiti se može samo dete:
- koje nema žive roditelje,
- čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište,
- čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava,
- čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti
- čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Koje se dete ne može usvojiti?
Ne može se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji rođeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. Ne može se usvojiti dete koje je već usvojeno. Takođe, staratelj ne može usvojiti svog štićenika.
Supružnik ili vanbračni partner usvojitelja može usvojiti njegovo već ranije dete.
U kom roku odlučuje centar za socijalni rad?
Centar za socijalni rad u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva izdaje Zaključak tima stručnjaka o opštoj podobnosti deteta za usvojenje.
Zasnivanje usvojenja -Utvrđivanje opšte podobnosti budućih usvojitelja
Ko i gde može podneti zahtev?
Cilj ovog procesa je da se utvrdi da li bi potencijalni roditelji bili odgovarajući roditelji usvojenom detetu. Ovaj proces je od vitalnog značaja za osiguranje dobrobiti usvojenog deteta.
Zahtev mogu podneti budući usvojitelji centru za socijalni rad na čijem području oni imaju zajedničko prebivalište, odnosno boravište.Pored supružnika, usvojiti mogu i vanbračni partneri zajedno. Ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje i licu koje samo živi, ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti budućih usvojitelja možete pogledati ovde.
Da li ja kao strani državljanin mogu da podnesem zahtev?
Da. Strani državljani zahtev za usvajanje podnose preko Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti budućih usvojitelja možete pogledati ovde.
Kako se podnosi zahtev?
Zahtev se podnosi u slobodnoj formi koji mora obavezno da sadrži:lične podatke podnosioca, podatke o bračnom statusu, prebivalište, odnosno boravište podnosioca zahteva.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti budućih usvojitelja možete pogledati ovde.
Koja dokumentacija se prilaže uz zahtev?
Uz zahtev se prilažu lična karta, lekarsko uverenje i uverenje o zaposlenju. U postupku obrade zahteva, nadležni centar za socijalni rad pribavlja sledeće podatke po službenoj dužnosti (osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama):
- izvod iz kaznene evidencije, iz registra Ministarstva unutrašnjih poslova,
- uverenje da se protiv lica ne vodi krivični postupak, iz registra Osnovnog suda,
- izvod iz matične knjige rođenih, iz registra Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave,
- izvod iz matične knjige venčanih, iz registra Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave,
- potvrdu o imovini, iz registra Republičkog geodetskog zavoda.
- Više informacija o postupku zasnivanje usvojenja - utvrđivanje opšte podobnosti budućih usvojitelja možete pogledati ovde.
Kako se sprovodi postupak utvrđivanja opšte podobnosti usvojitelja?
Ovaj postupak sesprovodi tako što se budući usvojitelji podvrgavaju proveri kriminalne istorije kako bi se utvrdilo da li su imali ranije osude koje bi mogle da ugroze dobrobit deteta. Takođe, centar za socijalni rad utvrđuje da li se protiv usvojitelja vodi krivični postupak.Dalje, proverava se bračni status budućih usvojitelja, imovno stanje, uslovi života kao i zdravstveno stanje i sl. Budući roditelji mogu da budu podvrgnuti i psihološkom testiranju kako bi se utvrdilo da li su psihološki stabilni i sposobni da brinu o detetu.
Prestanak nepotpunog usvojenja punoletnog lica
Ko može da podnese zahtev za prestanak nepotpunog usvojenja?
Rešenje o prestanku usvojenja donosi nadležni centar za socijalni rad. Cilj ovog postupka je prestanak nepotpunog usvojenja kada za to postoje opravdani razlozi, kao i na osnovu njihovog sporazuma. Ukoliko je usvojenik postao punoletan, organ starateljstva neće ispitivati da li je prestanak usvojenja koristan po usvojenika.
Zahtev mogu podneti usvojilac ili usvojenik, kada za to postoje opravdani razlozi.
- Više informacija o postupku prestanka nepotpunog usvojenja punoletnog lica možete pogledatiovde.
Koju dokumentaciju prilažem uz zahtev za prestanak nepotpunog usvojenja?
U slučaju prestanka nepotpunog usvojenja punoletnog lica, uz zahtev je neophodno priložiti ličnu kartu za usvojitelja i usvojenika.
- Više informacija o postupku prestanka nepotpunog usvojenja punoletnog lica možete pogledatiovde.
Koje su posledice prestanka usvojenja?
Rešenjem o prestanku usvojenja organ starateljstva iz opravdanih razloga, određuje usvojeniku izdržavanje do punoletstva na teret usvojioca, uzimajući u obzir imovno stanje jedne i druge strane.
Takođe, ukoliko usvojilac nije sposoban za privređivanje i nema sredstava za izdržavanje, a duže vreme je izdržavao usvojenika i starao se o njemu, organ starateljstva može istim rešenjem odrediti usvojiocu izdržavanje na teret punoletnog usvojenika, uzimajući u obzir imovno stanje jedne i druge strane.
Ovakva odluka može na predlog lica u tom postupku da se poveća, snizi, ukine ili izmeni, ako su se okolnosti na osnovu kojih je doneta odluka kasnije izmenile.
-
Zasnivanje hraniteljstva -Utvrđivanje opšte podobnosti deteta za hraniteljstvo i budućih hranitelja
Ko može da podnese zahtev za utvrđivanje opšte podobnosti deteta za hraniteljstvo?
U postupku procene opšte podobnosti utvrđuju se sposobnosti i mogućnosti roditelja ili drugih davalaca nege da zadovolje potrebe deteta, kao i uslovi u porodici i okruženju koji(ne)povoljno utiču na detetov razvoj. Sposobnosti i mogućnosti u pogledu zadovoljavanja potreba deteta procenjuju se u odnosu na osnovnu negu i zdravlje, bezbednost, vaspitanje, obrazovanje, intelektualni, socijalni i emotivni razvoj, zrelost i samostalnost deteta, a u skladu sa njegovim uzrastom i idividualnim sposobnostima. Uslovi u porodici i okruženju procenjuju se u odnosu na socijalno-ekonomski status, strukturu i funkcionalnost, socijalnu integrisanost u okruženju, rizike i povoljne mogućnosti u porodici.
Zahtev za utvrđivanje opšte podobnosti deteta za hraniteljstvo mogu podneti roditelji, odnosno staratelji deteta na čijem području dete ima prebivalište, odnosno boravište.
- Više informacija o postupku zasnivanje hraniteljstva - utvrđivanje opšte podobnosti deteta za hraniteljstvo možete pogledati ovde.
Ko može biti hranitelj?
Supružnici, vanbračni partneri ili pojedinac. Zahtev mogu podneti nadležnom centru za socijalni rad prema mestu svog prebivališta,odnosno boravišta.
Kako se utvrđuje opšta podobnost deteta za hraniteljstvo?
Utvrđuje se kroz procenu individualnih karakteristika i potreba deteta, uslova u kojima dete živi i stepena ugroženosti njegovog razvoja porodičnim prilikama. Stručnu procenu vrši stručni tim organa starateljstva – psiholog, pedagog, socijalni radnik i pravnik, koji sačinjavaju pojedinačne nalaze i stručna mišljenja o opštoj podobnosti deteta za hraniteljstvo, izuzev kod primene urgentnog hraniteljstva za dete.
Kako se utvrđuje opšta podobnost hranitelja?
Procena opšte podobnosti budućih hranitelja se vrši proverom ispunjenosti zakonskih uslova na osnovu analize javnih isprava budućih hranitelja, koje se pribavljaju i podnose centru za socijalni rad uz zahtev za zasnivanje hraniteljstva, kao i primenom metoda stručnog rada u kućnoj poseti budućim hraniteljima, ustanovi (centru za porodični smeštaj i usvojenje, centru za socijalni rad) i tokom realizacije programa pripreme za hraniteljstvo.Program pripreme za hraniteljstvo ima za cilj da buduće hranitelje bliže informiše o hraniteljskoj ulozi i specifičnim potrebama dece i mladih i unapredi njihova znanja, veštine i kompetencije za staranje o detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu. Program pripreme za hraniteljstvo realizuje se metodom grupnog rada, primenom interaktivnog učenja, u optimalnoj veličini grupe od sedam do deset parova, odnosno 14-20 učesnika. Program pripreme za hraniteljstvo pohađaju oba supružnika, odnosno vanbračna partnera, kao i lice koje nije u braku, odnosno vanbračnoj zajednici.U stručnom postupku procene opšte podobnosti budućih hranitelja mogu se koristiti i pismene preporuke, kao dopunska sredstva za procenu, datih za buduće hranitelje od strane lica koja poznaju buduće hranitelje.
- Više informacija o postupku zasnivanje hraniteljstva - utvrđivanje opšte podobnosti budućih hranitelja možete pogledati ovde.
Gde se sprovodi hraniteljstvo?
Hranitelji, po pravilu, neposredno brinu o detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu u svom stambenom prostoru. Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta i mlade osobe, hranitelji o njima brinu u stambenom prostoru deteta i mlade osobe. Ugovorom o hraniteljstvu utvrđuju se i posebni uslovi koji se odnose na plaćanje troškova korišćenja stambenog prostora deteta i mlade osobe.
Koje uslove moram da ispunjavam da bi se bavio hraniteljstvom?
Da biste se bavili hraniteljstvom morate da ispunjavate uslove u pogledu prostora i opreme u hraniteljskoj porodici kao i uslova u pogledu zadovoljavanja zdravstvenih i drugih potreba dece i mladih osoba na hraniteljstvu.
Stambeni prostor i oprema u hraniteljskoj porodici treba da odgovara prosečnoj opremljenosti stana porodice prema broju članova domaćinstva. Stambeni prostor za dete i mladu osobu na hraniteljstvu treba da omogućava zajednički život hranitelja sa detetom i mladom osobom kao članovima hraniteljske porodice. Struktura i površina stambenog prostora treba da zadovoljava potrebe svih članova porodice u pogledu adekvatnog prostora za dnevni boravak, spavanje, ishranu i održavanje higijene.
Stambeni prostor hraniteljske porodice treba da je u naseljenom mestu gde su razvijene saobraćajne i druge veze i komunikacije, da je priključen na fiksnu telefonsku mrežu ili da hranitelj ima mobilni telefon, da je priključen na električnu mrežu, javnu vodovodnu mrežu (ili je na drugi način obezbeđeno snabdevanje higijenski ispravnom tekućom vodom) i javnu kanalizacionu mrežu (ili propisno izgrađenu septičku jamu) kao i da je obezbeđeno adekvatno grejanje stambenog prostora.
Prostor za dete i mladu osobu na hraniteljstvu treba da ima posebnu sobu ili zajednički koristi sobu sa detetom i mladom osobom istog pola, koja ima najmanje 5 m² površine po detetu ili mladoj osobi, da je prostor za dete i mladu osobu sa invaliditetom prilagođen njihovim potrebama u pogledu prilaza, ležaja, opreme, pomagala i drugog, da soba u kojoj boravi dete i mlada osoba treba da bude opremljena i oplemenjena u skladu sa uzrastom, specifičnim potrebama i interesovanjima deteta ili mlade osobe, uz njihovo aktivno učešće u njenom opremanju.
Kada je dete i mlada osoba na hraniteljstvu u srodničkoj porodici, u prostoru za dete i mladu osobu minimalno se obezbeđuje poseban ležaj za spavanje, radni sto i stolica(ako je školskog uzrasta)i lični prostor za odlaganje odeće i obuće, školskog pribora, igračaka i sl.
Kada govorimo o ishrani, hranitelji detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu obezbeđuju ishranu u skladu sa principima zdraveishrane, zavisno od njihovog uzrasta i zdravstvenog stanja, i to za dete do jedne godine šest obroka dnevno, a za dete iznad jedne godine i mladu osobu pet obroka dnevno (doručak, ručak, večera i dve užine). Hranitelji obezbeđuju raznovrsnu ishranu, u količini i kvalitetu neophodnim za zdrav razvoj deteta i mlade osobe.
Što se tiče zdravlja, hranitelji se staraju o zdravlju deteta i mlade osobe na hraniteljstvu tako što brinu o redovnom vakcinisanju deteta, brinu o redovnim kontrolama zdravlja deteta i mlade osobe, periodičnim pregledima kod izabranog lekara i stomatologa, brinu o redovnim zdravstvenim kontrolama deteta i mlade osobe sa zdravstvenim problemima kod lekara specijaliste i odgovarajućim zdravstvenim tretmanima i rehabilitaciji, obezbezbeđuju potrebne lekove za lečenje deteta i mlade osobe i ortopedska pomagala, pružaju adekvatnu negu detetu i mladoj osobi za vreme bolesti.
Dalje, hranitelji detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu redovno obezbeđuju odeću i obuću, odgovarajućeg kvaliteta, u neophodnim količinama i vrsti, u skladu sa uzrastom i potrebama deteta i mlade osobe i uz učešće i poštovanje mišljenja deteta i mlade osobe u izboru odeće i obuće.
Hranitelji detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu redovno obezbeđuju predmete za ličnu higijenu, u odgovarajućim količinama, vrsti i kvalitetu, u skladu sa uzrastom i polom deteta i mlade osobe.
Kada govorimo o vaspitnim i obrazovnim potrebama,hranitelji detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu, u skladu sa uzrastom i interesovanjima deteta i mlade osobe, obezbeđuju sve neophodne uslove za zadovoljavanje vaspitnih i obrazovnih potreba, kao i potreba u oblasti kulturno-zabavnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Hranitelji prate sklonosti i interesovanja deteta i mlade osobe na hraniteljstvu, podstiču njihovo obrazovanje, redovno odlaze na roditeljske sastanke u vrtić, školu i klubove koje dete pohađa, podstiču socijalni razvoj deteta i mlade osobe i druženje sa vršnjacima.
Hranitelji obezbeđuju detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu, u skladu sa uzrastom i potrebama deteta i mlade osobe, adekvatne igračke, udžbenike i školski pribor, lektiru i druge knjige, tehničku opremu za praćenje nastave na daljinu, potrebne rekvizite za sportske i rekreativne aktivnosti, kao i druge stvari potrebne za zadovoljavanje vaspitnih i obrazovnih potreba deteta i mlade osobe.
Kako se vrši izbor hraniteljske porodice?
Centar za socijalni rad nadležan za zaštitu deteta i mlade osobe, vrši izbor hraniteljske porodice za dete i mladu osobu u saradnji sa centrom za porodični smeštaj i usvojenje koji je izvršio procenu opšte podobnosti hranitelja. Izbor hraniteljske porodice vrši se uporednom analizom individualnih karakteristika i potreba deteta i mlade osobe i karakteristika budućih hraniteljskih porodica. Za hranitelje se bira porodica koja u najvećoj meri može zadovoljiti potrebe deteta i mlade osobe dok postoji potreba za hraniteljstvom.
Šta je bitno za izbor hraniteljske porodice?
Izbor hraniteljske porodice vrši se, po pravilu, između porodica sa teritorije opštine na kojoj dete živi ili u neposredno bližoj okolini. Za izbor je potrebno da ona živi u sredini koja će omogućiti očuvanje uspostavljenih odnosa deteta sa srodnicima i drugim bliskim osobama, da živi u sredini koja raspolaže odgovarajućom mrežom ustanova prema razvojnim i specifičnim potrebama deteta, da odgovara dugoročnim ciljevima zaštite deteta, da obezbeđuje negovanje i očuvanje ličnog, porodičnog i nacionalnog integriteta deteta, da po veličini, strukturi, kulturnom i obrazovnom nivou odgovara potrebama deteta, da po svojimosobinama odgovara karakteristikama deteta u pogledu pola, uzrasta, porekla, temperamenta i sl, da ima posebnu motivaciju, osetljivost i kapacitete za zadovoljavanje potreba deteta koje ima teže zdravstvene ili razvojne teškoće.
Da li postoji ograničenje o koliko dece na hraniteljstvu mogu da se staram?
Da, jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju. Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju ako se radi o braći i sestrama i ako se proceni da je to u njihovom najboljem interesu zbog očuvanja uzajamnih veza.
Da li imam pravo na finansijsku naknadu troškova za izdržavanje dece i za svoj rad?
Da, hraniteljska porodica dobija naknadu za izdržavanje dece i naknadu za svoj rad. Naknada za izdržavanje deteta uvećava se ako je dete ometeno u razvoju ili ima kombinovane poteškoće u razvoju.
Hraniteljska porodica je u obavezi da naknadu koju dobija za izdržavanje deteta namenski troši za potrebe deteta. Tokom praćenja porodice vrši se i uvid u trošenje sredstava namenjenih za izdržavanje deteta (opremljenosti i oplemenjenosti prostora za dete i mladu osobu, obezbeđivanja zdravstvene zaštite i pravilne ishrane deteta i mlade osobe, nabavke garderobe, obuće, sredstava za ličnu higijenu i zadovoljavanje ličnih potreba, opremljenosti udžbenicima, školskim priborom i drugim potrebnim sredstvima, učešća deteta i mlade osobe u ekskurzijama, rekreativnoj nastavi i oporavku, maturi i ostvarivanju ostalih prava, korišćenja sredstava za lične potrebe (džeparca) od strane deteta i mlade osobe, ostvarivanja drugih prava u odnosu na potrebe deteta i mlade osobe).
Da li se hraniteljska porodica bira sa teritorije opštine njegovog prebivališta ili boravišta?
Za dete i mladu osobu bira se, po pravilu, hraniteljska porodica sa teritorije opštine ili grada gde živi dete i mlada osoba ili u bližoj okolini mesta njihovog življenja. Ako izbor hraniteljske porodice ne može da se izvrši na ovaj način ili je u najboljem interesu deteta i mlade osobe smeštaj u porodicu van mesta življenja deteta i mlade osobe, izbor hraniteljske porodice vrši se uz učešće centra za socijalni rad ili centra za porodični smeštaj i usvojenje na čijoj teritoriji budući hranitelji imaju prebivalište, odnosno boravište.
Šta je bitno za izbor adekvatne hraniteljske porodice?
Potrebno je da porodica odgovara ciljevima zaštite deteta i mlade osobe prema aktuelnim i dugoročnim potrebama deteta i mlade osobe, po pravilu ispunjava uslove u pogledu razlike u godinama između deteta i hranitelja koja treba da odgovara odnosu roditelj – dete, izuzev kada je u pitanju smeštaj deteta u srodničku hraniteljsku porodicu, ispunjavadefinisane standarde u pogledu prostora i opreme za dete i mladu osobu, živi u sredini koja raspolaže odgovarajućim resursima prema razvojnim i specifičnim potrebama deteta i mlade osobe, živi u sredini koja će omogućiti očuvanje uspostavljenih odnosa deteta i mlade osobe sa srodnicima i drugim bliskim osobama, obezbeđuje negovanje i očuvanje ličnog, porodičnog i nacionalnog identiteta deteta i mlade osobe, odgovara potrebama deteta i mlade osobe u skladu sa nacionalnim poreklom, uzrastom, polom, obrazovnim i drugim potrebama deteta i mlade osobe, ima posebne kapacitete i motivaciju za zadovoljavanje potreba deteta i mlade osobe sa težim zdravstvenim ili razvojnim teškoćama.
Prestanak hraniteljstva
Ko može da podnese zahtev za prestanak hraniteljstva?
Hraniteljstvo prestaje kada dete navrši 18. godinu života, kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva, kada dete bude usvojeno, kada umru dete ili hranitelj, raskidom hraniteljstva i po službenoj dužnosti u postupku sprovedenim od strane nadležnog centra za socijalni rad. Hraniteljstvo se može produžiti najkasnije do 26. godine života ako se dete redovno školuje. U slučaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim živelo u istoj porodičnoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.
Zahtev za prestanak hraniteljstva mogu podneti hranitelj ili hranjenik.
- Više informacija o postupku prestanka hraniteljstva možete pogledati ovde;
Kako i kada prestaje hraniteljstvo?
Hraniteljstvo prestaje Rešenjem o prestanku hraniteljstva koje donosi nadležni centar za socijalni rad.
Ko se stara o detetu nakon prestanka hraniteljstva?
O detetu pod roditeljskim staranjem, nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom hraniteljstva,nastavljaju da se brinu roditelji.
O staranju nad detetom bez roditeljskog staranja, nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom hraniteljstva, odlučuje organ starateljstva.
Raskid hraniteljstva
Kako se može raskinuti hraniteljstvo?
Centar za socijalni rad može odlukom raskinuti hraniteljstvo ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili ako hraniteljstvo više nije u najboljem interesu deteta. Centar za socijalni rad može doneti odluku o raskidu hraniteljstva i na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev (npr. raskid hraniteljstva zbog bolesti hranitelja ili deteta).
- Više informacija o postupku raskid hraniteljstva možete pogledatiovde.
Izdavanje uverenja o podobnosti za bavljanje hraniteljstvom
Kako da podnesem zahtev za izdavanje uverenja o podobnosti za bavljenje hraniteljstvom?
Hraniteljstvo je u najboljem interesu deteta i mlade osobe ukoliko predstavlja odgovor na potrebe deteta i mlade osobe za bezbednošću, fizičkim, zdravstvenim, emocionalnim i socijalnim razvojem, vaspitanjem i obrazovanjem, obezbeđuje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama važnim za dete i mladu osobu, u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalnu realizaciju individualnih potencijala deteta i mlade osobe.
Hraniteljstvom može da se bavi samo hraniteljska porodica koja poseduje opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom i poseduje uverenje nadležnog centra za socijalni rad za bavljenje hraniteljstvom.
Ukoliko je hranitelju potrebno Uverenje o podobnosti za bavljenje hraniteljstvom, može nadležnom centru za socijalni rad da podnese zahtev za izdavanje uverenja, u kom navodi podatke o hranitelju i hranjeniku, kao i razloge za izdavanje uverenja.
- Više informacija o postupku izdavanja uverenja o podobnosti za bavljanje hraniteljstvom možete pogledatiovde.
-
Saglasnost staratelju iprivremenom staratelju deteta
Kome se postavlja staratelj?
Organ starateljstva će detetu bez roditeljskog staranja postaviti staratelja, radi staranja o ličnosti, zastupanja, pribavljanja sredstava za izdržavanje i upravljanja i raspolaganja imovinom štićenika, kako bi se ono što pre osposobilo za samostalan život.
Za razliku od roditelja, staratelju je potrebna saglasnost prilikom preduzimanja bitnih pitanja vezanih za ličnost i imovinu štićenika.
Staratelj se postavlja detetu bez roditeljskog staranja. Smatra se da je dete bez roditeljskog staranja ukoliko:
- nema žive roditelje;
- ako su roditelji nepoznati ili je njihova adresa prebivališta nepoznata;
- ako su roditelji lišeni roditeljskog prava i/ili poslovne sposobnosti;
- ako roditelji nemaju poslovnu sposobnost jer su i sami maloletni;
- ako su roditelji lišeni prava na čuvanje i odgajanje deteta;
- ako se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju na neodgovarajući način.
- Više informacija o postupku Saglasnost staratelju deteta možete pogledatiovde.
Kome se postavlja privremeni staratelj?
Organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem, odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih lica.
Organ starateljstva postavlja privremenog staratelja:
- licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika,
- nepoznatom sopstveniku imovine,
- licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno
- licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj),
- stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije,
- licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog,
- drugom licu kada je to predviđeno zakonom.
Odlukom o postavljenju privremenog staratelja određuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koji on može preduzeti, zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
- Više informacija o postupkuSaglasnost privremenom staratelju deteta možete pogledatiovde.
Ko može biti staratelj?
Za staratelja se postavlja osoba za koju centar za socijalni rad proceni da ima osobine i sposobnosti potrebne za obavljanje te dužnosti i da je postavljanje baš te osobe u interesu štićenika. Uslov je da ta osoba pristane da bude staratelj. U odlučivanju o tome ko će biti staratelj, centar za socijalni rad se pridržava nekih pravila:
- za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije,
- štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloži ko će mu biti staratelj,
- ista osoba može se postaviti za staratelja više štićenika (npr. braće i sestara),
- direktor socijalne ustanove za smeštaj korisnika (recimo doma za nezbrinutu decu), ili neko od zaposlenih u toj ustanovi, može se postaviti za staratelja jedne ili više osoba smeštenih u tu ustanovu.
Ko ne može biti staratelj?
Staratelj ne može biti lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, ili roditeljskog prava, lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika, kao ni lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.
Koje su mi dužnosti kao staratelju?
Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku, što podrazumeva:
- staranje o ličnosti – čuvanje, podizanje, vaspitavanje i priprema štićenika za samostalni život,
- zastupanje – staratelj je dužan da zastupa štićenika na isti način na koji roditelj zastupa dete. Staratelj je dužan da samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva odluči o bitnim pitanjima kao što su školovanje, medicinski zahvati i pravna pitanja,
- pribavljanje sredstava za izdržavanje – staratelj je dužan da pribavi i obezbedi sredstva za izdržavanje štićenika, koja mogu biti iz štićenikovih prihoda i imovine, od lica koja su dužna da izdržavaju štićenika, sredstava socijalne zaštite i drugih izvora,
- upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika – staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom, ali samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
Koje su mi dužnosti kao privremenom staratelju?
Zaštita i zastupanje prava i interesa u nekoj određenoj situaciji. Odlukom o postavljenju privremenog staratelja određuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju staratelj može preduzeti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Naknada troškova i nagrada privremenom staratelju
Da li imam pravo na naknadu troškova i nagradu kao privremeni staratelj?
Da, staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom starateljstva i na nagradu za svoj rad. I nagrada i naknada troškova isplaćuju se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava njegovo izdržavanje.
- Više informacija o postupkuNaknada troškova privremenom staratelju deteta možete pogledatiovde;
- Više informacija o postupkuNagrada privremenom staratelju deteta možete pogledatiovde.
Razrešenje staratelja detetu ili odraslom ili starijem licu
Kada se staratelj može razrešiti dužnosti?
Starateljstvo može prestati razrešenjem dužnosti staratelja, inicijativom Centra za socijalni rad ili samog staratelja.
Organ starateljstva dužan je da bez odlaganja razreši staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dužnost, ili da zloupotrebljava prava, odnosno grubo zanemaruje dužnosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljan za staratelja.
- Više informacija o postupkuRazrešenje staratelja detetu možete pogledatiovde;
- Više informacija o postupku Razrešenje staratelja odraslom ili starijem licu možete pogledatiovde.
Koji je rok za postupanje organa starateljstva u postupku razrešenja staratelja?
Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 60 dana od dana kadastaratelj to zatraži.
Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staratelja nesavesno ili da bi za štićenika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.
Kada organ starteljstva razreši jednog staratelja, blagovremeno sprovodi postupak postavljenja novog staratelja. Ukoliko štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.
Saglasnost staratelju ili privremenom staratelju za odraslo ili starije lice
Kada se i u kojim slučajevima postavlja privremeni staratelj odraslom ili starijem licu?
Punoletno lice se stavlja pod starateljstvo u slučajevima kada mu je oduzeta poslovna sposobnost, te s tim u vezi ono nije sposobno da se stara o sebi. Lišenje poslovne sposobnosti može biti delimično ili potpuno u zavisnosti od stanja samog lica, bolesti ili takve smetnje u psiho-fizičkom razvoju koje se ispoljavaju kao nesposobnost za normalno rasuđivanje. Staratelj se dodeljuje licima u slučaju potpunog lišenja poslovne sposobnosti. Štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. Dužnosti staratelja ogledaju se u radnjama koje je dužan da preduzme kako bi se što pre otklonili razlozi zbog kojih je štićenik lišen poslovne sposobnosti, kako bi se u što skorijem roku osposobio za samostalni život. Staratelj je prvenstveno dužan da se stara o njegovom zdravlju.
Organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja štićeniku,odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti prava ili interesa tih lica.
Organ starateljstva postavlja privremenog staratelja:
- licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomoćnika,
- nepoznatom sopstveniku imovine,
- licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnika, odnosno
- licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj),
- stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije,
- licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog,
- drugom licu kada je to predviđeno zakonom.
Odlukom o postavljenju privremenog staratelja određuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koji on može preduzeti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
- Više informacija o postupku Saglasnost privremenom staratelju za odraslo ili starije lice možete pogledatiovde.
Ko može biti staratelj?
Za staratelja se postavlja osoba za koju centar za socijalni rad proceni da ima osobine i sposobnosti potrebne za obavljanje te dužnosti i da je postavljanje baš te osobe u interesu štićenika. Uslov je da ta osoba pristane da bude staratelj. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.
- Više informacija o postupkuSaglasnost staratelju odraslog ili starijeg lica možete pogledatiovde;
Ko ne može biti staratelj?
Staratelj ne može biti lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, ili roditeljskog prava, lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika, kao ni lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove staratelja.
Koje su mi dužnosti kao staratelju?
Staratelj je, pre svega, dužan da se savesno stara o štićeniku. Staranje o štićeniku obuhvata staranje o ličnosti štićenika, zastupanje štićenika, pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika i upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.
Koje su mi dužnosti kao privremenom staratelju?
Zaštita i zastupanje prava i interesa u nekoj određenoj situaciji. Odlukom o postavljenju privremenog staratelja određuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koji staratelj može preduzeti od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Naknada troškova i nagrada staratelju ili privremenom staratelju odraslog ili starijeg lica
Da li imam pravo na naknadu troškova i nagradu kao staratelj ili privremeni staratelj?
Da, staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih tokom starateljstva i na nagradu za svoj rad. I nagrada i naknada troškova isplaćuju se prvenstveno iz štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava njegovo izdržavanje. Privremeni staratelj ima pravo na nagradu.
- Više informacija o postupku Naknada troškova staratelju odraslog ili starijeg lica možete pogledatiovde;
- Više informacija o postupkuNagrada staratelju odraslog ili starijeg lica možete pogledatiovde;
- Više informacija o postupku Naknada troškova privremenom staratelju odraslog ili starijeg lica možete pogledatiovde;
- Više informacija o postupkuNagrada privremenom staratelju odraslog ili starijeg lica možete pogledatiovde.