euprava.gov.rs

Došli ste na ideju da pokrenete svoj biznis? Prvo je potrebno da razradite svoju ideju i da se dobro informišete o stanju na tržištu. U tome vam mogu pomoći podaci, analize, generalno istraživanje na internetu o potrebama za uslugama ili proizvodima koje možete pružati i proizvoditi. Pored toga, možete se osloniti i na svoje kontakte i pitati prijatelje i poznanike da li mogu da vam pomognu da što bolje razumete tržište i kako da napravite firmu koja može da proizvede nešto što drugi žele da kupe.

Analizirajte i finansijski aspekt svog poslovanja i pronađite mogućnosti za dodatno finansiranje. Korisno je da se informišete o svim dostupnim vidovima finansijske i nefinansijske podrške.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Postoji mogućnost finansijske podrške, koja zavisno od vaše situacije i potreba može biti u obliku subvencija za zapošljavanje, poreskih olakšica, ili povoljnih kredita.

· Subvencije za samozapošljavanje Nacionalne službe za zapošljavanje dodeljuju senezaposlenom licu u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 250 hiljada dinara. U slučaju samozapošljavanja nezaposlenih osoba sa invaliditetom iznos je 270 hiljada dinara. Subvencije se dodeljuju radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.

· Poslodavci koji žele da zaposle nove radnike ali i preduzetnici koji tek planiraju da pokrenu posao mogu da dobiju značajne poreske olakšice.

· Postoji mogućnost da konkurišete i za povoljne krediteFonda za razvoj Republike Srbije. Iako većina kredita podrazumeva da ste već otpočeli poslovanje, može biti korisno da od početka znate na koje sve mogućnosti možete da računate. Na raspolaganju su:

· Start-up krediti za koje mogu konkurisati oni koji žele da pokrenu sopstveni posao ili postojeći preduzetnici, mikro i mala privredna društva osnovana u godini koja prethodi godini podnošenja zahteva. Ulaganja koja se mogu finansirati u okviru ovog programa obuhvataju: dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, poslovnog ili proizvodnog prostora, kupovinu opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina), kao i trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja;

· Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja namenjen novoosnovanim preduzetnicima, poljoprivrednim gazdinstvima, mikro i malim privrednim društvima starosti do dve godine, kao i svima koji su zainteresovani za otpočinjanje sopstvenog biznisa i razvoj poslovanja;

· Kredit za nabavku opreme, mašina, postrojenja, zatim izgradnju ili kupovinu proizvodnog ili poslovnog prostora (investicioni krediti);

· Kratkoročni kredit za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti domaće privrede (kratkoročni krediti);

Drugi krediti i podrška dostupni su i mogu se pratiti na veb prezentacijama Fonda za razvoj iRazvojne agencije Srbije.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Da, kako biste razumeli šta je sve potrebno da otpočnete poslovanje, možete se prijaviti nabesplatne obuke kod svog savetnika za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Na dvodnevnoj obuciPut do uspešnog preduzetnika možete dobiti informacije o pokretanju biznisa i pripremi biznis plana.Nezaposleni koji nakon uspešno završene dvodnevne obuke odluče da realizuju svoju poslovnu ideju, mogu da konkurišu zasubvenciju za samozapošljavanje.

Akreditovane regionalne razvojne agencije realizujustandardizovani set usluga koji je namenjen potencijalnim i postojećim preduzećima i preduzetnicima i potpuno je besplatan. Ovaj set usluga čini pet grupa usluga: informacije, obuke, savetodavne usluge, mentoring i promocije.

Osim toga, dostupne su brojne obuke za otpočinjanje poslovanja koje organizuju različita udruženja, organizacije i pojedinci. Ove obuke i događaje možete pronaći lako pretragom na internetu ili kontaktiranjem udruženja koja podstiču preduzetništvo. Čak i kada niste potpuno sigurni da želite da otpočnete svoj biznis, ove obuke ili informativne sesije su korisne da možete razumeti šta vam sve može biti potrebno i da čujete kako drugi vide Vašu ideju.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Minimalni mesečni izdaci za poreze i doprinose zavise od oblika poslovanja za koji se odlučite. Najčešći oblik poslovanja u Srbiji je preduzetnik – paušalac. Okvirnu visinu poreza i doprinosa na mesečnom nivou za preduzetnike paušalce možete obračunati na internetu korišćenjem kalkulatora paušalnog poreza i doprinosa. Za druge oblike poslovanja, visina poreza i doprinosa može značajno da varira, te je preporučljivo angažovati pravnog savetnika ili računovodstvenu agenciju.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Ne, nije obavezno, ali prethodno izrađen biznis plan može biti jedan od uslova za dobijanje nekih vidova finansijske i nefinansijske podrške. Izrada biznis plana podrazumeva da isplanirate formu osnivanja firme, plan prodaje i proizvodnje, ciljne klijente i sve druge pojedinosti koje je potrebno utvrditi i planirati da bi vaš biznis uspeo. Na taj način možete da pokažete potencijalnim finansijerima da vaša biznis ideja može biti uspešna. Da saznate više o tome šta je biznis plan i kako da ga napišete, pogledajte video.

Obrazac biznis plana u vidu radne sveske dostupan je i na veb prezentaciji Razvojne agencije Srbije: obrazac biznis plana za fizička lica dostupan je ovde, a obrazac biznis plana za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike dostupan je ovde.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Oblik poslovanja odabirate u zavisnosti od svojih ciljeva i potreba. Možete odlučiti da se registrujete kao preduzetnik, privredno društvo, zadruga, ili ustanova.

U Agenciji za privredne registre se registruju preduzetnici, privredna društva (što podrazumeva društva sa ograničenom odgovornošću, ortačka društva, komanditna društva), akcionarska društva, ogranci stranih privrednih društava, predstavništva stranih privrednih društava, zadruge i zadružni savezi.

Preduzetnik je najzastupljeniji oblik privrednog subjekta. Preduzetnik nema status pravnog lica, preduzetnik je fizičko lice koje se registruje u Agenciji za privredne registre za obavljanje određene delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Sve potrebne informacije za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću su dostupne na veb prezentaciji Agencije za privredne registre.

Društvo s ograničenom odgovornošću ima status pravnog lica i predstavlja društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva. Članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva, već je društvo odgovorno isključivo svojom imovinom.

Sve potrebne informacije za registraciju društva sa ograničenom odgovornošću su dostupne na stranici Agencije za privredne registre.

Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva. Ima status pravnog lica. Sve potrebne informacije za registraciju akcionarskog društva su dostupne na stranici Agencije za privredne registre.

Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ima status pravnog lica. Sve potrebne informacije za registraciju ortačkog društva su dostupne na stranici Agencije za privredne registre.

Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Ima status pravnog lica. Sve potrebne informacije za registraciju komanditnog društva su dostupne na stranici Agencije za privredne registre.

Ustanove su specifični oblik organizovanja delatnosti i mogu biti privatne ili javne ali najčešće imaju javnu funkciju. Ustanove se registruju u nadležnim sudovima osim zdravstvenih koje se registruju u Agenciji za privredne registre.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Registracija preduzetnika je jeftinija i brža, niže su takse, kao i propisane kazne za učinjeni prekršaj. Preduzetnik može da plaća poreze i doprinose paušalno (prema unapred utvrđenom iznosu), a može i da se opredeli za isplatu lične zarade. Ipak, ova forma ima i svoje nedostatke, a to je da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom imovinom. To znači da ukoliko ne možete da izmirite svoje obaveze i dugovanja kao preduzetnik, moguće je da se dug namiri i iz vaše lične imovine.

Ukoliko se odlučite da osnujete privredno društvo potrebno je znati da je moguće da se registrujete kao ortačko, komanditno, akcionarsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.), koje je i daleko najzastupljenija forma. Iako poslovanje u formi d.o.o. omogućava fleksibilnost upravljanja i promene članova i smanjenu odgovornost budući da član odgovara samo do visine svog uloga, osnivanje d.o.o. je skuplje, veći su troškovi poslovanja, porezi i takse, i postoji obaveza vođenja dvojnog knjigovodstva. Društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o.) predstavlja najzastupljeniji izbor privrednika.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Preduzetnik „paušalac“ je najčešći tip preduzetnika kada se započinje poslovanje.Namenjen je onima koji nisu u mogućnosti da vode poslovne knjige, pa Poreska uprava, po utvrđenim kriterijumima, paušalno određuje iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti koji treba platiti. Rešenjem Poreske uprave određuje se fiksan iznos poreza i doprinosa koji se plaća bez obzira na poslovanje (svakog meseca se mora platiti nezavisno od toga da li se ostvaruje prihod ili ne). Visinu poreza i doprinosa možete orijentaciono izračunati koristeći kalkulator .

Osnovni uslovi koje morate ispuniti da biste bili „paušalac“ su da vam je promet, odnosno zbir iznosa svih faktura koje ste izdaliu jednoj godini manji od šest miliona dinara, i da ispunite kriterijume samostalnosti na godišnjem nivou. U obavezi ste da elektronski ili u papiru na obrascu vodite KPO - Poslovnu knjigu o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Kao preduzetnik, možete se opredeliti da vodite poslovne knjige i poslujete u režimu samooporezivanja. U tom slučaju preduzetnik ima obavezu da sam obračunava porez na prihode koje je ostvario, što prikazuje i kroz poreske prijave. U ovom slučaju, plaćaju se socijalni doprinosi (zdravstveno, penziono i osiguranje za slučaj nezaposlenosti) po ukupnoj stopi od 36,55%, a na sve što zaradi, preduzetnik plaća i porez na prihod od samostalne delatnosti od 10%. Samooporezivanje može biti povoljna opcija za one preduzetnike kojima je tokom godine poslovanje konstantno (ne uvećava se), ali je nepovoljan za preduzetnike koji usled dobrog poslovanja beleže uvećanu dobit, jer je nivo obaveza koje moraju da plate na dobit veoma visok.

Kao preduzetnik se možete odlučiti i za sistem isplate lične zarade.To znači da možete da sami odredite visinu svoje plate (lične zarade) i da na taj iznos plaćate poreze i doprinose na zaradu i porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 % (prema osnovici koja je utvrđena bilansom uspeha). Ovaj režim znači da sezonski možete da prilagodite svoju platu i da je smanjite kada imate manje posla odnosno da je povećate kada ga ima više. Ipak, visoke stope doprinosa mogu biti obeshrabrujuće da se odlučite za ovaj tip poslovanja.

Sve potrebne informacije za registraciju preduzetnika su dostupne na stranici Agencije za privredne registre.

Poslednja izmena 5.2.2020.

Privredno društvo (d.o.o., a.d., k.d., i o.d.) se u Srbiji može registrovati isključivo elektronskim putem.

Preduslov zaelektronsku registraciju je posedovanje kvalifikovanog elektronsog sertifikata za digitalni potpis koji je izdat od strane sertifikacionog tela akreditovanog u Srbiji. Ostali oblicimogu se registrovati i u papirnoj proceduri (preduzetnik, zadruga, predstavništvo i ogranak stranog privrednog društva). Ustanove koje seregistruju u sudovima se registruju isključivo u papirnoj proceduri.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Za većinu tipičnih poslovnih subjekata je dovoljna formalna registracija u Agenciji za privredne registre. Ipak, za neke delatnostije potrebno imati posebnu licencu ili dozvolu pre registracije, ili je potrebno izvršiti određenu dodatnu registraciju u još nekom organu nakon registracije.

U nastavku je spisak nekih delatnosti za koje je potrebna posebna dozvola, licenca ili odobrenje. Spisak nije iscrpan, i zato je potrebno da pre otvaranja firme proverite da li je za obavljanje te delatnosti potrebno da posedujete određene kvalifikacije ili dozvole.

Dozvolu za rad agenciji za zapošljavanje (šifra 78.10) izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Uslov za dobijanje dozvole je da je u agenciji zaposleno najmanje jedno lice sa visokom stručnom spremom i položenim ispitom za rad u zapošljavanju, kao i da su ispunjeni odgovarajući prostorno-tehnički uslovi. Nakon dobijene dozvole za rad, agencija može obavljati poslove zapošljavanja. Za više informacija o polaganju ispita za rad u zapošljavanju i otvaranje agencije za zapošljavanje, potrebno je konsultovati se na veb prezentaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Dozvolu za rad agenciji za privremeno zapošljavanje (šifre 78.20, 78.30) izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Delatnost u oblasti privatnog obezbeđenja, usluga sistema obezbeđenja i istražne delatnosti (šifre 80.10, 80.20 i 80.30) uslovljena je pribavljanjem rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova kojim se preduzetniku dozvoljava obavljanje delatnosti pre registracije firme. Potrebno je pribaviti i dozvolu za obuke za vršenje poslova privatnog obezbeđenja. Za više informacija o pribavljanju neophodnih odobrenja, potrebno je konsultovati veb prezentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Za delatnosti u oblasti proizvodnje oružja i municije i posredovanje u prometu oružja i municije brokeringom (šifre 25.40 i 47.78) potrebno je, ili registrovati privredni subjekat pre dobijanja odobrenja pod drugom šifrom delatnosti, ili ne navoditi u poslovnom imenu da se radi o prometu oružjem, te po dobijanju dozvole od Ministarstva unutrašnjih poslova izvršiti promenu delatnosti u skladu sa dozvolom. Za više informacija o pribavljanju neophodnih odobrenja, potrebno je konsultovati veb prezentaciju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Za delatnost u oblasti socijalne zaštite bez smeštaja za stara lica i lica s posebnim potrebama – Pomoć u kući (šifra 88.10), potrebno je da pre registracije pribavite potvrdu nadležne jedinice lokalne samouprave koja potvrđuje da ispunjavate uslove za pružanje usluga socijalne zaštite. Za više informacija, morate se obratiti nadležnoj jedinici lokalne samouprave.

Za obavljanje taksi prevoza potrebno je odobrenje jedinice lokalne samouprave za obavljanje auto-taksi prevoza putnika. Za više informacija, savetuje se da se obratite nadležnoj jedinici lokalne samouprave.

Za obavljanje komunalnih delatnosti, uklanjanje otpadnih voda, prečišćavanje vode, upravljanje otpadom, prevoz posmrtnih ostataka, drumski prevoz tereta, održavanje puteva, uslužne delatnosti u kopnenom saobraćaju, delatnost pijaca, parking servisa, i slične delatnosti od javnog značaja potrebno je imati prethodno zaključeni ugovor o poveravanju obavljanja poslova komunalne delatnosti preduzetniku od strane nadležne jedinice lokalne samouprave.

Kod delatnosti zastupnika i posrednika u osiguranju (šifra 66.22) potrebna je prethodna dozvola Narodne banke Srbije za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju. Za više informacija o potrebnim uslovima i proceduri pribavljanja ovih dozvola, posetite veb prezentaciju Narodne banke Srbije.

Da biste se registrovali kao stečajni upravnik, potrebno je prethodno pribaviti licencu za obavljanje poslova stečajnog upravnika koju izdaje Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Za više informacija o načinu i proceduri pribavljanja ove licence, posetite veb prezentaciju Agencije z a licenciranje stečajnih upravnika .

Za delatnosti koje se odnose na socijalnu zaštitu bez smeštaja – psihološko savetovalište, potrebna je prethodna potvrda o ispunjenosti propisanih uslova koju izdaje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja.

Za delatnosti koje se odnose na medicinsku i stomatološku praksu, zdravstvenu zaštitu, trgovinu na malo farmaceutskim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama – apotekama (Šifre: 86.21, 86.22, 86.23, 86.90, 47.73), potrebno je prethodno rešenje Ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za obavljanje određenih poslova zdravstvene delatnosti. Za delatnosti trgovina na malo medicinskim i ortopedskim pomagalima u specijalizovanim prodavnicama i ostala trgovina na malo novim proizvodima u specijalizovanim prodavnicama - samo za delatnost optičara (šifre 47.74, 47.78), potrebno je rešenje Ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za obavljanje prometa na malo medicinskih sredstava u specijalizovanoj prodavnici. Za više informacija, posetite veb prezentaciju Ministarstva zdravlja.

Za proizvodnju farmaceutskih preparata (šifra 21.20), potreban je prethodni dokument kojim se potvrđuje ispunjenost uslova za proizvodnju medicinskog sredstva.

Za rad ustanova za stara lica i lica s posebnim potrebama (dom za stare), potrebno je rešenje ministra nadležnog za oblast rada, zapošljavanja i socijalne politike o ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti doma za stare u formi preduzetnika. Ovo je potrebno samo ako želite da otvorite dom za stare kao preduzetnik.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Ne. Prilikom osnivanja preduzetničke radnje ne postoji obaveza uplaćivanja osnivačkog uloga, a prilikom osnivanja društva jedino je obavezno navesti u osnivačkom aktu koliki će biti upisani ulog (novčani ili nenovčani) koji se može uplatiti nakon osnivanja u roku koji se odredi u osnivačkom aktu. Više informacija je dostupno na veb prezentaciji Agencije za privredne registre.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Poslovno ime ili naziv ne sme da bude sličan nazivu drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja. Isto tako,naziv privrednog društva ne sme biti sličan nazivu već registrovanog privrednog društva Proveru naziva možete izvršiti naveb prezentaciji Agencije za privredne registre. Pogledajte i video uputstvo za registraciju poslovnog imena i rezervaciju naziva u Agenciji za privredne registre.

Poslednja izmena 22.01.2020.

U registracionoj prijavi je potrebno da se navede pretežna delatnost. To je delatnost kojom će se privredni subjekat primarno baviti, ali ne mora da bude jedina. Ovde možete pogledati spisak delatnosti i njihove opise.

Za određene delatnosti je potrebno ispuniti prethodne uslove, dobiti određena odobrenja i licence. Preduzetnik može obavljati i neke druge delatnosti pored one koja je primarna. Ako je za te druge delatnosti potrebno pribaviti prethodno odobrenje ili saglasnost, preduzetnik će morati da ih pribavi.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Registracija preduzetnika se obavlja podnošenjem registracione prijave:

• Elektronski, na veb prezentaciji Agencije za privredne registre. Za elektronsku registraciju neophodan je digitalni potpis. Elektronska registracija ima niz prednosti u odnosu na tradicionalni način registracije, između ostalog, cena registracije je niža ukoliko se vrši elektronskim putem;
• Lično, u sedištu Agencije za privredne registre u Brankovoj 25 u Beogradu, ili u jednoj od 13 filijala Agencije ili određenim opštinskim kancelarijama (više informacija ovde);
• Poštom, slanjem dokumentacije na adresu: Agencija za privredne registre, Brankova 25, 11000 Beograd, Srbija.

Više informacija ovde.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Registracija društva sa ograničenom odgovornošću se obavlja podnošenjem registracione prijave:

• IsključivoElektronski, preko Agencije za privredne registre. Za elektronsko podnošenje prijave neophodan vam je digitalni potpis, i to za svako lice koje je osnivač. Elektronska registracija ima niz prednosti, između ostalog, cena registracije je niža ukoliko se vrši elektronskim putem;

Više informacija ovde.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Pre registracije, potrebno je da akcionari pripreme osnivački akt i overe svoje potpise na njemu kod organa koji je nadležan za overu. (Spisak svih javnih beležnika dostupan je na veb prezentaciji Ministarstva pravde, a tamo gde javni beležnik nije imenovan moguće je overu izvršiti u sudu.) Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju i prvi statut društva.

Prilikom osnivanja akcionarskog društva, osnivač/i u zavisnosti od svojih potreba odlučuju da li će upravljanje društvom biti jednodomno ili dvodomno, dok upisane akcije koje se u skladu sa osnivačkim aktom uplaćuju u novcu pre registracije na privremeni račun kod poslovne banke u Republici Srbiji. Pre registracije društva akcionari koji osnivaju društvo dužni su da uplate, odnosno unesu uloge koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog kapitala, pri čemu uplaćeni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala koji iznosi 3.000.000,00 dinara.

Akcionarsko društvo se za sada ne može registrovati elektronski. Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre možete pogledati spisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanje akcionarskog društva.

Korisno je znati da Agencija za privredne registre ne vodi registar akcionara, već je vođenje jedinstvene evidencije akcionara u nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Pre registracije, potrebno je da ortaci pripreme ugovor o osnivanju i overe svoje potpise na njemu kod organa koji je nadležan za overu. (Spisak svih javnih beležnika dostupan je na veb prezentaciji Ministarstva pravde, a tamo gde javni beležnik nije imenovan moguće je overu izvršiti u sudu.)

Ortačko društvo se može registrovati isključivo elektronski. Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre možete pogledati spisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanje ortačkog društva.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Pre registracije, potrebno je da članovi komanditnog društva pripreme ugovor o osnivanju i overe svoje potpise na njemu kod organa koji je nadležan za overu. (Spisak svih javnih beležnika dostupan je na veb prezentaciji Ministarstva pravde, a tamo gde javni beležnik nije imenovan moguće je overu izvršiti u sudu.)

Komanditno društvo se može registrovati isključivoelektronski. Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre se može videti spisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanjekomanditnog društva.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Zdravstvene ustanove se registruju u Registru zdravstvenih ustanova koji vodi APR.

Pre registracije potrebno je da se osnivač ili osnivači zdravstvene ustanove sačine akt o osnivanju. Potpisi osnivača zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, na osnivačkom aktu, overavaju se u skladu sa zakonom – kod notara, a ako nema notara kod nadležnog državnog organa.

Na organe zdravstvene ustanove u privatnoj svojini, statusne promene, promenu pravne forme i prestanak postojanja, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava.

Pored navedenog potrebno je da pre registracije pribave i Rešenje nadležnog ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti – zdravstvena ustanova može obavljati samo zdravstvenu delatnost koja je utvrđena rešenjem ministarstva o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti.

Za zdravstvene ustanove rešenje donosi zdravstveni inspektor, a za apotekarske ustanove zdravstveni inspektor do utvrđivanja dovoljnog broja farmaceutskih inspektora, a najduže dve godine od dana stupanja na snagu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kada će ova nadležnost za apotekarske ustanove preći na farmaceutske inspektore.

Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre se može videtispisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanje akcionarskog društva.

Ostale ustanove se registruju uprivrednim sudovima u Srbiji.*Pre predaje prijave za upis u sudski registar potrebno je da se raspitate da li je za osnivanje ustanove u toj delatnosti potrebno da prethodno pribavite dozvolu, rešenje o ispunjenosti uslova, ili saglasnost nadležnog ministarstva. Više informacijaovde.

Potrebna dokumentacija za registraciju ustanove je:

1. Registarska prijava za sud, prilozi 1, 2, 3, 4 i 7. i obrazac oglasa u dva primerka, koji se mogu preuzeti sa veb prezentacije Privrednog suda Beograd -Obrasci za registar. Za druge sudove, potrebno je da pronađete obrasce na veb prezentaciji suda koji je nadležan za teritoriju na kojoj osnivate ustanovu. Obrazac prijave i priloge popunjava podnosilac prijave i potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje

2. Osnivački akt (Odluka o osnivanju ili Ugovor o osnivanju ako je više osnivača) koji je overen kod javnog beležnika

3. Statut

4. Dokaz o sedištu: ugovor o zakupu ili izvod iz lista nepokretnosti (fotokopija koju nije potrebno overavati)

5. Potvrda banke o uplaćenom osnivačkom ulogu koji se uplaćuje na privremeni račun u banci ukoliko se radi o novčanom osnivačkom ulogu, odnosno specifikacija imovine (pokretne i nepokretne) i prava sa procenom vrednosti od strane osnivača koja je sastavni deo osnivačkog akta ukoliko se radi o nenovčanom osnivačkom ulogu. Potrebno je dostaviti i dokaz o stvarnim pravima na nepokretnosti ako one predstavljaju osnivački ulog

6. Fotokopija lične karte za osnivača ako je osnivač fizičko lice, a izvod iz registra privrednih subjekata ako je osnivač pravno lice

7. Overeni potpis lica za zastupanje – OP obrazac

8. Fotokopija lične karte lica za zastupanje

9. Rešenje nadležnog ministarstva u originalu ili overenoj kopiji ukoliko je u skladu sa posebnim zakonom propisana prethodna saglasnost za obavljanje delatnosti za koju se ustanova osniva

10. Dokaz o uplati troškova oglasa, uz napomenu da se naknada za troškove oglasa na godišnjem nivou menja i nju određuje Službeni glasnik RS, te za 2020. godinu iznosi 5663 dinara. Sud po službenoj dužnosti objavljuje oglas po izdavanju rešenja o upisu.

Sva dokumenta dostavljaju se u originalu ili overenoj fotokopiji (overena od strane javnog beležnika ili nadležnog suda), osim ukoliko nije izričito napisano da je potrebno dostaviti fotokopiju.

Po dobijanja rešenja o upisu osnivača ustanove u sudski registar, u obavezi ste da samostalno predate prijavu Republičkom zavodu za statistiku za dobijanje matičnog broja (više informacijaovde) na propisanomobrascu, i Poreskoj upravi za dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB).

*Od 11. oktobra 2020.registracija zdravstvenih ustanova će se vršiti u Agenciji za privredne registre putem jednošalterskog sistema registracije, te zdravstvene ustanove neće biti u obavezi da same pribavljaju matični broj i PIB već će ih dobiti uz rešenje o upisu u Registar zdravstvenih ustanova.

Poslednja izmena 22.12.2021.

Prvi korak je da sazovete skupštinu zadrugara i dogovorite odredbe ugovora o osnivanju i zadružna pravila, o čemu je potrebno da sačinite zapisnik. Zatim, potrebno je da overite potpise svih zadrugara na Ugovoru o osnivanju kod organa nadležnog za overu potpisa (kod mesno nadležnog javnog beležnika ili u mesno nadležnom sudu ako javni beležnik nije izabran za tu teritoriju). Nakon toga, potrebno je da sa registracionu prijavu zajedno sa potrebnom dokumentacijom priložite u sedištu ili nekoj od filijala Agencije za privredne registre.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Ogranak stranog privrednog društva je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to društvo obavlja delatnost u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. Ogranak stranog privrednog društva ima pretežnu delatnost za koju se registruje, a može obavljati sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene odlukom o obrazovanju ogranka. Ogranak stranog privrednog društva nema svojstvo pravnog lica, ali u poreskom smisli ima status rezidenta.

Ogranak stranog privrednog društva se za sada ne može registrovati elektronski. Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre se nalazi spisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanje ogranka stranog privrednog društva.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Predstavništvo stranog privrednog društva je njegov izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla tog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica i može zaključivati samo pravne poslove u vezi sa svojim tekućim poslovanjem. Strano privredno društvo odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u poslovanju njegovog predstavništva.

Predstavništvo stranog privrednog društva se za sada ne može registrovati elektronski. Na veb prezentaciji Agencije za privredne registre se nalazi spisak dokumentacije koja je potrebna za osnivanje predstavništva stranog privrednog društva.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Da biste mogli da se elektronski registrujete kao preduzetnik ili osnujete d.o.o, potreban vam je potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom. Potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom je elektronska zamena rukom pisanog potpisa kojom se identifikuje potpisnik i garantuje integritet podataka. Potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom je skup podataka u elektronskom obliku, to nije digitalna slika svojeručnog potpisa.

Kako biste mogli da kreirate potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, morate posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat (KES), kojim možete pristupati elektronskim uslugama i potpisivati elektronske dokumente. Kvalifikovane elektronske sertifikate izdaju sertifikaciona tela.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdaje kvalifikovani elektronski sertifikat sa digitalnim potpisom na čipovanim ličnim kartama. Kako biste ga pribavili potrebno je da lično odete u najbližu ispostavu MUP-a i podnesete zahtev. MUP ne naplaćuje izdavanje KES-a. Više informacija dostupno je na veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Postoje i druga (komercijalna) sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane elektronske sertifikate, ali se oni naplaćuju.

Kvalifikovani elektronski sertifikat možete koristiti da biste elektronski potpisivali dokumenta i kako biste osnovali firmu elektronski. Može vam biti vrlo koristan (u nekim slučajevima i neophodan) u poslovanju, a pre svega je potreban za:

· Predaju završnih finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre.

· Evidentiranje stvarnog vlasnika u roku od 15 dana od dana osnivanja firme.

· Prijavu radnika u CROSO.

· Uvid u stanje poreskog duga u Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji.

· Izdavanje dozvola za gradnju.

Poslednja izmena 24.01.2020.

Uspostavljanjem „jednošalterskog sistema registracije“ (engl. One-stop-shop), između Agencije za privredne registre (APR), Poreske uprave i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), omogućeno je da se zajedno sa rešenjem o osnivanju, koje donosi Agencija za privredne registre, dobija istovremeno registarski/matični broj iz Republičkog zavoda za statistiku iporeski identifikacioni broj (PIB), koji dodeljuje Poreska uprava.

Takođe, podnošenjem jedinstvene registracione prijave osnivanja privrednog subjekta u APR-u ujednose može podneti i evidenciona prijava prijava za PDV Poreskoj upravi kako za društva tako i zapreduzetnike kao i prijavapreduzetnika na paušalno, oporezivanje ili isplatu lične zarade.

Najzad, putem jednošalterskog sistema registracije preko APR vrši se i prijava na obavezno socijalno osiguranje Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja za preduzetnika ili za osnivača koji je ujedno i registrovani zastupnik privrednog društva.

Poslednja izmena 30.05.2024.

PIB je akronim, odnosno, skraćeni naziv za poreski identifikacioni broj. PIB se dodeljuje svakom privrednomsubjektuprilikom registracije i ostaje nepromenjen tokom njenog postojanja i poslovanja. PIB je, na primer, i obavezan element računa, naročito važan za subjekte koji su u sistemu PDV-a.

Kada podnesete zahtev za registraciju u Agenciji za privredne registre, ujedno se Poreska uprava elektronski obaveštava da je potrebno da izda potvrdu o PIB-u. Poreska uprava brzo generiše broj i šalje informaciju Agenciji za privredne registre tako da se potvrda o PIB-u najčešće dobija zajedno sa rešenjem o registraciji firme.

PIB je javno dostupan podatak i sadržan je u registru privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre.

Novoregistrovane ustanove moraju posebno podneti zahtev Poreskoj upravi za dobijanje PIB-a.

Poslednja izmena 30.05.2024.

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako Zakonom o PDV nije drukčije propisano.

PDV podrazumeva da se u svakoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa obračunava i plaća porez na onaj deo vrednosti koji je dodat u toj fazi.

Poreska stopa PDV može biti opšta, koja iznosi 20% i posebna, koja iznosi 10%.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Evidentiranje PDV obveznika vrši se podnošenjem evidencione prijave Poreskoj upravi u elektronskom obliku, i to:

1. Preko portala Poreske uprave ePorezi, popunjavanjem elektronske forme, na Obrascu EPPDV – Prijava za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost;

2. Prilikom registracije privrednog subjekta kod Agencije za privredne registre (APR), podnošenjem evidencione prijave Poreskoj upravi, preko APR, na Obrascu JRPPS – Jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i registracije u jedinstveni registar poreskih obveznika koji je propisan pravilnikom kojim se uređuje dodela poreskog identigikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju registraciju nadležan APR.

Sve neophodne informacije o pristupu portalu Poreske uprave ePorezi dostupne su na adresi:http://www.purs.gov.rs/e-porezi/portal.html.

Korisničko uputstvo za podnošenje evidencione prijave obveznika PDV i zahteva za brisanje iz registra obveznika PDV u elektronskom obliku preko portala ePorezi Poreske uprave može se pronaćina veb prezentaciji Poreske uprave.

Obrazac Prijave za evidentiranje obveznika poreza na dodatu vrednost EPPDV može se preuzeti sa veb prezentacije Poreske uprave na adresi:http://www.purs.gov.rs//pravna-lica/pdv/obrasci.html

Poslednja izmena 30.09.2020.

Matični broj(skraćeno MB), predstavlja statistički jedinstveni broj koji se dodeljuje svakom privrednom subjektu i pravnom licu. Sastoji se od 8 cifara i jedinstven je, za svakog subjekta različit, i ne može da se menja.

Kada podnesete zahtev za registraciju u Agenciji za privredne registre, ujedno se Republički zavod za statistiku elektronski obaveštava da je potrebno da izda matični broj. Matični broj se zatim generiše i šalje se informacija Agenciji za privredne registre, tako da će se matični broj uvek naći na Vašem rešenju o registraciji i u javnom registru privrednih subjekata.

Ustanove moraju podneti zahtev Republičkom zavodu za statistiku radi dobijanja matičnog broja.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Evidencija stvarnih vlasnika je javna baza podataka o fizičkim licima koja su krajnji vlasnici pravnih lica.

Stvarni vlasnici se evidentiraju isključivo elektronskim putem, na veb prezentaciji Agencije za privredne registre u roku od 15 dana od dana registracije i postupak se sprovodi bez naknade. Preduzetnici ne moraju da se evidentiraju jer se podrazumeva da su oni stvarni vlasnici.

Postojanje ovakve evidencije i javno objavljivanje identiteta stvarnog vlasnika je mera kojom se sprečava poreska evazija, korupcija, pranje novca i finansiranje terorizma.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Nakon registracije firme, potrebno je da otvorite poslovni račun u banci. Spisak banaka koje posluju u Srbiji dostupan je na veb prezentaciji Narodne banke Srbije. Za otvaranje računa će najčešće će biti potrebno da priložite rešenje o registraciji, potvrdu o PIB-u, OP obrazac overen kod javnog beležnika (što zavisi od banke do banke), karton deponovanih potpisa i potpisan ugovor. Ipak, savetujemo vam da se pre odlaska u odabranu banku radi otvaranja računa dobro informišete o neophodnoj dokumentaciji na veb prezentaciji banke, kako biste bili sigurni da imate svu potrebnu dokumentaciju.

Za otvaranje računa u banci privredna društva i preduzetnici ne moraju imati pečat. U slučaju da se od preduzetnika ili privrednog društva zahteva pečat kao neophodan uslov za otvaranje računa u banci, zahtev treba prijaviti Kontakt centru Vlade Republike Srbije ili Kontakt centru Narodne banke Srbije.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Ne, pečat nije obavezan za poslovanje preduzetnika i privrednih društava. Bez pečata možete podneti poresku prijavu, otvoriti račun u banci bez pečata, preuzimati poštu i drugo. Nijedna institucija ne sme da Vam uskrati uslugu zato što nemate pečat.

U slučaju da se od preduzetnika ili privrednog društva zahteva pečat kao neophodan uslov za otvaranje računa u banci, zahtev treba prijaviti Kontakt centru Vlade Republike Srbije.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Nakon što ste registrovali firmu, potrebno je da u roku od 15 dana predate poresku prijavu za porez na dobit (za privredna društva), odnosno poresku prijavu za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti (za preduzetnike koji vode poslovne knjige), kojom se utvrđuje akontacija poreza.

Od 01. januara 2020. godine, preduzetnik „paušalac“ koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti ne mora da podnosi poresku prijavu. Lice koje započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje podnosi isključivo u momentu registracije kod Agencije za privredne registre, koja će taj proslediti Poreskoj upravi u okviru jednošalterskog sistema registracije.

Preduzetnik „paušalac“ koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, a koji se ne registruje kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata (npr. advokati), podnosi poresku prijavu u roku od 15 dana od dana registracije. Lica koja se ne registruju kod organizacije koja vodi registar privrednih subjekata, zahtev za paušalno oporezivanje podnose Poreskoj upravi u roku od pet dana od dana registracije, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Poslednja izmena 30.05.2024.

Da, u Republici Srbiji postoji obaveza prijavljivanja godišnjeg poreza na dohodak građana.

Godišnji porez na dohodak građana prijavljuju i plaćaju fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Poreski obveznici godišnjeg poreza na dohodak su:

1) rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi;

2) nerezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike.

Poreska prijava godišnjeg poreza na dohodak građana (PPDG-2R) može se podneti elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi ili u papirnom obliku u organizacionim jedinicama Poreske uprave.

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana dužan je da za ostvareni dohodak u godini za koju se vrši utvrđivanje poreza podnese poresku prijavu sa tačnim podacima nadležnom poreskom organu po isteku te godine, a najkasnije do 15. maja naredne godine.

Sve neophodne informacije o pristupu portalu Poreske uprave ePorezi dostupne su na adresi:http://www.purs.gov.rs/e-porezi/portal.html.

Korisničko uputstvo za podnošenje poreske prijave godišnjeg poreza na dohodak građana može se pronaćiovde.

Obrazac poreske prijave PPDG-2R može se preuzeti sa veb prezentacije Poreske uprave na adresi:http://www.purs.gov.rs/fizicka-lica/poreske-prijave-i-obrasci.html.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Ne, nije neophodno da imate knjigovođu i većina malih preduzetnika ih nema. Međutim, ukoliko vam je potrebna pomoć oko administracije i možete da priuštite ovakvu uslugu, može biti korisno da imate knjigovođu.

Za one koji se opredele da vode poslovne knjige i u domenu su samooporezivanja, kao i za one koji su u sistemu dvojnog knjigovodstva, može biti korisno da angažuju knjigovođe.

Veće firme (privredna društva) se najčešće odlučuju za korišćenje knjigovodstvenih usluga.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Pravo na poresku olakšicu može ostvariti:

1) Poslodavac – pravno lice, preduzetnik, preduzetnik „paušalac“ ili preduzetnik poljoprivrednik) koji zapošljava nove radnike ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2020. godine;

2) Poslodavac – pravno lice koje je razvrstano u mikro ili malo pravno lice i preduzetnik, preduzetnik paušalac i preduzetnik poljoprivrednik koji zaposli najmanje dva lica ima pravo na povraćaj dela plaćenog poreza i doprinosa na zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2020. godine. Ako ispunjava sve uslove poslodavac ima pravo na povraćaj 75% od plaćenog poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za novozaposleno lice;

3) Novoosnovano privredno društvo, novoosnovani preduzetnik, odnosno novoosnovani preduzetnik poljoprivrednik koji je upisan u registar nadležnog organa, odnosno organizacije zaključno sa 31. decembrom 2020. godine ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zaradu osnivača, odnosno ličnu zaradu preduzetnika/preduzetnika poljoprivrednika;

4) Poslodavac – pravno ili fizičko lice, koji zasnuje radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem ima pravo na oslobođenje od plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza i doprinosa za PIO na teret zaposlenog i na teret poslodavca iz zarade isplaćene zaključno sa 31. decembrom 2022. godine;

5) Poslodavac - novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost registrovano zaključno sa 31. decembrom 2020. godine, ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na teret zaposlenog i na teret poslodavca obračunatih i obustavljenih iz zarada osnivača.

Više informacija o uslovima za ostvarivanje ovog prava možete videti ovde ili na portaluPoreske uprave .

Pravo na povraćaj poreza i doprinosa ostvaruje se podnošenjem zahteva na propisanom obrascu. (Izgled i sadržinu zahteva propisuje ministar nadležan za poslove finansija. Kako je ovo jedna od novih mera, izrada obrasca je u toku ali će stranica biti ažurirana kada obrazac bude objavljen.)

Pravo na poresko oslobođenje prikazuje se kroz poresku prijavu PPP-PD koja se podnosi isključivo elektronski preko portala Poreske uprave,ePorezi. Za podnošenje ove poreske prijave neophodno je da imate potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, a samu proceduru možete obaviti i korišćenjem internet kioska koji su vam na raspolaganju u svim ufilijalama Poreske uprave.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Lokalna komunalna taksa za isticanje firme, poznatija kao „firmarina“ plaća se za svaki istaknuti naziv na bilo kom mestu na poslovnom prostoru koji ukazuje da se tu obavlja delatnost. Ukoliko je sedište firme u jednoj opštini, a postoje ogranci ili poslovni prostor u drugim opštinama gde je takođe istaknut naziv firme, potrebno je da se prijavite za plaćanje ove takse svakoj jedinici lokalne samouprave. Putem portala lpa.gov.rs mogu se elektronski podneti prijave svim opštinama i gradovima, proveriti stanje dugovanja i elektronski uplatiti iznos takse. Nadležna poreska administracija će u skladu sa odlukom svoje jedinice lokalne samouprave utvrditi godišnju obavezu firmarine, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za to.

Firmarinu ne plaćaju mikro i mala pravna lica i preduzetnici koji imaju godišnji prihod ispod 50 miliona dinara, osim onih koji se bave bankarstvom, osiguranjem, naftom, duvanom, cementom, poštanskim, telefonskim i mobilnim uslugama, elektroprivredom, igrama na sreću, noćnim barovima i diskotekama.

Ukoliko niste sigurni da li ste obavezni da se prijavite za firmarinu, možete kontaktirati jedinicu lokalne samouprave u kojoj poslujete da proverite.

Poslednja izmena 20.01.2020.

U toku poslovanja zavisno od delatnosti kojom se bavi, privredni subjekt postaje obveznik jedne od sledećih naknadi za zaštitu životne sredine:

1) naknada za korišćenje ribarskog područja – samo ukoliko obavlja delatnost u ribarskom području;

2) naknada za korišćenje zaštićenog područja – samo ako obavlja delatnost u zaštićenom području;

3) naknada za sakupljanje, korišćenje i promet vrsta divlje flore, faune i gljiva;

4)naknad e za zagađivanje životne sredine:

a) naknada za emisije SO₂, NO₂, praškaste materije i proizvedeni ili odloženi otpad; -iz postrojenjazakoje se izdaje integrisana dozvola*, odnosno praškaste materije iz asfaltnih baza;Obveznik je dužan da dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količinama emisija SO₂, NO₂, praškastih materija i otpada u Nacionalni registar izvora zagađivanja do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.Više informacija je dostupno na portalu Agencije za zaštitu životne sredine. Prihod od naknade za zagađivanje životne sredine ide 60% u budžet Republike Srbije a 40% u budžet jedinice lokalne samouprave, na kojoj se aktivnost ob avlja;

b) naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač;

v) naknada za plastične polietilenske kese;

5)n aknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine,-poznatija kao eko taksa, plaća se jedinicama lokalne samouprave u kojima firma obavlja pretežnu delatnost, pod čime se podrazumeva delatnost registrovana u APR-u kao i delatnost od koje firma ostvaruje najviše prihoda. Prijava se podnosi putem portalalpa.gov.rs ili u pisanom obliku svim opštinama gde firma obavlja pretežnu delatnost. Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade najkasnije do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.

Visina godišnjeg iznosa naknade jednaka je u svim opštinama i zavisi od toga da li delatnost ima veliki, srednji ili mali uticaj na životnu sredinu, kao i od razvrstavanja privrednog subjekta (veliko, srednje, malo, mikro). Bliže informacije o visini iznosa naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koju ste u obavezi da platite možete videti uUredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada;

6)naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada;

7) naknada za ambalažu ili upakovan proizvod koji posle upotrebe postaje ambalažni otpad;

8) naknada za zagađivanje voda.koju plaćaju pravna lica, preduzetnici odnosno fizička lica mogu biti za:

a)neposredno zagađivanje voda i to: naknade za ispuštene količine prečišćene vode i naknade za zagađenje iznad GVE za pojedine parametre (HPK, BPK5,ukupan azot, ukupan fosfor i toksični metali). Obveznici su postrojenja za koja se izdajuvodnedozvole,integrisane dozvole, studijeprocene uticaja i dr., zatim ona postrojenja koja obavljanju komunalne delatnostii /iliispuštaju otpadne vode u sistem javne kanalizacije ili u septičke ili sabirne jame, u količini većoj od 30 metara kubnih (m³) dnevno, kao i pravna lica koja ispuštaju sanitarne i druge otpadne vode, a kojima voda nije isporučena putem objekata javnog snabdevanja vodom (vodovodom); Obveznik je dužan da dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine godišnji izveštaj o količinama emisija u Nacionalni registar izvora zagađivanja do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.Više informacija je dostupno na portalu Agencije za zaštitu životne sredine;

b) za posredno zagađivanje voda: pravna licakojaproizvodeili uvozemineralna đubriva, hemijska sredstva za zaštitu bilja i deterdžente na bazi fosfata i stavljaju ih u promet na tržište na području Republike Srbije.

Prihod od naknada za zagađivanje voda ide u budžet Republike Srbije.

Obveznici navedenih naknada, način utvrđivanja naknade kao i olakšice,određeni suZakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara koji propisuje čitav sistem naknada pa i za zaštitu životne sredine.

*Za koja postrojenja se izdaje integrisana dozvola?

Integrisana dozvola se izdaje za nova i postojeća postrojenja u kojima se obavljajuaktivnosti, određenog kapaciteta, kojemogu prouzrokovati emisije kojima se zagađuje vazduh, voda i zemljište, iz oblasti:

1. proizvodnje energije;

2. proizvodnje i prerade metala;

3. industrije minerala;

4. hemijske industrije;

5. upravljanja otpadom i

6. ostale aktivnosti (papirna, prehrambena industrija, kafilerije, farme za intenzivni uzgoj svinja i živine, upotreba organskih rastvarača).

Bliže informacije o vrtsama aktivnosti moćete naći nalinku. Operater (firma) podnosizahtev za integrisanu dozvoluna osnovu čl. 8 i 9.Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine iPravilnikao sadržini i izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

Više informacija o načinu podnošenja zahteva, neophodnoj dokumentaciji i propisanom izgledu integrisane dozvole možete pronaći na veb prezentaciji Ministarstva zaštite životne sredineu okviru sekcije „Dokumenti“, u fascikli „05 - Integrisane dozvole“.

Poslednja izmena 02.12.2020.

eSanduče je elektronsko poštansko sanduče koje se od maja 2020. godine dodeljuje svakom registrovanom korisnikuPortala eUprava kako bi organi javne uprave mogli da mu elektronski dostavljaju akta i obaveštenja. Elektronska dostava omogućava brzu, jednostavnu, pouzdanu i besplatnu dostavu rešenja, potvrda i drugih akata i obaveštenja od strane javne uprave u elektronskom obliku, kao i praćenje statusa poslatih akata u svakom momentu.

Korisnici Portala eUprava dobijaju imejl odnosno SMS obaveštenje o prispeću elektronskog dokumenta u eSanduče, nakon čega se dokument može preuzeti u bilo kom trenutku. Osim ove mogućnosti, korisniku Portala eUprava i organima javne uprave je dostupna i potvrda o dostavi koja sadrži podatke o statusu dostave, čime se unapređuje pravna sigurnost i otklanjaju moguće sumnje u pravosnažnost odluka.

Očekuje se da u narednom periodu eSanduče postane dominantan kanal za dostavu pisama i drugih obaveštenja građanima i privredi.

Poslednja izmena 24.12.2021.

Ako želite da se bavite trgovinom, postoje posebni uslovi koje morate ispuniti pre toga. Postoje opšti uslovi i oni važe za sve one koji se bave trgovinom i to su

 a) uslovi iz oblasti zdravstvene i opšte bezbednosti, tehnički zahtevi, uslovi koji se odnose na pakovanje (ambalažu), obeležavanje, zaštitu životne sredine i dr.

b) posedovanje isprava o proizvodnji, nabavci i prodaji robe sa odgovarajućim podacima, kao i da robu u prevozu prate odgovarajuće isprave,

 c) vođenje evidencije prometa robe na osnovu isprava za svako posebno prodajno mesto. Osim toga, potrebno je da objekat u kome obavljate poslovanje ispunjava minimalne tehničke uslove koji se odnose na prostor, uređaje i opremu.

Ako se bavite trgovinom cigareta, alkohola, hemikalija i slično, potrebno je da ispunite dodatne uslove koje je potrebno proveriti pre otpočinjanja poslovanja.

Poslove inspekcijskog nadzora ispunjenosti ovih uslova obavlja tržišna inspekcija.

Poslednja izmena 24.01.2020.

Prijava na obavezno socijalno osiguranje se vrši Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), i obuhvata penziono, zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Preduzetnik ne mora da podnosi prijavu CROSO. Za lica koja samostalno obavljaju preduzetničku delatnost prijava na obavezno socijalno osiguranje podnosi se automatski od strane Agencije za privredne registre kada se izvrši registracija.

Kada se radi o privrednom društvu, prijava na obavezno socijalno osiguranje u CROSO za osnivača, člana privrednog društva koji u njemu radi ili lica koja su istovremeno i osnivači po kapitalu i zakonski zastupnici (bez zasnivanja radnog odnosa), podnosi se automatski od strane Agencije za privredne registre pri registraciji, počev od 01. januara 2020. godine.

Prijava na obavezno socijalno osiguranje za osnivača ili člana privrednog društva koji zasniva radni odnos u privrednom društvu čiji je osnivač ili član podnosi se elektronski, u obavezi je da podnese prijavu CROSO elektronski preko portala www.croso.gov.rs. Da bi se izvršila prijava na obavezno socijalno osiguranje, potreban je potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom zakonskog zastupnika.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Kada preduzetnik ili privredno društvo želi da zaposli radnike, u obavezi je da pre prvog radnog dana tog radnika elektronski podnese prijavu u CROSO preko portala www.croso.gov.rs. Da bi se izvršila prijava radnika na obavezno socijalno osiguranje, potreban je potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom zakonskog zastupnika.

Poslednja izmena 24.01.2020.

Da, postoji zakonska obaveza da se radnik prijavi na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja na rad. Prijava radnika u CROSO vrši se elektronski preko portala www.croso.gov.rs. Da bi se izvršila prijava radnika na obavezno socijalno osiguranje, potreban je potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom zakonskog zastupnika.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Važno je da od prvog dana poslovanja vodite računa o načelima obrade ličnih podataka o licima. Lični podaci sa kojima firme imaju kontakt su najčešće lični podaci zaposlenih i klijenata. Sa razvojem poslovanja, i količina podataka koju ćete prikupljati će se uvećati, te je potrebno obezbediti viši nivo bezbednosti tih podataka.

Poslodavci su najčešće rukovaoci ličnim podacima i dužni su da primenjuju odgovarajuće organizacione, tehničke i kadrovske mere zaštite. Organizacione mere odnose se na, na primer, određenje nivoa pristupa podacima, određenje fizičkog prostora u kom se podaci čuvaju, uspostavljanje sistema izveštavanja o podacima. Kada je reč o kadrovskim merama, prevashodno se radi o definisanju ko ima pristup određenim ličnim podacima (na primer, JMBG brojevima zaposlenih). Tehničke mere podrazumevaju beleženje pristupanja podacima, upotrebu brava, kontrolu pristupa, upotrebu video nadzora, instalaciju protivpožarnih uređaja, obezbeđenje rezervne kopije podataka u elektronskom obliku i druge slične mere. Rukovalac određuje svrhu obrade podataka, dok ih obrađivač obrađuje u te svrhe. Najčešće je u pitanju ista firma, ali u nekim slučajevima su u pitanju dve različite firme ili fizička lica. Najčešći primer u praksi se odnosi na situaciju kada je računovodstvena agencija (obrađivač) angažovana da radi obračun plata za neku firmu (rukovalac). Slično je i kada je agencija angažovana da vrši selekciju kandidata za posao za neku firmu.

O pravima i obavezama možete se bliže informisati na veb prezentaciji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.

Poslednja izmena 20.01.2020.

Kao poslodavac u obavezi ste da obezbedite uslove koji u najvećoj mogućoj meri smanjuju mogućnost za nastanak povrede na radu, profesionalna i druga oboljenja koja mogu nastati tokom rada,  uslove koji su neophodni za fizičku, psihičku i socijalnu bezbednost vaših radnika.

Saznajte više o potrebnoj dokumentaciji radi obezbeđivanja zdravlja i bezbednosti u radu:

Poslodavac mora da izraditi određena dokumenta kako bi adekvatno uredio bezbednost i zdravlje na radu:

1. akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini;

2. opšti akt (pravilnik, kolektivni ugovor) kojim se preciznije uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu poslodavca i zaposlenih;

3. odluka o određivanju lica za bezbednost i zdravlje na radu;

4. zidni ormarić ili prenosiva torba za pružanje prve pomoći;

5. program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

6. osposobljenost za bezbedan i zdrav rad za sve zaposlene (Obrazac broj 6);

7. dokazi – uverenja ili potvrde o stručnoj osposobljenosti zaposlenih za rukovanje opremom za rad;

8. uputstvo za bezbedan i zdrav rad za sva radna mesta;

9. uputstvo za bezbedan rad sa opremom, sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu i isprave o usaglašenosti;

10. stručni nalazi o izvršenom pregledu i proveri opreme za rad;

11. stručni nalazi o izvršenom ispitivanju uslova radne okoline;

12. evidencije o:

· radnim mestima sa povećanim rizikom;

· zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;

· povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom;

· zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;

· opasnim materijama koje koristi u toku rada;

· izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline;

· izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;

· prijavama smrtnih, kolektivnih i teških povreda na radu, povreda na radu zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, profesionalnih oboljenja i opasnih pojava koje bi mogle da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih;

· izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu;

· izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;

13. najmanje 2% od ukupnog broja zaposlenih osposobljenih za pružanje prve pomoći;

14. ukoliko poslodavac angažuje zaposlenu ženu za vreme trudnoće, zaposlenog mlađeg od 18 godina života i osobu sa invaliditetom i profesionalno obolelog pismeno obaveštenje o rezultatima procene rizika;

15. ukoliko deli radni prostor sa drugim poslodavcem, pismeni sporazum o primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih i da odredi lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje svih zaposlenih;

16. interni akt poslodavca kojim su utvrđeni rokovi provere ispravnosti električnih instalacija, odnosno rokovi za vršenje pregleda i ispitivanja stanja primenjenih mera zaštite od električnog udara, kao i izveštaji i evidencije o izvršenim pregledima i ispitivanjima istih.

Postoje dodatne obaveze koje poslodavci u oblasti građevinarstva moraju da ispune:

· imenuju koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta;

· imenuju koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenje radova;

· pripreme plan preventivnih mera bezbednosti i zdravlju na radu (ako su insvestitori za taj objekat);

· pripreme elaborat o uređenju gradilišta;

· pripreme izveštaj o početku rada koji dostavljaju nadležnoj inspekciji rada najmanje osam dana pre početka rada;

· prijave gradilište nadležnoj inspekciji rada najkasnije 15 dana pre početka rada gradilišta i postave kopiju Prijave gradilišta na vidno mesto na gradilištu (ako su investitori za taj objekat),

· pripreme tehničku dokumentaciju (projekti, proračuni, uputstva za montažu i demontažu privremenih pomoćnih konstrukcija koje su postavljene na gradilištu i zapisnici o pregledu skele pre početka korišćenja skele i u toku upotrebe).

Poslednja izmena 24.01.2020.

Za standardni učinak i vreme provedeno na radu, zaposlenom se ne može isplatiti zarada u nižem iznosu od minimalne zarade, koja se određuje na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosi:

• za period januar–decembar 2020.godine iznosi172,54 dinara („ neto ”), po radnom času .
• za period januar–decembar 2021. godine iznosi 183,93 dinara („neto”), po radnom času.

Minimalna zarada je utvrđena kao najniži iznos zarade koji se može isplatiti zaposlenom za standardni učinak i vreme provedeno na radu i treba da predstavlja izuzetak, odnosno da se isplaćuje u situacijama kada zbog loših poslovnih rezultata poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno finansijskih sredstava da isplati zarade u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu).

Poslednja izmena 30.09.2020.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, s tim što opštim aktom poslodavca može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Kolektivnim ugovorom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i zaključuje se na period od tri godine. Ukoliko ne postoji kolektivni ugovor, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se pravilnikom koji prestaje da važi danom stupanja kolektivnog ugovora. Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Registar kolektivnih ugovora dostupan jeovde.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim najduže 24 meseca, kada je objektivnim razlogom unapred određeno da će radni odnos da traje određeno vreme, odnosno ako je predviđen rok u kome treba da se završi posao ili ako se ugovor vezuje za izvršenje tačno određenog posla ili ako trajanje ugovora zavisi od nastupanja određenog događaja. Po isteku tog roka poslodavac ne može sa istim zaposlenim da ponovo zasnuje radni odnos na određeno vreme, već samo na neodređeno vreme. Zakonom o radu su predviđeni izuzeci kada ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi u dužem trajanju od 24 meseca (zamena privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, rad na projektu do njegovog završetka, rad kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine – najduže tri godine, sa licem kome nedostaje do pet godina za ispunjenje jednog od uslova ostvarivanje prava na starosnu penziju – do ispunjenja uslova, sa stranim državljaninom – do isteka roka na koji je izdata dozvola za rad).

Takođe, mogući su oblici rada koji su zakonom prepoznati kao rad van radnog odnosa po osnovu zaključivanja:

- ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, za poslove koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini i koji se zaključuju sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena, korisnikom starosne penzije, kao i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge;

- ugovora o delu koji se zaključuje sa licem radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla;

- ugovor a o stručnom osposobljavanju koji se zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kada je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju da obezbedi novčanu naknadu;

- ugovor a o stručnom usavršavanju koji se zaključuje radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom. Poslodavac može licu na stručnom usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu;

- ugovora o dopunskom radu koji zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Da bi stranci mogli da borave i rade u Republici Srbiji, neophodno je da imaju odobren privremeni boravak i radnu dozvolu. Međutim, ono što se razlikuje kod zapošljavanja stranaca je osnov za odobrenje privremenog boravka i dobijanje radne dozvole. To znači da se u zavisnosti od osnova razlikuje i dokumentacija, kako za privremeni boravak tako i za radne dozvole.

Detaljnije informacije dostupne suovde.

Poslednja izmena 30.09.2020.

Članstvo u Privrednoj komori je obavezno za sve privredne subjekte koji obavljaju poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije i stiče se automatski osnivanjem u Agenciji za privredne registre. Članovi Privredne komore Srbije u obavezi su da plaćaju članarinu, o čijem iznosu se možete bliže informisati ovde. Novoosnovani privredni subjekti ne plaćaju članarinu godinu dana od dana osnivanja.

Za razliku od članstva u Privrednoj komori, članstvo u poslovnim udruženjima je dobrovoljno, a iznos članstva zavisi od udruženja.

Poslednja izmena 24.01.2020.

Obavezu podnošenja finansijskih izveštaja za svaku poslovnu godinu imaju privredna društva i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. Godišnji finansijski izveštaji podnose se najkasnije do 31. marta svake godine preko portala, isključivo elektronski. Za podnošenje Godišnjeg finansijskog izveštaja vam je neophodan potpis kvalifikovanim elektronskim sertifikatom.

Poslednja izmena 23.01.2020.

Uvid u stanje poreskog duga u Poreskoj upravi možete izvršiti preko portala ePorezi, dok uvid u stanje duga u lokalnoj poreskoj administraciji (LPA) možete izvršiti na portalu www.lpa.gov.rs. „Da biste izvršili uvid neophodan jekvalifikovani elektronski sertifikat ili odgovorajući korisnički nalog kod LPA. Uverenje o izmirenimporezima možete pribaviti elektronski, dok je za uverenje o izmirenim lokalnim poreskim dugovanjima neophodno posetiti jedinicu lokalne samouprave.

Poslednja izmena 24.01.2020.