euprava.gov.rs

Škole vode propisanu evidenciju u štampanom i/ili elektronskom obliku.

esDnevnik (skraćenica od „elektronski sistem dnevnik“) je softversko rešenje za vođenje evidencije koja pruža uvid u organizaciju i realizaciju procesa obrazovno-vaspitnog rada i omogućava kontinuirano praćenje razvoja i uspeha učenika tokom školske godine.

esDnevnik omogućava objektivnije i efikasnije vođenje evidencije o obrazovno-vaspitnom radu učenika. Objektivnost se odnosi na realnije ocenjivanje, jer je nastavnicima onemogućen uvid u ocene iz drugih predmeta, a efikasnost se ogleda i u smanjenju administrativnog rada nastavnika, jer se sve potrebne evidencije nalaze na jednom mestu. Istovremeno omogućen je uvid u nastavni proces u realnom vremenu i time omogućeno preventivno delovanje.

Korišćenje esDnevnika uticalo je na smanjenje broja žalbi na ocene kao i na broj izostanaka jer sistem šalje alarm razrednom starešini, roditelju odnosno drugom zakonskom zastupniku i školi kada se učenik približi određenom broju izostanaka. Roditeljimaodnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika esDnevnik omogućava individualniuvid u evidencije o učeniku.

Poslednja izmena 27.12.2021.

Da, mogu putem interneta da vide samo ocene svog deteta. Svim roditeljima odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika u školama koje vode evidencije kroz esDnevnik omogućen je pristup portaluMoj esDnevnik, a naloge za pristup portalu izdaju škole.

Poslednja izmena 27.12.2021.

Spisak škola u svom gradu odnosno opštini možete proveriti na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili na Portalu otvorenih podataka.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Uvid u spisak verifikovanih javnih i privatnih osnovnih škola možete izvršiti na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u okviru rubrike Verifikovane javne osnovne škole i Verifikovane privatne osnovne škole.

Poslednja izmena 22.01.2020.

Upis se obavlja elektronski, a može se obaviti i neposrednim dolaskom u školu. Usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje omogućava roditeljima da jednim odlaskom u školu završe sve aktivnosti za upis deteta u školu. Škola preko aplikacije eUpis povlači podatke o učeniku, odnosno Izvod iz matične knjige rođenih, evidenciju o prebivalištu i iz IZIS-a, uverenje o obavljenom lekarskom pregledu.

Roditelj nije u obavezi da podnosi nijedan dokument, izuzev ukoliko je lekarski pregled obavljen u privatnoj ambulanti. Uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa koje izdaje predškolska ustanova, prilaže se naknadno.

Poslednja izmena 27.12.2021.

Produženi boravak je poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima koji se realizuje u školi posle ili pre časova redovne nastave i u okviru koga učenici imaju samostalan rad i niz različitih oblika slobodnih aktivnosti. Grupe produženog boravka mogu da budu homogene (formirane od učenika jednog odeljenja, kao i od učenika iz odeljenja istog razreda) i heterogene (formirane od učenika različitih razreda).

Celodnevna nastava je poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada u kome se smenjuju časovi redovne nastave i različiti oblici slobodnih aktivnosti i samostalni rad učenika

Odeljenja celodnevne nastave organizuju se za učenike jednog odeljenja, a pravilnu i efikasnu podelu poslova realizuju dva nastavnika koji rade u odeljenju celodnevne nastave

Poslednja izmena 27.12.2021.

Spisak verifikovanih privatnih osnovnih škola moguće je preuzeti na veb prezentacijiMinistarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Pravo na sticanje obrazovanja/nastave kod kuće ima učenik svakog razreda, osim prvog i osmog, odnosno završnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da neposredno stiče obrazovanje i vaspitanje prisustvom u školi u koju je upisan.

Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada kod kuće bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće za učenike osnovne škole, koji je donet u avgustu 2020. godine i objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 109/20.

Pravilnik je dostupan na sledećemlinku.

Poslednja izmena 27.12.2021.

Na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka, odnosno mere individualizacije.

Mere individualizacije ostvaruju se putem:

1) razumnog prilagođavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predškolskoj ustanovi, odnosno nastava u školi,

2) prilagođavanja metoda rada, nastavnih sredstava i didaktičkog materijala, načina davanja instrukcije i zadavanja zadataka, praćenja napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije situacija učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije,

3) izmena sadržaja aktivnosti u vaspitnoj grupi, odnosno sadržaja učenja i ishoda obrazovanja i vaspitanja.

Poslednja izmena 27.12.2021.

IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima.

Predlog za utvrđivanje prava na IOP direktoru ustanove podnosi tim za inkluzivno obrazovanje, na osnovu procene koju daje vaspitač, nastavnik, stručni saradnik ili roditelj, nakon što su prethodno primenjivane, evidentirane i vrednovane mere individualizacije.

IOP sadrži podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku, pedagoški profil, plan mera individualizacije, personalizovani program nastave i učenja (donosi se samo za učenike), podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a, saglasnost roditelja, a može da sadrži i plan tranzicije, kao i plan prevencije osipanja.

Poslednja izmena 27.12.2021.

IOP se izrađuje prema obrazovnim potrebama deteta, učenika, odnosno odraslog.

IOP1 - prilagođeni program nastave i učenja u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava.

IOP2 - izmenjeni program nastave i učenja u kojem se planira i prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.

IOP3 - proširen i produbljen program nastave i učenja koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.

IOP izrađuje Tim na koji saglasnost daje roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.

Predškolska ustanova donosi IOP1, a osnovna i srednja škola IOP1, IOP2 i IOP3.

Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kome je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, ako te teškoće utiču na njegovu dobrobit, odnosno ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja ili predstavljaju rizik od ranog napuštanja školovanja.

Pravo na IOP ima dete, učenik ili odrasli koji ima teškoće u učenju, smetnje u razvoju ili invaliditet ili živi u socijalno nestimulativnoj sredini.

Pravo na prilagođen način obrazovanja po IOP-u u smislu proširivanja i produbljivanja sadržaja učenja ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Ustanova pismenim putem obaveštava roditelja da je podnet predlog za utvrđivanje prava na IOP.

Roditelj svojim potpisom potvrđuje da je upoznat sa podnetim predlogom za utvrđivanje prava na IOP, razlozima za njegovo podnošenje i da je saglasan da se pristupi izradi IOP-a.

Ukoliko roditelj neopravdano odbije učešće u izradi ili davanju saglasnosti na IOP, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležnu ustanovu socijalne zaštite u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, odnosno učenika.

IOP donosi pedagoški kolegijum na predlog tima za inkluzivno obrazovanje.

Poslednja izmena 27.12.2021

Potrebno je podneti zahtev za priznavanje strane osnovnoškolske isprave Agenciji za kvalifikaciju (ENIC/NARIC centru) u Beogradu, Majke Jevrosime 51.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Osnovna škola izdaje svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju kada učenik obavi završni ispit.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Program osnovnog obrazovanja odraslih (starijih od 15 godina) realizuje se u školama za osnovno obrazovanje odraslih i u redovnim osnovnim školama u okviru posebnih odeljenja za odrasle (po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih - FOOO) na teritoriji 16 školskih uprava, u 65 osnovnih škola.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Osnovno obrazovanje je namenjeno odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje, ili ga nisu nikada započeli, a imaju više od 15 godina života.

Osnovno obrazovanje odraslih traje 3 godine i ostvaruje se u tri ciklusa, od kojih svaki traje po jednu školsku godinu: 1. ciklus (1- 4. razred), 2. ciklus (5. i 6.razred) i 3. ciklus (7.i 8. razred).

Detaljnije informacije o upisu i programu možete dobiti u najbližoj školi koja sprovodi program.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jednaput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika. Nasilje može da se javi od strane deteta ili učenika prema drugom detetu ili učeniku i u tim situacijama govorimo o vršnjačkom nasilju. Vršnjačko nasilje može da se javi kao fizičko, emocionalno, socijalno, seksualno i elektronsko.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Ukoliko me druga deca ili učenici (individualno ili u grupi) vređaju, fizički povređuju ili pokušavaju fizički da povrede, uništavaju moje stvari, ismevaju, isključuju iz grupe, dodiruju na način koji mi smeta, snimaju bez mog pristanka i dele snimljeni materijal, prete mi, udružuju se protiv mene potrebno je da potražim pomoć jer sam izložen/a vršnjačkom nasilju.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Nasilje činiš svaki put kada drugu decu/učenike vređaš, ismevaš, pretiš im, zastrašuješ ih, fizički povređuješ ili svojim ponašanjem možeš fizički da povrediš, uništavaš njihove stvari, uznemiravaš porukama, isključuješ iz grupe i učestvuješ sa drugima u njihovom isključivanju, snimaš bez njihove dozvole ili deliš materijale koji služe da ih ismeješ ili emocionalno povrediš. Važno je da znaš razliku između igre i nasilja. Bilo koja igra bez obzira na pristanak onih koji učestvuju koja uključuje guranje, udaranje, ismevanje, prikazivanje agresije i nasilja nije igra i može imati ozbiljne posledice. Ukoliko vidiš da neko trpi nasilje važno je da reaguješ, da potražiš pomoć odraslih.

Poslednja izmena 13.01.2020.

U školi uvek možeš da se obratiš odeljenjskom starešini, psihologu ili pedagogu, timu za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, direktoru škole, nastavnicima, dežurnom nastavniku. Važno je da obavestiš i svoje roditelje kako bi u saradnji sa školom pomogli da se osećaš sigurno i bezbedno.

Poslednja izmena 27.12.2021.

Jedinstveni obrazovni broj (JOB) predstavlja jedinstvenu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu prilikom prvog upisa u ustanovu (predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova) u Republici Srbiji. To znači da dete već prilikom upisa u predškolsku ustanovu dobija JOB koji će ga pratiti tokom celokupnog školovanjakroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. JOB se dodeljuje u cilju zaštite podataka o ličnosti u procesu vođenja pedagoške evidencije i dokumentacije u elektronskom obliku. JOB predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, odraslom i studentu u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

Zahtev za dodeljivanje JOB može podneti isključivo ustanova.

Poslednja izmena 13.01.2020.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) je sistem u kome se vode evidencije o svim učenicima. Država na taj načinima potpuni pregled obrazovnog sistema i celokupnog toka obrazovanja učenika, od momenta upisa u predškolsku ustanovu do trenutkazavršetka srednje škole ili fakulteta, odnosno dobijanja zaposlenja. JISP omogućava tačan pregled broja učenika, informaciju o školama koje pohađaju, u koje škole se upisuju nakon osnovnih škola - da li u gimnazije, srednje tehničke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo i gde se zapošljavaju i za koju prosečnu platu.

JISP će omogućiti uvid u proces i kvalitet obrazovanja u okviru samog obrazovnog sistema, kao što je uspeh koji učenici pojedinačnih škola postižu, da li nastavljaju školovanje i u kojim oblastima, za kakvo obrazovanja i koje struke se dalje opredeljuju i slično. Taj sistem će biti povezan i sa tržištem rada, odnosno, biće dostupni podaci koji će pomoći mladim ljudima da znaju koliko brzo mogu da očekuju da će naći posao za svaki srednjoškolski profil i fakultetski program, kolika je prosečna dužina traženja posla, kao i sa kojom prosečnom platom se zapošljavaju osobe koje su završile određene škole/fakultete.

Ovi podaci i pokazatelji pomoći će da se modernizuje upravljanje i donošenje odluka u vezi sa sistemom obrazovanja na osnovu preciznih pokazatelja u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i efikasnog sistema obrazovanja i vaspitanja, a deci i mladima će omogućiti da svoju budućnost, obrazovanje i izbor profesije biraju takođe na osnovu jasnih informacija o tome šta mogu da očekuju nakon završetka određenog programa.. Takođe, na osnovu ovih informacija, racionalizaciju finansiranja i smanjenja administrativnog opterećenja svih zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja.

Poslednja izmena 2.2.2020.

Većina osnovnih škola nudi učenicima učešće u programu profesionalne orjentacije. Za konkretne informacije obratite se školskom psihologu ili pedagogu. Na raspolaganju je i Vodič za izbor zanimanja.

Poslednja izmena: 10.11.2020.