Informacije
Obrazovanje predstavlja osnovu za lični i profesionalni razvoj svakog pojedinca.
U ovom odeljku pronaći ćete informacije i usluge koje prate različite faze obrazovanja – od upisa u predškolsku ustanovu do visokog obrazovanja.
-
Šta je jedinstveni obrazovni broj?
Jedinstveni obrazovni broj (JOB) predstavlja jedinstvenu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i koja se dodeljuje detetu, učeniku, odraslom i studentu prilikom prvog upisa u ustanovu (predškolska ustanova, osnovna i srednja škola, visokoškolska ustanova) u Republici Srbiji. To znači da dete već prilikom upisa u predškolsku ustanovu dobija JOB koji će ga pratiti tokom celokupnog školovanja kroz sve nivoe formalnog obrazovanja i vaspitanja i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. JOB se dodeljuje u cilju zaštite podataka o ličnosti u procesu vođenja pedagoške evidencije i dokumentacije u elektronskom obliku. JOB predstavlja ključ za povezivanje svih podataka o detetu, učeniku, odraslom i studentu u Jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.
Zahtev za dodeljivanje JOB može podneti isključivo ustanova.
Šta je Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP)?
Jedinstveni informacioni sistem prosvete (JISP) je sistem u kome se vode evidencije o svim učenicima. Država na taj načinima potpuni pregled obrazovnog sistema i celokupnog toka obrazovanja učenika, od momenta upisa u predškolsku ustanovu do trenutkazavršetka srednje škole ili fakulteta, odnosno dobijanja zaposlenja. JISP omogućava tačan pregled broja učenika, informaciju o školama koje pohađaju, u koje škole se upisuju nakon osnovnih škola - da li u gimnazije, srednje tehničke škole, šta rade nakon toga, da li upisuju fakultete ili idu na tržište rada, koliko brzo i gde se zapošljavaju i za koju prosečnu platu.
JISP će omogućiti uvid u proces i kvalitet obrazovanja u okviru samog obrazovnog sistema, kao što je uspeh koji učenici pojedinačnih škola postižu, da li nastavljaju školovanje i u kojim oblastima, za kakvo obrazovanja i koje struke se dalje opredeljuju i slično. Taj sistem će biti povezan i sa tržištem rada, odnosno, biće dostupni podaci koji će pomoći mladim ljudima da znaju koliko brzo mogu da očekuju da će naći posao za svaki srednjoškolski profil i fakultetski program, kolika je prosečna dužina traženja posla, kao i sa kojom prosečnom platom se zapošljavaju osobe koje su završile određene škole/fakultete.
Ovi podaci i pokazatelji pomoći će da se modernizuje upravljanje i donošenje odluka u vezi sa sistemom obrazovanja na osnovu preciznih pokazatelja u cilju obezbeđivanja kvalitetnog i efikasnog sistema obrazovanja i vaspitanja, a deci i mladima će omogućiti da svoju budućnost, obrazovanje i izbor profesije biraju takođe na osnovu jasnih informacija o tome šta mogu da očekuju nakon završetka određenog programa.. Takođe, na osnovu ovih informacija, racionalizaciju finansiranja i smanjenja administrativnog opterećenja svih zaposlenih u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
-
Šta je eVrtić?
Usluga eVrtić omogućava elektronsku prijavu za upis dece u predškolske ustanove. Umesto odlaska na šaltere, prijavu možete obaviti iz svog doma naPortalu eUprava.
Elektronsko podnošenje prijave vršite popunjavanjem elektronskog obrasca na Portalu eUprava, pri čemu prilaganje izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o prebivalištu i uverenja o zaposlenju nije potrebno, jer službenici po službenoj dužnosti pribavljaju neophodne podatke.
NaPortalu eUprava možete proveriti da li je Vaš grad/opština uključen u „eVrtić“ i podneti prijavu za upis deteta u predškolsku ustanovu. Trenutno se sprovode aktivnosti u cilju omogućavanja da ova usluga postane dostupna u svim gradovima i opštinama u Srbiji.
Usluga: eVrtić - roditelj stranac
Koja dokumenta su mi potrebna da upišem dete u vrtić?
Dete možete prijaviti preko usluge „eVrtić“ na Portalu eUprava bez ijednog dokumenta. Elektronsko podnošenje prijave se vrši jednostavnim popunjavanjem elektronskog obrasca, a prilaganje izvoda iz matične knjige rođenih, prebivališta i uverenja o zaposlenju nije potrebno, jer se podacima pristupa automatski.
Ukomunikaciji sa predškolskom ustanovom u koju želite da upišete dete, možete se informisati o mogućnosti ličnog (neposrednog) podnošenja prijave za upis, kao i o potrebnoj dokumentaciji i načinu njenog dostavljanja.
Sa koliko meseci dete može da se upiše u jaslice?
Dete može da se upiše u vrtić sa navršenih šest meseci, ukoliko predškolska ustanova raspolaže prostornim i kadrovskim kapacitetima za ostvarivanje programa sa decom ranog uzrasta.
Kada mogu da upišem dete u vrtić?
Predškolska ustanova raspisuje konkurs, obično u periodu april-maj za narednu godinu. O samoj proceduri upisa potrebno je da se informišete na veb prezentaciji svog grada, opštine ili predškolske ustanove u koju želite da upišete dete. Informacije o upisu dece mogu se dobiti i telefonom od same predškolske ustanove a obaveštenja za roditelje istaknuta su u periodu upisa, u svakom objektu predškolske ustanove.
Prioritet za upis u predškolsku ustanovu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, kao i deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, treće i naredno dete, dete čije su braća i sestre već upisana u vrtić.
Koji vrtići postoje u mojoj opštini ili gradu?
Na veb prezentaciji svoje opštine ili grada možete potražiti spisak vrtića na teritoriji vašeg grada ili opštine. Informaciju oobjektima predškolske ustanove možete potražiti i u predškolskoj ustanovi za koju ste zainteresovani.
Kako mogu da proverim da li je neki privatni vrtić verifikovan?
Na veb prezentacijiMinistarstva prosvete potražite rubriku Verifikovane privatne predškolske ustanove.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice AP Vojvodine nadležan je za verifikaciju ustanova na teritoriji AP Vojvodine. Na veb prezentaciji Sekretarijata nalazi seAdresar privatnih predškolskih ustanova u Vojvodini
Da li imam pravo na refundaciju troškova boravka u privatnom vrtiću?
Refundacija troškova boravka deteta u privatnom vrtiću može da se ostvari u gradovima ili opštinama koji su doneli odluku o pravu na naknadu dela troškova boravka dece u verifikovanoj privatnoj predškolskoj ustanovi. Kako biste saznali da li je refundacija moguća u vašem gradu ili opštini, informišite se na veb prezentaciji svog grada ili opštine.
-
Da li je u Srbiji pohađanje pripremnog predškolskog programa obavezno?
Pripremni predškolski program je obavezan i pohađa se u godini pred polazak u osnovnu školu (u uzrastu od pet i po do šest i po godina). Pohađanje programa u trajanju od 4 sata dnevno, najmanje devet meseci u godini pred polazak u školu je besplatno u javnoj predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi koja ostvaruje ovaj program.
Kako da dobijem potvrdu o pohađanju pripremnog predškolskog programa?
Nakon završenog pripremnog predškolskog programa ustanove izdaju uverenje da je dete pohađalo ovaj program.
-
Postupak upisa i potrebna dokumentacija
Upis se obavlja elektronski, a može se obaviti i neposrednim dolaskom u školu. Usluga eZakazivanje termina za upis i testiranje omogućava roditeljima da jednim odlaskom u školu završe sve aktivnosti za upis deteta u školu. Škola preko aplikacije eUpis povlači podatke o učeniku, odnosno Izvod iz matične knjige rođenih, evidenciju o prebivalištu i iz IZIS-a, uverenje o obavljenom lekarskom pregledu.
Roditelj nije u obavezi da podnosi nijedan dokument, izuzev ukoliko je lekarski pregled obavljen u privatnoj ambulanti. Uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa koje izdaje predškolska ustanova, prilaže se naknadno.
Moje dete je završilo prethodni razred osnovne škole u inostranstvu, šta treba da uradim?
Potrebno je podneti zahtev za priznavanje strane osnovnoškolske ispraveAgenciji za kvalifikaciju (ENIC/NARIC centru) u Beogradu, Majke Jevrosime 51.
Koje osnovne škole postoje u mojoj opštini odnosno gradu?
Spisak škola u svom gradu odnosno opštini možete proveriti na veb prezentaciji naPortalu otvorenih podataka.
Koja je razlika između produženog boravka i celodnevne nastave?
Produženi boravak je poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima koji se realizuje u školi posle ili pre časova redovne nastave i u okviru koga učenici imaju samostalan rad i niz različitih oblika slobodnih aktivnosti. Grupe produženog boravka mogu da budu homogene (formirane od učenika jednog odeljenja, kao i od učenika iz odeljenja istog razreda) i heterogene (formirane od učenika različitih razreda).
Celodnevna nastava je poseban oblik obrazovno-vaspitnog rada u kome se smenjuju časovi redovne nastave i različiti oblici slobodnih aktivnosti i samostalni rad učenika.
Odeljenja celodnevne nastave organizuju se za učenike jednog odeljenja, a pravilnu i efikasnu podelu poslova realizuju dva nastavnika koji rade u odeljenju celodnevne nastave.
Da li mogu da se školujem kod kuće?
Pravo na sticanje obrazovanja/nastave kod kuće ima učenik svakog razreda, osim prvog i osmog, odnosno završnog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji iz opravdanih razloga nije u mogućnosti da neposredno stiče obrazovanje i vaspitanje prisustvom u školi u koju je upisan.
Ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada kod kuće bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće za učenike osnovne škole, koji je donet u avgustu 2020. godine i objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 109/20.
Pravilnik je dostupan na sledećemlinku.
Kako da dobijem svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi?
Osnovna škola izdaje svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju kada učenik obavi završni ispit.
Nisam završio osnovnu školu, kako mogu da je naknadno završim?
Program osnovnog obrazovanja odraslih (starijih od 15 godina) realizuje se u školama za osnovno obrazovanje odraslih i u redovnim osnovnim školama u okviru posebnih odeljenja za odrasle (po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih - FOOO) na teritoriji 16 školskih uprava, u 65 osnovnih škola.
Kako je organizovano osnovno obrazovanje odraslih i koliko traju programi obrazovanja odraslih?
Osnovno obrazovanje je namenjeno odraslima koji su prekinuli svoje osnovno obrazovanje, ili ga nisu nikada započeli, a imaju više od 15 godina života.
Osnovno obrazovanje odraslih traje 3 godine i ostvaruje se u tri ciklusa, od kojih svaki traje po jednu školsku godinu: 1. ciklus (1- 4. razred), 2. ciklus (5. i 6.razred) i 3. ciklus (7.i 8. razred).
Detaljnije informacije o upisu i programu možete dobiti u najbližoj školi koja sprovodi program.
Ne znam koju srednju školu želim da upišem, treba mi profesionalna orijentacija.
Većina osnovnih škola nudi učenicima učešće u programu profesionalne orjentacije. Za konkretne informacije obratite se školskom psihologu ili pedagogu. Na raspolaganju je iVodič za izbor zanimanja.
-
Koje obrazovne profile i programe srednjeg obrazovanja nude srednje škole u mom gradu ili opštini?
Učenici se, za prethodnu godinu, mogu informisati o obrazovnim profilima i uslovima za upis putem podataka na linku.
Spisak obrazovnih profila po školama ikvote sa spiskom upisanih učenika
Koja razlika između prijemnog ispita za upis u srednju školu i završnog ispita? U kojim slučajevima se polaže prijemni ispit za srednju školu?
Da bi učenik stekao osnovno obrazovanje, o čemu mu se izdaje Svedočanstvo o završenom obrazovanju i vaspitanju, mora da završi svih 8 razreda sa pozitivnim uspehom i da obavi završni ispit. Završni ispit polažu svi učenici osmog razreda. Prijemni ispit za upis u srednju školu polažu samo učenici koji žele da se upišu u umetničke škole, specijalizovane gimnazije i gimnazije koje imaju odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima iz različitih oblasti ili ostvaruju deo nastave na stranom jeziku. Prijemni ispit ne oslobađa učenike polaganja završnog ispita.
Kada se polaže prijemni ispit za upis u srednju školu?
Prijemni ispit organizuju umetničke škole i gimnazije koje imaju odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima iz različitih oblasti (računarstvo i informatika, matematika, fizika, biologija i hemija, scenska i audio-vizuelna umetnost, geografija i istorija, filološke nauke) ili ostvaruju deo nastave na stranom jeziku (bilingvalna odeljenja). Termin polaganja prijemnih ispita utvrđuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prijemni ispit se ne polaže za upis u sportske gimnazije i odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za sport, već se prilaže potrebna dokumentacija.
Više informacija na portalu Moja srednja škola.
U koju srednju školu i na koji obrazovni profil/program sam raspoređen prilikom upisa?
Informaciju o srednjoj školi u koju ste raspoređeni možete proveriti nakon polaganja završnog ispita, prijemnog ispita (ukoliko učenik polaže), popunjene liste želja koju potpisuje roditelj/staratelj i raspodele. Datumi se nalaze u Kalendaru upisa.
Potrebno je da unesete dodeljenu šifru učenika.
Više informacija na portalu Moja srednja škola.
Da li moram ponovo da polažem završni ispit ako želim da promenim školu?
Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo za upis u srednju školu.
Prilikom prelaska učenika iz škole u školu završni ispit se ne polaže ponovo. Ukoliko želite da nastavite školovanje u nekoj drugoj srednjoj školi, potrebno je da se obratite direktoru škole u kojoj želite da nastavite školovanje. Završni ispit se polaže na kraju osmog razreda.
Ukoliko učenik menja obrazovni profil tokom drugog, trećeg ili četvrtog razreda u istoj ili drugoj školi, direktor donosi rešenje kojim se određuje polaganje dopunskih ispita.
Izgubio/la sam svedočanstvo o završenom razredu ili diplomu o završenom srednjem obrazovanju. Kako da ga ponovo dobijem?
Dokument koji ste izgubili morate oglasiti nevažećim u Službenom glasniku Republike Srbije, a srednja škola koju ste završili će izdati duplikat u skladu sa zakonom.
Kako da proverim da li je neka privatna srednja škola verifikovana?
Spisak verifikovanih privatnih srednjih škola moguće je preuzeti na veb prezentaciji Ministarstva prosvete.
Šta su učeničke zadruge?
Učenička zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja koja poslovanjem na zadružnim vrednostima i principima ostvaruje svoje obrazovno-vaspitne, socijalne, kulturne, ekonomske i druge interese i koje upravlja i kontroliše poslovanje zadruge, u skladu sa zakonom.
Kako da se prijavim za učenički dom?
Prijavljujete se učeničkom domu u kojem želite da stanujete. Konkurs za smeštaj i ishranu u učeničkom domu objavljuje se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete. Konkurs se objavljuje krajem maja meseca svake godine, a prijavljivanje na konkurs se vrši u prvoj polovini jula.
Kako da se prijavim za učeničku stipendiju i kome su one namenjene?
Učeničke stipendije namenjene su učenicima srednjih škola sa odličnim uspehom (od 4,50 do 5,00).
Prijavu za učeničku stipendiju sa potrebnom konkursnom dokumentacijom predajete srednjoj školi u kojoj ste upisani. Spisak potrebne dokumentacije nalazi se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete. Rok za prijavljivanje je od 1. do 30. septembra.
Kako da se prijavim za učenički kredit i kome je kredit namenjen?
Učenički krediti namenjeni su učenicima srednjih škola u trogodišnjem trajanju koji se školuju za tzv. deficitarna zanimanja i poseduju zaključen ugovor o budućem zaposlenju sa privrednom organizacijom.
Prijavu za učenički kredit sa potrebnom konkursnom dokumentacijom predajete srednjoj školi u koju ste upisani. Spisak potrebne dokumentacije nalazi se na veb prezentaciji.
Kako da se prijavim za stipendiju za izuzetno nadarene učenike i kome su one namenjene?
Pravo na stipendiju za izuzetno nadarene učenike ima učenik počev od drugog razreda srednje škole koji stalno postiže odličan opšti uspeh i koji osvoji jedno od prva tri mesta na međunarodnim i republičkim takmičenjima koja se nalaze u kalendaru takmičenja učenika srednjih škola.
Više informacija na sajtu ministarstva
Nisam završio srednju školu, kako mogu da je naknadno završim?
Ako imate manje od 17 godina, možete upisati u srednju školu kao redovan učenik u skladu sa Pravilnikom o upisu učenika u srednju školu.
Ako imate 17 i više godina, srednju školu možete pohađati na dva načina:
- u statusu vanrednog učenika, nakon čega dobijate svedočanstvo o stečenom srednjem obrazovanju, a školovanje je besplatno ukoliko stičete prvo zanimanje. Upis se vrši u skladu sa zakonom i Pravilnikom o upisu učenika u srednju školu.
- Izuzetno, ukoliko imate više od 17 godina, možete da steknete srednje obrazovanje kao redovan učenik, ako ispunjavate uslove propisane zakonom i Pravilnikom o upisu učenika u srednju školu.
Odrasli polaznici stariji od 17 godina, mogu da stiču kvalifikaciju i kroz neformalno obrazovanjena osnovu posebnih programa, a u ciljusticanja znanja i veština usmerenih na lični razvoj, rad i zapošljavanje i socijalne aktivnosti.
Odobreni programi neformalnog obrazovanja realizuju se u osnovnim i srednjim školama koje imaju status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih za konkretne aktivnosti obrazovanja odraslih i kod druge organizacije koja ima status javno priznatog organizatora za konkretne aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA).
Za savladani program obrazovanja odraslih, polazniku, odnosno kandidatu, JPOA izdaje javnu ispravu: sertifikat za ostvaren standard kvalifikacije u celini; uverenje za delimično ostvaren standard stručnih kompetencija i potvrdu za verifikaciju pojedinačnih ishoda učenja.
Dualno obrazovanje
Dualno obrazovanje je model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u kome se kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi i učenje kroz rad kod poslodavca, stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (u daljem tekstu: kompetencije) u skladu sa standardom kvalifikacije i planom i programom nastave i učenja. Učenje kroz rad podrazumeva organizovan proces tokom koga učenici, pod vođstvom i nadzorom instruktora i koordinatora učenja kroz rad, u realnoj radnoj okolini kod poslodavca stiču kompetencije za rad u određenom zanimanju ili grupi zanimanja. Uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad su definisani članom 11. Zakona o dualnom obrazovanju („Sl.glasnik RS“, br. 101/2017 i 6/2020).
Koje kompanije učestuju u dualnom obrazovanju?
Listu kompanija koje učestvuju u dualnom obrazovanju možete pogledati ovde.
-
Šta je esDnevnik?
Škole vode propisanu evidenciju u štampanom i/ili elektronskom obliku.
esDnevnik (skraćenica od „elektronski sistem dnevnik“) je softversko rešenje za vođenje evidencije koja pruža uvid u organizaciju i realizaciju procesa obrazovno-vaspitnog rada i omogućava kontinuirano praćenje razvoja i uspeha učenika tokom školske godine.
esDnevnik omogućava objektivnije i efikasnije vođenje evidencije o obrazovno-vaspitnom radu učenika. Objektivnost se odnosi na realnije ocenjivanje, jer je nastavnicima onemogućen uvid u ocene iz drugih predmeta, a efikasnost se ogleda i u smanjenju administrativnog rada nastavnika, jer se sve potrebne evidencije nalaze na jednom mestu. Istovremeno omogućen je uvid u nastavni proces u realnom vremenu i time omogućeno preventivno delovanje.
Korišćenje esDnevnika uticalo je na smanjenje broja žalbi na ocene kao i na broj izostanaka jer sistem šalje alarm razrednom starešini, roditelju odnosno drugom zakonskom zastupniku i školi kada se učenik približi određenom broju izostanaka. Roditeljimaodnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika esDnevnik omogućava individualni uvid u evidencije o učeniku.
Da li roditelji mogu da vide ocene u esDnevniku?
Da, mogu putem interneta da vide samo ocene svog deteta. Svim roditeljima odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika u školama koje vode evidencije kroz esDnevnik omogućen je pristup portalu Moj esDnevnik, a naloge za pristup portalu izdaju škole.
-
Šta su mere individualizacije?
Na osnovu pedagoškog profila u kojem su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška, vaspitač, nastavnik i stručni saradnik planiraju mere za otklanjanje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka, odnosno mere individualizacije.
Mere individualizacije ostvaruju se putem:
- razumnog prilagođavanja prostora i uslova u kojima se odvija aktivnost u predškolskoj ustanovi, odnosno nastava u školi,
- prilagođavanja metoda rada, nastavnih sredstava i didaktičkog materijala, načina davanja instrukcije i zadavanja zadataka, praćenja napredovanja, načina usvajanja sadržaja, provere znanja, organizacije situacija učenja, postavljanja pravila ponašanja i komunikacije,
- izmena sadržaja aktivnosti u vaspitnoj grupi, odnosno sadržaja učenja i ishoda obrazovanja i vaspitanja.
Šta je IOP – individualni obrazovni plan?
IOP je poseban akt ustanove kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju deteta, učenika, odnosno odraslog ako mere individualizacije nisu dovele do ostvarivanja dobrobiti deteta, odnosno ostvarivanja ishoda obrazovanja i vaspitanja ili do zadovoljavanja obrazovnih potreba učenika sa izuzetnim sposobnostima.
Predlog za utvrđivanje prava na IOP direktoru ustanove podnosi tim za inkluzivno obrazovanje, na osnovu procene koju daje vaspitač, nastavnik, stručni saradnik ili roditelj, nakon što su prethodno primenjivane, evidentirane i vrednovane mere individualizacije.
IOP sadrži podatke o detetu, učeniku odnosno odraslom i podatke o timu za dodatnu podršku, pedagoški profil, plan mera individualizacije, personalizovani program nastave i učenja (donosi se samo za učenike), podatke o praćenju i vrednovanju IOP-a, saglasnost roditelja, a može da sadrži i plan tranzicije, kao i plan prevencije osipanja.
Koja je razlika između IOP 1, 2 i 3?
IOP se izrađuje prema obrazovnim potrebama deteta, učenika, odnosno odraslog.
IOP1 - prilagođeni program nastave i učenja u kome se planira cilj pružanja podrške, prilagođavanje i obogaćivanje prostora i uslova u kojima se uči, prilagođavanje metoda rada, udžbenika i nastavnih sredstava.
IOP2 - izmenjeni program nastave i učenja u kojem se planira i prilagođavanje ishoda obrazovanja i vaspitanja i prilagođavanje sadržaja za jedan, više ili za sve predmete.
IOP3 - proširen i produbljen program nastave i učenja koji se primenjuje za učenike sa izuzetnim sposobnostima.
IOP izrađuje Tim na koji saglasnost daje roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.
Predškolska ustanova donosi IOP1, a osnovna i srednja škola IOP1, IOP2 i IOP3.
Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom.
Ko ima pravo na individualni obrazovni plan - IOP?
Pravo na IOP ima dete, učenik i odrasli kome je potrebna dodatna podrška zbog teškoća u pristupanju, uključivanju i učestvovanju u obrazovanju i vaspitanju, ako te teškoće utiču na njegovu dobrobit, odnosno ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja ili predstavljaju rizik od ranog napuštanja školovanja.
Pravo na IOP ima dete, učenik ili odrasli koji ima teškoće u učenju, smetnje u razvoju ili invaliditet ili živi u socijalno nestimulativnoj sredini.
Pravo na prilagođen način obrazovanja po IOP-u u smislu proširivanja i produbljivanja sadržaja učenja ima i učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Škola preporučuje IOP za moje dete, da li moram da ga prihvatim?
Ustanova pismenim putem obaveštava roditelja da je podnet predlog za utvrđivanje prava na IOP.
Roditelj svojim potpisom potvrđuje da je upoznat sa podnetim predlogom za utvrđivanje prava na IOP, razlozima za njegovo podnošenje i da je saglasan da se pristupi izradi IOP-a.
Ukoliko roditelj neopravdano odbije učešće u izradi ili davanju saglasnosti na IOP, ustanova je dužna da o tome obavesti nadležnu ustanovu socijalne zaštite u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, odnosno učenika.
IOP donosi pedagoški kolegijum na predlog tima za inkluzivno obrazovanje.
-
Šta je vršnjačko nasilje?
Vršnjačko nasilje je oblik nasilnog ponašanja koje se dešava između dece ili mladih osoba iste ili slične starosne grupe, a koje ima za cilj da povredi, zastraši, ili naškodi drugoj osobi ili grupi.
Može biti fizičko (tuča, guranje), verbalno (vređanje, pretnje), socijalno (izolacija, ogovaranje) ili digitalno (nasilje putem interneta i društvenih mreža – tzv. cyberbullying ).
Kako da prepoznam da li sam žrtva nasilja?
Prepoznavanje da li si žrtva vršnjačkog nasilja može biti prvi korak ka rešavanju problema.
Evo nekoliko znakova koji mogu ukazivati da si žrtva vršnjačkog nasilja.
Fizički znaci: Modrice, posekotine, nekad ti se dešava da ti neko oduzme stvari ili ih namerno polomi. Emocionalni i psihološki znaci:često se osećaš tužno, uplašeno, anksiozno ili uznemireno, posebno kada ideš u školu ili na mesto gde se nasilje dešava,imaš problem da zaspiš ili se budiš noću, često sanjaš loše snove.
Promene u ponašanju: Počinješ da izbegavaš školu, društvene aktivnosti ili određene ljude. Postaješ nervozan/nervozna ili agresivan/agresivna bez jasnog razloga. Počinješ da se povlačiš u sebe ne želiš da pričaš sa prijateljima ili porodicom.
Verbalni znaci : Čuješ uvrede, pretnje ili ismevanje usmeno ili preko poruka, društvenih mreža. Druge osobe te često zadirkuju ili vređaju.
Ako prepoznaješ neke od ovih znakova, važno je da znaš:
Nisi sam/a i nisi kriv/a!
- Pričaj sa nekim kome veruješ: roditeljima, nastavnicima, školskim psihologom ili prijateljima.
- Zatraži pomoć i podršku – postoje ljudi koji žele da ti pomognu da se nasilje zaustavi.
Kome mogu da se obratim za podršku ili prijavim nasilje u školi?
Možeš da se obratiš svojoj učiteljici, razrednom starešini ili nekom drugom nastavniku kome veruješ. U školi postoji pedagog i psiholog – oni su tu da pomognu kada se neko oseća loše. Važno je da razgovaraš sa roditeljima, oni će uvek znati šta treba da rade.
Ako ti je teško da pričaš, možeš da napišeš pismo ili poruku, važno je da odrasli znaju šta ti se dešava kako bi mogli da reaguju i da te zaštite.
Ukoliko si žrtva digitalnog nasilja uvek možeš da se obratiš Nacionalnom Kontakt Centru za bezbednost dece na internetu putem besplatnog i anonimnog broja telefona 19833 ili putem online obrasca na sajtu pametno i bezbedno https://www.pametnoibezbedno.gov.rs/prijavi-problem/245 .
Nasilje možeš prijaviti i putem nacionalne platforme za prevenciju nasilja koje uključuje decu (kao žrtve ili počinioce) Čuvam tehttps://cuvamte.gov.rs/prijava-nasilja .
Prijaviti nasilje nije tužakanje – to je hrabrost i pravi korak da zaštitiš sebe i druge!
-
Nisam siguran šta želim da studiram, treba mi profesionalna orijentacija.
Većina srednjih škola nudi učenicima učešće u programu profesionalne orijentacije. Za informacije o dostupnom programu obratite se školskom psihologu ili pedagogu. Pomoć pri profesionalnoj orjentaciji možete naći i u lokalnoj kancelariji Nacionalne službe za zapošljavanje.
Koje uslove treba da ispunim da bih se upisao na fakultet?
Potrebno je da imate završenu četvorogodišnju srednju školu, a pojedini fakulteti mogu da postave i specifične dodatne uslove - na primer, mogu da zahtevaju da imate završen određeni tip srednje škole, da posedujete posebne zdravstvene sposobnosti, i slično. O uslovima za upis određenog fakulteta informišite se na veb prezentaciji fakulteta koji želite da upišete.
Koja je dokumentacija potrebna za upis na fakultet?
U većini slučajeva prvi preduslov za upis na fakultet je položen prijemni ispit. Razlikujemo dokumenta koja su potrebna za prijavu na prijemni ispit i dokumenta koja se predaju prilikom upisa. Sva potrebna dokumenta su uvek jasno objavljena u konkursu koji fakultet objavljuje na svojoj veb prezentaciji i mogu se razlikovati od fakulteta do fakulteta.
Koji fakulteti postoje u Srbiji i kako da znam koji su akreditovani?
Spisak svih akreditovanih fakulteta i univerziteta u Srbiji možete pronaći na veb prezentaciji baze obrazovnih mogućnosti.
Akreditaciju dodeljuje Nacionalno akreditaciono telo (NAT) posebno za svaki fakultet i posebno za svaki program tog fakulteta. Status akreditacije možete da proverite na veb prezentaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT).
Kako mogu da promenim fakultet?
Promena fakulteta nije moguća u svakom trenutku i pod bilo kojim uslovima. Prvi korak koji treba da preduzmete je da se ispišete sa fakulteta na koji ste već upisani, odnosno da okončate status studenta na prethodnom fakultetu. Takođe, potrebno je da iz arhive fakulteta preuzmete originalna dokumenta koja ste predali na upisu – na primer, svedočanstva iz srednje škole, koja su vam potrebna za upis na drugi fakultet.
Kako bi vam na novom fakultetu priznali položene ispite, fakultetu sa koga se ispisujete zatražite da vam izda uverenje o položenim ispitima. Važno je da znate da se može preneti samo položen i ocenjen predmet, ne i predispitne obaveze, kolokvijumi i tome slično. Polaganje razlike u ispitima odvija se prema uputstvima koja dobijate od novog fakulteta, nakon što prođete kroz kratak proces verifikacije i priznavanja položenih ispita.
Nije moguće prebaciti se na drugi fakultet ukoliko se drastično razlikuje od prvog, odnosno ukoliko nema ispita koji bi se mogli priznati. Ako je novi fakultet u drugoj naučnoj oblasti (npr. sociologija i medicina), prijemni ispit će se značajno razlikovati tako da ćete u ovom slučaju morati ponovo da polažete prijemni ispit.
Takođe, nije moguće prebaciti se strukovnih studija na akademske – u tom slučaju ćete morati da polažete prijemni ispit.
Student sam, kako da odem da studiram/na razmenu u inostranstvo?
Univerziteti u Srbiji učestvuju u međunarodnim programima razmene studenata (termin koji se koristi je i mobilnost studenata). Uvek treba da proverite sa službom za međunarodnu saradnju na svom univerzitetu, odnosno fakultetu, koje su razmene trenutno dostupne.
Spisak dostupnih stipendija i programa za razmenu možete pogledati i na veb prezentaciji baze obrazovnih mogućnosti.
Zaposlen sam na fakultetu, kako da odem na stručno usavršavanje u inostranstvo?
Da biste dobili finansijska sredstva za odlazak na stručno usavršavanje ili na razmenu nastavnika treba da proverite sa službom za međunarodnu saradnju na univerzitetu, odnosno fakultetu o trenutnim mogućnostima.
-
Koje vrste studentskih stipendija postoje?
Studentske stipendije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije objavljuju se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete.
Kome su namenjene studentske stipendije i kako da se prijavim?
Studentske stipendije su namenjene studentima od druge godine studija čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije i čiji je prosek tokom studiranja najmanje 9,00.
Prijavu za studentsku stipendiju sa potrebnom konkursnom dokumentacijom predajete visokoškolskoj ustanovi na koju ste upisani. Spisak potrebne dokumentacije nalazi se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete. Rok za prijavljivanje je od 01. do 31. oktobra.
Kako da se prijavim za stipendiju za izuzetno nadarene studente i kome su one namenjene?
Pravo na stipendiju za izuzetno nadarene studente ima student akademskih studija, počev od treće godine,odnosno sa ostvarenih 120 ESP bodova, koji tokom studiranja ostvari prosečnu ocenu najmanje 9,00 i koji je u kontinuitetu upisivao godine studiranja na teret budžeta Republike Srbije.
Obrazac prijave na Konkurs, kao i informacije o neophodnoj dokumentaciji, mogu se pronaći na veb prezentaciji Ministarstva prosvete, a prijave se podnose od 1. oktobra. do 31. oktobra.
Student sam, da li mogu da dobijem stipendiju za odlazak na praksu u inostranstvo?
U okviru programa Erazmus+ univerziteti iz Srbije mogu da učestvuju u projektima koji sadrže odlazak na praksu u inostranstvo i preko kojih je moguće dobiti finansijska sredstva. Uvek treba da proverite sa službom za međunarodnu saradnju na svom univerzitetu, odnosno fakultetu da li su je ova mogućnost trenutno dostupna.
Kako da se prijavim za studentski kredit i kome je on namenjen?
Studentski kredit namenjen je svim studentima osnovnih akademskih i osnovnih strukovnih studija, od prve godine studija, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije.
Uslovi konkursa, kriterijumi za utvrđivanje redosleda, rokovi i pravo na oslobađanje od obaveze vraćanja studentskog kredite, objavljuje se na veb prezentaciji Ministarstva prosvete. Rok za prijavljivanje je od 1 do 31. oktobra.
-
Priznavanje strane školske isprave je postupak kojim se kvalifikacija stečena u inostranstvu izjednačava sa odgovarajućom, važećom javnom ispravom Republike Srbije, čime pojedinac stiče pravo za nastavak školovanja i/ili na zapošljavanje. Ovaj postupak sprovodi ENIC/NARIC centar, kao organizaciona jedinica Agencije za kvalifikacije na osnovu Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije.
Detaljna uputstva za pokretanje postupka priznavanja stranih osnovnoškolskih, srednjoškolskih i visokoškolskih isprava se mogu naći na internet stranici Agencije (http://azk.gov.rs).
Počevši od 01.01.2020. godine, Agencija je omogućila da se elektronski zahtev za pokretanje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava, kao i neophodna dokumentacija, podnosi isključivo elektronski na portalu Agencije putem eUsluge:
eProfesionalno priznavanje stranih visokoškolskih isprava omogućava brže i lakše sprovođenje postupka, imajući u vidu da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije povratak mladih stručnjaka iz inostranstva u Srbiju.
Agencija je omogućila i pokretanje postupka priznavanja stranih osnovnoškolskih i srednjoškolskih isprava putem eUsluge.