Informacije
Brak i porodični odnosi obuhvataju važne korake i pitanja koja utiču na porodični život. Ovde se nalaze osnovne informacije o sklapanju braka, razvodu i pravima nakon razvoda.
-
Kome treba da se obratim kako bih zakazao termin venčanja?
Zakazivanje termina venčanja obavlja se u nadležnoj službi opštinske odnosno gradske uprave i obično se zahteva lično prisustvo najmanje jednog od mladenaca. Za zakazivanje termina venčanja potrebno je predati dokumentaciju, koja obuhvata, u slučaju da su oba buduća supružnika državljani Republike Srbije:
- važeće lične karte budućih supružnika
- dokaz o uplaćenoj taksi
- dokaz o plaćenoj usluzi za izlazak službenog lica na teren radi zaključenja braka ukoliko se venčanje obavlja van sedišta matičnog područja.
Za lica koja su bila u braku potrebno je obezbediti i dokaz o prestanku braka, s tim što matičar vrši uvid u matične knjige i pribavlja taj dokaz po službenoj dužnosti.
Ukoliko je jedan od budućih supružnika strani državljanin zahteva se i:
- izvod iz matične knjige rođenih na međunarodnom obrascu ili propisno legalizovan i preveden od strane ovlašćenog sudskog tumača,
- uverenje o slobodnom bračnom stanju legalizovano i prevedeno od strane ovlašćenog sudskog tumača
- važeći pasoš stranog državljanina
- kopija belog kartona (dobija se u policijskoj upravi).
Dokumenta se predaju u originalu, i dokumenta koja nisu izdata na trajnom obrascu ne mogu biti starija od 6 meseci.
Zapisnici za venčanje sačinjavaju se u nedelji kada je venčanje zakazano i tom prilikom je potrebno prisustvo mladenaca.
Ukoliko je jedan od budućih supružnika strani državljanin koji ne govori srpski jezik, obavezno je prisustvo ovlašćenog sudskog tumača samo na dan venčanja.
Napomena: informacija o proceduri i potrebnoj dokumentacija je data radi opšte orijentacije, potrebno je da se o bližim uslovima, visini takse i potrebnoj dokumentaciji detaljnije informišete u nadležnoj službi opštinske odnosno gradske uprave u kojoj zakazujete termin venčanja.
Zaključila/o sam brak u inostranstvu, šta treba da uradim da bi taj brak bio upisan u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji?
Brak sklopljen u inostranstvu postaje priznat u Republici Srbiji, odnosno punovažan, kad se upiše u matičnu knjigu venčanih u našoj zemlji.
Prijava za upis u matičnu knjigu venčanih braka sklopljenog u inostranstvu može se podneti nadležnom diplomatsko-konzularnom predstavništvu na čijem području je ta činjenica nastala, koje će tu prijavu radi upisa, po prijemu dostaviti nadležnom matičaru u Republici Srbiji. Takođe, prijava braka može se podneti i neposredno opštinskoj/gradskoj upravi u kojoj su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište. Ukoliko nisu imali poslednje zajedničko prebivalište, onda se prijava podnosi prema prebivalištu jednog od supružnika, a ako je poslednje prebivalište nepoznato, prijava se podnosi opštinskoj/gradskoj upravi po mestu rođenja.
Da bi brak bio upisan u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji, potrebno je da se uz prijavu braka priloži izvod iz matične knjige venčanih inostranog organa na višejezičnom obrascu ili na obrascu koji se koristi u državi gde je brak zaključen, ukoliko ta država nije potpisnica međunarodne konvencije.
Savetujemo da se obratite našem diplomatsko-konzularnom predstavništvu u inostranstvu za obaveštenje da li je potrebna legalizacija (overavanje od inostranog organa) izvoda iz matične knjige venčanih koji nije izdat na višejezičnom obrascu, bez obzira da li se prijava braka vrši u diplomatsko - konzularnom predstavništvu, ili nadležnom matičaru u Republici Srbiji.
-
Kako da se razvedem?
Razvod braka uključuje sudsku proceduru koja se može sprovesti u slučaju sporazumnog razvoda braka i razvoda braka po tužbi. Sporazumni razvod braka moguć je ukoliko se supružnici slože oko svih bitnih pitanja, kao što je deoba zajedničke imovine i sporazum o vršenju roditeljskog prava. Sa druge strane, ukoliko su bračni odnosi supružnika ozbiljno poremećeni i ukoliko ne postoji mogućnost dogovora oko deobe zajedničke imovine i vršenju roditeljskog prava, razvod je moguće sprovesti po tužbi svakog od supružnika.
Predlog za sporazumni razvod braka ili tužba za razvod braka podnosi se nadležnom sudu na čijem području:
- tuženi supružnik ima prebivalište (ukoliko tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji ili u nekoj drugoj državi, nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište. Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu a prema okolnostima se može pretpostaviti da će tu duže vreme da boravi, nadležan je i sud boravišta tuženog);
- su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište (ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, nadležan je sud na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište).
Kome pripada imovina nakon razvoda?
Imovina supružnika može biti posebna i zajednička. Posebna imovina je ona imovina koju je supružnik stekao pre braka, kao i u toku braka deobom zajedničke imovine, odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Dakle, i nakon razvoda braka, takva imovina ostaje isključiva imovina tog supružnika, na čiji udeo drugi supružnik nema pravo, osim ukoliko je došlo do uvećanja vrednosti takve imovine. U tom slučaju, ukoliko je tokom braka došlo do neznatnog uvećanja vrednosti takve imovine, drugi supružnik ima pravo na novčana potraživanja, srazmerno svom doprinosu, a ukoliko je došlo do znatnog uvećanja, ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
Sa druge strane, zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu vrši sud. Pretpostavlja se da su udeli supružnika u takvoj imovini jednaki, ukoliko se ne dokaže da je udeo nekog od supružnika veći (veći udeo jednog supružnika zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini i druge okolnosti).
Razveo/la sam se. Da li moram da obavestim matičnu službu?
Sud koji je doneo presudu o razvodu braka (po njenoj pravnosnažnosti) po službenoj dužnosti obaveštava nadležnog matičara da je brak razveden radi upisa ove promene u matičnu knjigu venčanih. Od jula 2019. godine, putem elektronskog izveštaja, koji matičari dobijaju od nadležnog suda, bez odlaganja podatak o razvodu upisuje se u Registar matičnih knjiga, kao i u papirni oblik matične knjige.
Moj brak je razveden u inostranstvu. Šta je potrebno da uradim da bi se taj podatak upisao u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji?
U slučaju da je brak razveden u inostranstvu presudom inostranog suda, da bi se podatak o razvodu upisao u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji, potrebno je da se prethodno pred domaćim sudom sprovede postupak priznanja strane sudske odluke. Postupak za priznanje strane sudske odluke pokreće se pred sudom na čijem području treba sprovesti postupak priznanja.
Da li mogu da se razvedem u Republici Srbiji ukoliko je brak zaključen u inostranstvu?
Ukoliko je brak upisan u matičnu knjigu venčanih u Republici Srbiji, postupak za razvod braka može se pokrenuti ukoliko:
- tuženi ima prebivalište u Republici Srbiji, ili
- oba supružnika su srpski državljani, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ili
- tužilac je srpski državljanin i ima prebivalište u Republici Srbiji, ili je poslednje prebivalište supružnika u Republici Srbiji, a tužilac u vreme podnošenja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, ili
- tužilac je srpski državljanin, a pravo države čiji bi sud bio nadležan za razvod braka ne predviđa mogućnost razvoda braka, ili
- su supružnici strani državljani koji su imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji ili kad tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, ali samo ako tuženi pristaje da sudi sud u Republici Srbiji
- tužilac je domaći državljanin, a zakon zemlje, čiji bi sud inače bio nadležan, ne dopušta razvod braka, nadležnost može da zasnuje sud Republike Srbije.
Ukoliko je tuženi supružnik državljanin Republike Srbije na kojoj ima prebivalište, domaći sud je isključivo nadležan za razvod braka.
Nakon razvoda braka, pripala mi je nepokretnost ili njen deo (kuća, stan, vikendica i sl.) u svojinu. Da li moram da obavestim službu za katastar nepokretnosti?
Da. Ukoliko je nastala promena na dotadašnjoj zajedničkoj svojini, takva promena mora da se evidentira u nadležnom katastru nepokretnosti u mestu gde se nepokretnost nalazi.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Isto važi ukoliko ste nakon razvoda braka promenili adresu i/ili ime i/ili adresu ili prezime, a nepokretnost je upisana na vaše ime, takva promena mora biti evidentirana u nadležnom katastru nepokretnosti.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Nakon razvoda braka, pripao mi je auto u isključivu svojinu. Da li treba o tome da obavestim Ministarstvo unutrašnjih poslova?
Da, svaka promena koja utiče na promenu podataka o vlasniku vozila mora da se evidentira. Morate da pribavite novu saobraćajnu dozvolu.
- Više informacija o potrebnoj dokumentaciji možete pogledati ovde.
Takođe, ukoliko ste promenili ime i/ili prezime nakon razvoda, morate pribaviti i novu vozačku dozvolu.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Da li moram i kako da promenim prezime nakon razvoda braka?
Niste u obavezi da promenite prezime nakon razvoda braka, ali to možete učiniti tako što ćete podneti zahtev opštinskoj upravi na čijem području imate prebivalište, odnosno boravište.
Uz obrazac zahteva potrebno je dostaviti sledeću dokumentaciju:
- ličnu kartu;
- pravnosnažnu presudu o razvodu braka;
- dokaz o uplati administrativne takse.
U postupku obrade zahteva, organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost stranke, pribavlja podatke potrebne za odlučivanje iz sledećih dokumenata:
- uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
- uverenje o prebivalištu;
- izvod iz matične knjige rođenih;
- izvod iz matične knjige venčanih.
Da li u slučaju promene prezimena moram pribaviti nova dokumenta, koja i kako?
Da. Nakon promene prezimena morate pribaviti novu ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu i karticu zdravstvenog osiguranja, kao i druge isprave gde je upisano prethodno prezime.
Za promenu lične karte:
Zahtev za izdavanje biometrijske lične karte podnosi se lično policijskoj upravi, prema mestu prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Strani državljani sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji, podnose zahtev za izdavanje lične karte za stranca nadležnoj područnoj policijskoj upravi Ministarstva unutrašnjih poslova – poslovi stranaca, čije adrese i kontakt podatke možete pogledati ovde.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Za promenu pasoša:
Zahtev za izdavanje pasoša podnosi se lično policijskoj upravi prema mestu prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Za promenu vozačke dozvole:
Zahtev za izdavanje nove vozačke dozvole podnosi se lično policijskoj upravi prema mestu prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Za promenu kartice zdravstvenog osiguranja:
Zahtev za izdavanje nove kartice zdravstvenog osiguranja podnosi se lično ili elektronskim putem matičnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
- Više informacija o ovom administrativnom postupku možete pogledati ovde.
Kome se deca poveravaju nakon razvoda braka?
Vršenje roditeljskog prava sud ceni u svakom konkretnom slučaju, a u najboljem interesu deteta. Ukoliko se roditelji sporazumno razvode, oni se pisanim sporazumom o vršenju roditeljskog prava mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo, i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Međutim, ukoliko sud po tužbi za razvod braka bude odlučivao o vršenju roditeljskog prava, roditeljsko pravo će se odrediti isključivo jednom od roditelja, uz način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem i visinu doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja.
Da li sam dužan/na da plaćam alimentaciju i ko plaća alimentaciju nakon razvoda braka?
Da. Roditelj sa kojim dete ne živi ima pravo i dužnost da izdržava dete/decu, čak i u slučaju potpunog ili delimičnog lišenja roditeljskog prava. Visina izdržavanja određuje se odlukom suda i može biti u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih primanja. Ukoliko se visina izdržavanja izražava u procentu, ona po pravilu ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja davaoca izdržavanja (umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje). Visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj koji je dužnik izdržavanja. Visina izdržavanja može se promeniti, odnosno smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta odluka o izdržavanju.
Da li imam pravo da donosim odluke koje se tiču deteta, a roditeljsko pravo nije povereno meni?
Da. Iako ne vršite roditeljsko pravo, imate pravo i dužnost da odlučujete zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Takva pitanje odnose se naročito na obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promenu prebivališta deteta i raspolaganje imovinom velike vrednosti (osim ukoliko sudskom odlukom niste lišeni tog prava).
Da li je potrebna saglasnost drugog roditelja za izdavanje pasoša maloletnom detetu?
Saglasnost je potrebna kada zahtev podnosi jedan od roditelja, a roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo. Ukoliko zahtev podnosi roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo, nije potrebna saglasnost drugog roditelja, dovoljno je nadležnom organu doneti na uvid pravnosnažnu sudsku presudu.
Izjava o saglasnosti se može dati kod javnog beležnika ili u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije, ukoliko se roditelj nalazi u inostranstvu.
Takođe, saglasnost se može dati i putem portala eUprava, preko usluge eSaglasnost.
Ukoliko drugi roditelj ne želi da dâ saglasnost, moguće je pokretanje sudskog postupka za delimično lišenje ovog roditeljskog prava.
Da li je potrebna saglasnost drugog roditelja ukoliko želim dete/decu da odvedem na odmor van Republike Srbije?
Odredbama Zakona o graničnoj kontroli propisano je da je za prelazak državne granice Republike Srbije maloletnog lica, državljanina Republike Srbije do navršene 16. godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, potrebna overena saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo ili zakonskog zastupnika.
Ukoliko ne postoje druge pravne smetnje utvrđene u postupcima nadležnih organa, roditelju maloletnog deteta mlađeg od 16 godina, nije potrebna saglasnost drugog roditelja ukoliko samostalno putuje sa detetom u inostranstvo.
Shodno tome, za prelazak državne granice maloletnog lica, koje je navršilo 16. godina života, nije potrebna overena saglasnost oba roditelja ili zakonskog zastupnika.
Ispunjenost uslova za prelazak državne granice Republike Srbije, propisanih Zakonom o graničnoj kontroli, proverava se kada lice na području graničnog prelaza izrazi nameru prelaska državne granice, odnosno pomenuti uslovi se ne proveravaju unapred.
Preporuka je da se pre putovanja, o uslovima ulaska informišete kod nadležnih organa države u koju putujete ili njihovom diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Republici Srbiji.
Kako da nakon razvoda upišem dete/decu u drugi vrtić/školu?
Ukoliko ste nakon razvoda braka promenili prebivalište i želite da dete/decu upišete u drugi vrtić ili školu, više informacija možete dobiti na Portalu eUprava.
- Za upis deteta u vrtić, sve potrebne informacije možete da pronađete ovde;
- Za upis deteta u osnovnu školu, sve potrebne informacije možete da pronađete ovde;
- Za upis deteta u srednju školu, sve potrebne informacije možete da pronađete ovde.
Za dodatne informacije u vezi upisa deteta u vrtić, osnovnu ili srednju školu, roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da se obrati i neposredno vrtiću ili školi, u kojima može da dobije sve potrebne informacije o postupku upisa.